Euleks je, posle dvosatnog ispitivanja oslobodio Fatmira Ljimaja, a pravosudni postupak će, kako su preneli prištinski mediji, biti nastavljen narednih dana. Dobra saradnja na ovom slučaju Euleksa i srpskog tužilaštva, istaknuto iz Beograda.
''Odazvali smo se pozivu suda i prijavili se u Euleks, Ljimaj je rekao da će sarađivati sa pravosuđem. On se sada vraća kući, svojoj porodici'', izjavio je sinoć posle saslušanja Ljimajev advokat Tom Gaši.
Fatmir Ljimaj se sinoć predao policajcima Euleksa u svojoj kući u naselju Čaglavica kod Prištine.
Mediji u Prištini su prethodno saopštili da Euleks ima nalog za hapšenje Ljimaja zbog sumnji za počinjene ratne zločine u selu Klečka tokom sukoba na Kosovu.
U izjavi medijima na izlasku iz kuće, Ljimaj je rekao da je ''ponosan učešćem u ratu i nakon njega u izgradnji Kosova''.
Ljimaj je kazao da će odgovarati pred pravosudnim organima i onda kada oni, kako je rekao, nisu u pravu.
U Euleksu su najavili da će se danas oglasiti povodom slučaja Ljimaj.
U srpskom tužilaštvu su istakli da je postupak protiv Ljimaja, rezultat dobre saradnje između Tužilaštva za ratne zločine i Euleksa.
Srpsko tužilaštvo za ratne zločine vodi istragu o zločinima u logoru Klečka i još jednom lokalitetu, kojom je obuhvaćeno 30 osoba, rečeno je danas agenciji Beta u Tužilaštvu.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije od aprila 2009. godine vodi istragu protiv pripadnika OVK zbog sumnje da su u Klečki počinili više ratnih zločina nad civilima i zarobljenicima.
Prema saznanjima iz istrage, koje je ranije saopštilo srpsko tužilaštvo, u Klečki je bio krematorijum, u kojem su pripadnici OVK spaljivali Srbe, i Albance nelojalne OVK.
Pripadnici OVK osumnjičeni su da su na više lokacija, na Kosovu, tokom maja 1998. godine, formirali logore za zarobljenike.
Sumnja se da je u logorima OVK u mestima Likovac, Ovčarevo, Lapušnik, Trpez i Klečka ubijeno najmanje 30 civila srpske nacionalnosti, nekoliko policajaca, kao i najmanje 11 Albanaca.
U izveštaju Dika Martija, Ljimaj se pominje kao jedan od vođa „Dreničke grupe“ Hašima Tačija, a tokom 1998. i 1999. bio je komandant logora Lapušnik i zbog ratnih zločina u tom logoru našao se i na optuženičkoj klupi Haškog tribunala - ali je posle procesa, održanog u senci zastrašivanja svedoka, oslobođen.
Osim ratnih zločina, Ljimaj se - sa pozicije ministra za saobraćaj - pominje i u korupcionaškoj aferi o kojoj su pisali mediji u Prištini.
Ljimaj je optužen pred Haškim tribunalom za ratne zločine nad Srbima na Kosovu 1998. i 1999. godine, zajedno sa Haradinom Baljom i Isakom Mislijuom.
"Trojka" je uhapšena februara 2003, a optužnica ih je teretila za smrt 22 zatočenika, deset Srba i 12 Albanaca iz logora Lapušnik, kod Glogovca.
Prvo haško suđenje pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova počelo je novembra 2004. a još uoči suđenja tadašnja glavna haška tužiteljka, Karla del Ponte, upozoravala je na zastrašivanje svedoka u tom predmetu.
Ljimaj i Musliu su, kao upravnici logora, prema optužnici, zatvarali srpske civile i "kolaboracioniste" koji su "odbijali da sarađuju sa OVK" iz opština Štimlje, Glogovac i Lipljan u zarobljenički logor Lapušnik. Njih dvojica su, zajedno s Baljom, koji im je bio podređen, od 24. juna do 26. jula 1998. godine, prema optužnici, tukli, mučili i, na kraju, ubili 22 srpska zatočenika.
U završnoj reči na ovom suđenju, avgusta 2005, tužilac Aleks Vajting je tvrdio da je Ljimajeva krivica dokazana: dokazi su pokazali izvan svake razumne sumnje da je Fatmir Ljimaj od maja do jula 1998. bio komandant borbene zone OVK u području Lapušnik, a time i logora u tom selu, u kojem su mučeni, premlaćivani i ubijani kako srpski civili, tako i Albanci proglašeni srpskim kolaboracionistima.
