Sedam godina od martovskih nereda na Kosovu i Metohiji, u kojima je u nasilnim demonstracijama albanskih ekstremista poginulo 19 ljudi, a više od četiri hiljade nealbanaca proterano, inspiratori tih događaja još nisu kažnjeni.
Srbi u pokrajini, i pored činjenice da je regulisanje srpsko-albanskih odnosa vraćeno za pregovarački sto, i dalje žive u nesigurnosti, uprkos prisustvu međunarodnih snaga.
Vlasti u Beogradu, i pored konstruktivnosti koju iskazuju u obnovljenom dijalogu sa političkim predstavnicima Prištine, ne zaboravljaju događaje od 17. marta 2004, a nastoje da ih ne zaboravi ni međunarodna zajednica.
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić će, tako, danas na Viton koledžu u Čikagu održati govor posvećen upravo nasilju kojem je pre sedam godina bilo izloženo nealbansko stanovništvo na Kosovu.
Državni sekretar za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je Tanjugu da je situacija u južnoj srpskoj pokrajini u ovome trenutku prilično mirna i da je, u svetlu pregovora Beograda i Prištine, malo verovatno da može doći do nasilja takvog obima i pogroma Srba.
Ivanović, ipak, konstatuje da ti događaji nisu do kraja istraženi, niti su pohapšeni organizatori, inspiratori i ideolozi nasilja, to jest oni koji su nameravali da u političkom smislu kapitalizuju efekte napada na srpsko stanovništvo.
"Ako su na slobodi i nisu kažnjeni, pretpostavljam da su ohrabreni da još uvek razmišljaju o takvom načinu rešavanja međuetničkih i političkih problema. To je ono što brine", istakao je Ivanović.
On je ocenio da je, sa aspekta albanskih nacionalista na Kosovu, 17. mart 2004. godine uspeo jer je domove moralo da napusti oko 4.100 Srba, od kojih se nijedan nije vratio natrag.
"Ispražnjen je Obilić, deo Kosova Polja, selo Svinjare. Oni kojima su kuće zapaljene i koji su oterani duž puteva Priština-Uroševac, odnosno do Lipljana, nisu se nikada vratili. S tog aspekta, mislim da je taj vojni plan, a to je nesumnjivo bio dobro pripremljen vojni plan, dao rezultat", rekao je Ivanović.
"Nama ostaje da žalimo što međunarodna zajednica nije to prepoznala i što nije shvatila da se na ovaj način promoviše sila i nasilje kao sredstvo za rešavanje međuetničkih problema i to, nažalost, u velikom prisustvu međunarodnih predstavnika. To je ono što je za duboko žaljenje i samim tim prouzrokuje dodatno nepoverenje Srba u dobronamernost međunarodne zajednice", dodao je Ivanović, koji je bio očevidac događaja 17. marta 2004. godine.
On je dodao da su posle toga usledila uveravanja da se mnogo toga promenilo u koncepciji delovanja, pre svega, Kfora, ali i drugih međunarodnih snaga, što bi trebalo da ulije sigurnost srpskoj zajednici.
Međutim, rekao je Ivanović, Srbi su nepoverljivi jer imaju dosta loša iskustva u poslednjih 11 godina, i stoga nije lako uspostaviti njihovo poverenje u međunarodne misije, iako su one jedine na koje se srpsko stanovništvo može osloniti.
Danas se navršava sedam godina od albanskog nasilja na Kosovu i Metohiji kada su se na meti našli Srbi, njihova imovina, spomenici kulture i svetinje Srpske pravoslavne crkve, a iz domova proterano više od 4.000 ljudi.
U talasu albanskog nasilja 17. marta 2004. godine ubijeno je 19 osoba - od toga osam Srba i 11 Albanaca, dok se dvoje Srba još vode kao nestali.
Za samo dva dana povređene su 954 osobe, među njima 143 srpske nacionalnosti i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu od napada. Uništena su i 72 vozila UN.
Proterano je više od 4.000 Srba i drugih nealbanaca, etnički očišćeno šest gradova i devet sela, a porušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća i 10 društvenih objekata - škole, domovi zdravlja, pošte.
Posebna meta Albanaca bili su duhovno nasleđe i graditeljska baština srpskog naroda, pa je srušeno, zapaljeno ili teško oštećeno 35 verskih objekata, među kojima 18 spomenika kulture.
Srušeni su i manastir Devič kod Srbice i konaci manastira Svetih Arhangela kod Prizrena; u Prizrenu su izgorele i crkve Bogorodice Ljeviške iz 14. i Svetog Đorđa iz 16. veka na čijem je svodu ispisana preteća poruka:"Smrt Srbima".
Uništena je Prizrenska bogoslovija, episkopsko sedište u Prizrenu, oskrnavljena srpska groblja, pri čemu nisu pošteđene ni grobnice Svetog Joanikija Devičkog u manastiru Devič kod Srbice i cara Dušana u manastiru Svetog Arhangela u Prizrenu.
U crkvama je nestalo ili oštećeno više od 10.000 vrednih freski, ikona, putira, odeždi i drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih koje svedoče o vekovnom postojanju Srba na KiM.