Svi preživeli svedoci izjavili su da su svu trojicu viđali u logorskom krugu, a da su Ljimaj i Musliu, kao komandne ličnosti, odlučivali o sudbini zatočenika.
O sistemu odlučivanja u logoru svedočio je zaštićeni svedok. Ljimaj je tog svedoka u junu 1998. upitao zašto je u logoru. Kad je svedok odgovorio da je samo tražio rođaka koji je nestao, Ljimaj je rekao: "Ako nisi ništa kriv bićeš pušten, ako jesi, bićes ubijen."
U logor Lapušnik su zatvarani srpski civili koji su bili uhvaćeni na barikadama OVK na putu Peć-Priština kao putnici u autobusu, a o krivici "kolaboracionista" nije vođena nikakva istraga.
Sudbina zatočenika je bila u rukama Ljimaja i Musliua, a njihov kriterijum bio je "pustiti ili ubiti". Po tom kriterijumu presuđeno je i dvadesetorici poslednjih zatočenika u logoru Lapušnik, tvrdilo je haško tužilaštvo.
Kad su snage MUP Srbije ponovo preuzele kontrolu nad tom zonom, zatočenici su odvedeni na obližnju planinu Beriša, a Ljimaj je izdao naređenje Balji da desetoricu pusti, a desetoricu strelja.
Tužilac Haškog tribunala je na kraju tražio za prvooptuženog Ljimaja kaznu od 20 godina zatvora, a za suoptužene Isaka Musliua i Haradina Balju 15 odnosno 18 godina. Pretresno veće Haškog tribunala je, međutim, oslobodilo krivice Ljimaja i Musliua, dok je trećeoptuženom Haradinu Balji izreklo kaznu zatvora od 13 godina.
Ljimaj i Musliu su se tako, već 1. decembra 2005, našli na slobodi.
Dokazi su, po oceni sudskog veća, potvrdili da je postojao logor u Lapušniku, utvrđen je identitet 27 zatočenika i trojice koja su ubijena u logoru, kao i devetorice na planini Beriša. Za ostale ubijene utvrđeno je samo da od vremena zatočavanja u logoru Lapušnik porodice za njih više nisu čule.
Veće je zaključilo da su Ljimaj i Musliu bili članovi OVK, ali da nema direktnih dokaza o njihovoj ulozi u zločinima u logoru Lapušnik.
U tužbi na presudu, Tužilaštvo je navelo da su svedoci Vojko i Ivan Bakrač, koji su bili zatočenici Lapušnika, videli Ljimaja u logoru i kasnije ga identifikovali kao "komandanta Čelikua". Više drugih svedoka su takođe, u vreme kad su bili zatočeni, čuli da je "komandant Čeliku" bio i komandant logora, koji je odlučivao da li će biti pušteni ili ostati u logoru.
Odluku Žalbenog veća - potvrdu prvostepenih presuda - Ljimaj je dočekao kao potpredsednik Demokratske partije Kosova.
Ljimajevo ime takođe se pominje u izveštaju Dika Martija o trgovini ljudskim organima, gde se on navodi kao jedan od vodećih ljudi „Dreničke grupe“ Hašima Tačija, pored Džavita Halitija, Kadrija Veselija i Azema Sulje.
Godine 2005, otkrivene su masovne grobnice Mališevo i Volujak. Orahovac je od Mališeva udaljen 15 kilometara, a jama Volujak desetak kilometara, ali sa druge strane brda. U neposrednom okruženju je i Klečka, jama u kojoj su još 1998. godine pronađeni pobijeni Srbi.
Čitavo to područje je bila zona odgovornosti tadašnjeg komandanta terorističke OVK Ramuša Haradinaja, čiji je centar bio u Jablanici, dok je komandant OVK za Klečku u to vreme bio Fatmir Ljimaj.
Prema ranijim navodima izvora iz srpskog pravosuđa, detalje o zločinima na ovom području na saslušanju su otkrili braća Bekim i Ljuan Mazreku, bivši pripadnici OVK. Oni su, još avgusta 1998, na saslušanju pred istražnim sudijom detaljno ispričali sve o zločinima nad civilnim stanovništvom u Klečki, gde je komandant štaba OVK bio Ljimaj, kao i šta se dešavalo u Mališevu.
Oni su tvrdili da su izvršavali naređenja komandanta Ljimaja.
Ljuan Mazreku je pomenuo da je u to vreme čuvao stražu u zatvoru Lapušnik, ciji je komandant takođe bio Ljimaj.