Povod za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar šest albanskih dečaka iz sela Čabar kod Zubin potoka i tako trojicu oterali u smrt.
Predstavnici lokalne samouprave, okruga, udruženja boraca i građani Kosovske Mitrovice odali su poštu sugrađanima Borivoju Spasojeviću i Jani Tučev, koji su nastradali 17. marta 2004.
Predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić podsetio je da su pre sedam godina Albanci izvršili etničko čišćenje srpskog naroda u prisustvu međunarodne zajednice i Kfora i da niko tih dana nije želeo, niti hteo da sačuva srpski narod, svetinje i zaštiti srpsku imovinu.
"Pustili su ih da završe ono što su započeli 1999.godine. I danas se nad srpskim narodom vrši teror preko Pitera Fejta, Euleksa, specijalnih policijskih snaga tzv. države Kosovo, a, nažalost, danas im podršku daje i Kfor", rekao je Pantić.
"Spasojević i Jana Tučev položili svoje živote da bi sačuvali naš grad, da bismo mi opstali na Kosovu i Metohiji i da zbog toga nemamo pravo, niti smemo da zaboravimo taj njihov čin i hrabrost", poručio je Pantić.
Načelnik Kosovskomitrovačkog okruga Radenko Nedeljković rekao je da se danas iz Prištine i od predstavnika međunarodne zajednice poručuje da je Kosovo i Metohija postalo demokratska tvorevina u kojoj ima mesta za sve, ali da sve što radi Priština "nama šalje jasan signal da mi ovde nemamo šta da tražimo".
"Ali, mi poručujemo da oni nemaju šta da traže. Pozivam vas na jedinstvo i slogu, jer mi sa severa Kosova i Metohije samo tako možemo u ovom trenutku da se odbranimo od ove najezde potpomognute međunarodnom zajednicom, Euleksom i Kforom", rekao je Nedeljković.
U vreme obeležavanja martovskog pogroma na glavnom ibarskom mostu u Kosovskoj Mitrovici bilo je pojačano prisustvo kosovske i Euleks policije.
Vladika Raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije sa sveštenstvom eparhije služio je danas u crkvi svetog Nikole u Prištini parastos žrtvama nasilja.
Direktorka Doma zdravlja u Gračanici Rada Trajković rekla je da će u znak sećanja na stradanja u martu 2004. godine, zaposleni u toj zdravstvenoj ustanovi organizovati skup i odati poštu postradalima.
Prema njenim rečima, skup i paljenje sveća u Gračanici biće održani pod sloganom "Da se ne zaboravi".
(agencije/MONDO)
Vlasti u Beogradu, i pored konstruktivnosti koju iskazuju u obnovljenom dijalogu sa političkim predstavnicima Prištine, ne zaboravljaju događaje od 17. marta 2004, a nastoje da ih ne zaboravi ni međunarodna zajednica.
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić će, tako, danas na Viton koledžu u Čikagu održati govor posvećen upravo nasilju kojem je pre sedam godina bilo izloženo nealbansko stanovništvo na Kosovu.
Državni sekretar za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je Tanjugu da je situacija u južnoj srpskoj pokrajini u ovome trenutku prilično mirna i da je, u svetlu pregovora Beograda i Prištine, malo verovatno da može doći do nasilja takvog obima i pogroma Srba.
Ivanović, ipak, konstatuje da ti događaji nisu do kraja istraženi, niti su pohapšeni organizatori, inspiratori i ideolozi nasilja, to jest oni koji su nameravali da u političkom smislu kapitalizuju efekte napada na srpsko stanovništvo.
"Ako su na slobodi i nisu kažnjeni, pretpostavljam da su ohrabreni da još uvek razmišljaju o takvom načinu rešavanja međuetničkih i političkih problema. To je ono što brine", istakao je Ivanović.
On je ocenio da je, sa aspekta albanskih nacionalista na Kosovu, 17. mart 2004. godine uspeo jer je domove moralo da napusti oko 4.100 Srba, od kojih se nijedan nije vratio natrag.
"Ispražnjen je Obilić, deo Kosova Polja, selo Svinjare. Oni kojima su kuće zapaljene i koji su oterani duž puteva Priština-Uroševac, odnosno do Lipljana, nisu se nikada vratili. S tog aspekta, mislim da je taj vojni plan, a to je nesumnjivo bio dobro pripremljen vojni plan, dao rezultat", rekao je Ivanović.
"Nama ostaje da žalimo što međunarodna zajednica nije to prepoznala i što nije shvatila da se na ovaj način promoviše sila i nasilje kao sredstvo za rešavanje međuetničkih problema i to, nažalost, u velikom prisustvu međunarodnih predstavnika. To je ono što je za duboko žaljenje i samim tim prouzrokuje dodatno nepoverenje Srba u dobronamernost međunarodne zajednice", dodao je Ivanović, koji je bio očevidac događaja 17. marta 2004. godine.
On je dodao da su posle toga usledila uveravanja da se mnogo toga promenilo u koncepciji delovanja, pre svega, Kfora, ali i drugih međunarodnih snaga, što bi trebalo da ulije sigurnost srpskoj zajednici.
Međutim, rekao je Ivanović, Srbi su nepoverljivi jer imaju dosta loša iskustva u poslednjih 11 godina, i stoga nije lako uspostaviti njihovo poverenje u međunarodne misije, iako su one jedine na koje se srpsko stanovništvo može osloniti.
Danas se navršava sedam godina od albanskog nasilja na Kosovu i Metohiji kada su se na meti našli Srbi, njihova imovina, spomenici kulture i svetinje Srpske pravoslavne crkve, a iz domova proterano više od 4.000 ljudi.
U talasu albanskog nasilja 17. marta 2004. godine ubijeno je 19 osoba - od toga osam Srba i 11 Albanaca, dok se dvoje Srba još vode kao nestali.
Za samo dva dana povređene su 954 osobe, među njima 143 srpske nacionalnosti i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu od napada. Uništena su i 72 vozila UN.
Proterano je više od 4.000 Srba i drugih nealbanaca, etnički očišćeno šest gradova i devet sela, a porušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća i 10 društvenih objekata - škole, domovi zdravlja, pošte.
Posebna meta Albanaca bili su duhovno nasleđe i graditeljska baština srpskog naroda, pa je srušeno, zapaljeno ili teško oštećeno 35 verskih objekata, među kojima 18 spomenika kulture.
Srušeni su i manastir Devič kod Srbice i konaci manastira Svetih Arhangela kod Prizrena; u Prizrenu su izgorele i crkve Bogorodice Ljeviške iz 14. i Svetog Đorđa iz 16. veka na čijem je svodu ispisana preteća poruka:"Smrt Srbima".
Uništena je Prizrenska bogoslovija, episkopsko sedište u Prizrenu, oskrnavljena srpska groblja, pri čemu nisu pošteđene ni grobnice Svetog Joanikija Devičkog u manastiru Devič kod Srbice i cara Dušana u manastiru Svetog Arhangela u Prizrenu.
U crkvama je nestalo ili oštećeno više od 10.000 vrednih freski, ikona, putira, odeždi i drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih koje svedoče o vekovnom postojanju Srba na KiM.
Povod za pogrom bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar šest albanskih dečaka iz sela Čabar kod Zubin potoka i tako trojicu oterali u smrt.
Obeležen crni dan
Sedmogodišnjica martovskog pogroma Srba na Kosovu i Metohiji obeležena je danas polaganjem venaca i paljenjem sveća kod spomenika "Istine" nadomak glavnog ibarskog mosta u severnom delu Kosovske Mitrovice.Predstavnici lokalne samouprave, okruga, udruženja boraca i građani Kosovske Mitrovice odali su poštu sugrađanima Borivoju Spasojeviću i Jani Tučev, koji su nastradali 17. marta 2004.
Predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić podsetio je da su pre sedam godina Albanci izvršili etničko čišćenje srpskog naroda u prisustvu međunarodne zajednice i Kfora i da niko tih dana nije želeo, niti hteo da sačuva srpski narod, svetinje i zaštiti srpsku imovinu.
"Pustili su ih da završe ono što su započeli 1999.godine. I danas se nad srpskim narodom vrši teror preko Pitera Fejta, Euleksa, specijalnih policijskih snaga tzv. države Kosovo, a, nažalost, danas im podršku daje i Kfor", rekao je Pantić.
"Spasojević i Jana Tučev položili svoje živote da bi sačuvali naš grad, da bismo mi opstali na Kosovu i Metohiji i da zbog toga nemamo pravo, niti smemo da zaboravimo taj njihov čin i hrabrost", poručio je Pantić.
Načelnik Kosovskomitrovačkog okruga Radenko Nedeljković rekao je da se danas iz Prištine i od predstavnika međunarodne zajednice poručuje da je Kosovo i Metohija postalo demokratska tvorevina u kojoj ima mesta za sve, ali da sve što radi Priština "nama šalje jasan signal da mi ovde nemamo šta da tražimo".
"Ali, mi poručujemo da oni nemaju šta da traže. Pozivam vas na jedinstvo i slogu, jer mi sa severa Kosova i Metohije samo tako možemo u ovom trenutku da se odbranimo od ove najezde potpomognute međunarodnom zajednicom, Euleksom i Kforom", rekao je Nedeljković.
U vreme obeležavanja martovskog pogroma na glavnom ibarskom mostu u Kosovskoj Mitrovici bilo je pojačano prisustvo kosovske i Euleks policije.
Vladika Raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije sa sveštenstvom eparhije služio je danas u crkvi svetog Nikole u Prištini parastos žrtvama nasilja.
Direktorka Doma zdravlja u Gračanici Rada Trajković rekla je da će u znak sećanja na stradanja u martu 2004. godine, zaposleni u toj zdravstvenoj ustanovi organizovati skup i odati poštu postradalima.
Prema njenim rečima, skup i paljenje sveća u Gračanici biće održani pod sloganom "Da se ne zaboravi".
(agencije/MONDO)