Braća Mazreku do detalja su ispričali sve o srpskim civilima otetim iz Orahovca, među kojima su bili žene, deca i muškarci. Svi su zatim prebačeni u Mališevo, a odatle u selo Klečka, gde se nalazio štab OVK čiji je komandant bio Ljimaj, po čijem naređenju su civili zlostavljani, a zatim i ubijeni. Braća Mazreku su posvedočili da je desetoro civila streljano, a tri žene silovane.
Posle OVK i Haga, politički angažovani Ljimaj se u februaru našao usred korupcionaškog skandala. Euleks policija je, naime, tri dana pretresala kancelarije šefa nabavke u Ministarstvu za saobraćaj i telekomunikacije Kosova, Nedžata Krasnićija, zbog sumnji za korupciju i zloupotrebu položaja zajedno sa ministrom Fatmirom Ljimajem, a potom i u Ljimajevoj kancelariji.
(agencije/MONDO)
Fatmir Ljimaj se sinoć predao policajcima Euleksa u svojoj kući u naselju Čaglavica kod Prištine.
Mediji u Prištini su prethodno saopštili da Euleks ima nalog za hapšenje Ljimaja zbog sumnji za počinjene ratne zločine u selu Klečka tokom sukoba na Kosovu.
U izjavi medijima na izlasku iz kuće, Ljimaj je rekao da je ''ponosan učešćem u ratu i nakon njega u izgradnji Kosova''.
Ljimaj je kazao da će odgovarati pred pravosudnim organima i onda kada oni, kako je rekao, nisu u pravu.
U Euleksu su najavili da će se danas oglasiti povodom slučaja Ljimaj.
U srpskom tužilaštvu su istakli da je postupak protiv Ljimaja, rezultat dobre saradnje između Tužilaštva za ratne zločine i Euleksa.
Srpsko tužilaštvo za ratne zločine vodi istragu o zločinima u logoru Klečka i još jednom lokalitetu, kojom je obuhvaćeno 30 osoba, rečeno je danas agenciji Beta u Tužilaštvu.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije od aprila 2009. godine vodi istragu protiv pripadnika OVK zbog sumnje da su u Klečki počinili više ratnih zločina nad civilima i zarobljenicima.
Prema saznanjima iz istrage, koje je ranije saopštilo srpsko tužilaštvo, u Klečki je bio krematorijum, u kojem su pripadnici OVK spaljivali Srbe, i Albance nelojalne OVK.
Pripadnici OVK osumnjičeni su da su na više lokacija, na Kosovu, tokom maja 1998. godine, formirali logore za zarobljenike.
Sumnja se da je u logorima OVK u mestima Likovac, Ovčarevo, Lapušnik, Trpez i Klečka ubijeno najmanje 30 civila srpske nacionalnosti, nekoliko policajaca, kao i najmanje 11 Albanaca.
Lik i (zlo)delo
Bivši ministar saobraćaja vlade u Prištini, zamenik predsednika Demokratske partije Kosova i poslanik Fatmir Ljimaj (40), karijeru je započeo kao pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova.U izveštaju Dika Martija, Ljimaj se pominje kao jedan od vođa „Dreničke grupe“ Hašima Tačija, a tokom 1998. i 1999. bio je komandant logora Lapušnik i zbog ratnih zločina u tom logoru našao se i na optuženičkoj klupi Haškog tribunala - ali je posle procesa, održanog u senci zastrašivanja svedoka, oslobođen.
Osim ratnih zločina, Ljimaj se - sa pozicije ministra za saobraćaj - pominje i u korupcionaškoj aferi o kojoj su pisali mediji u Prištini.
Ljimaj je optužen pred Haškim tribunalom za ratne zločine nad Srbima na Kosovu 1998. i 1999. godine, zajedno sa Haradinom Baljom i Isakom Mislijuom.
"Trojka" je uhapšena februara 2003, a optužnica ih je teretila za smrt 22 zatočenika, deset Srba i 12 Albanaca iz logora Lapušnik, kod Glogovca.
Prvo haško suđenje pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova počelo je novembra 2004. a još uoči suđenja tadašnja glavna haška tužiteljka, Karla del Ponte, upozoravala je na zastrašivanje svedoka u tom predmetu.
Ljimaj i Musliu su, kao upravnici logora, prema optužnici, zatvarali srpske civile i "kolaboracioniste" koji su "odbijali da sarađuju sa OVK" iz opština Štimlje, Glogovac i Lipljan u zarobljenički logor Lapušnik. Njih dvojica su, zajedno s Baljom, koji im je bio podređen, od 24. juna do 26. jula 1998. godine, prema optužnici, tukli, mučili i, na kraju, ubili 22 srpska zatočenika.
U završnoj reči na ovom suđenju, avgusta 2005, tužilac Aleks Vajting je tvrdio da je Ljimajeva krivica dokazana: dokazi su pokazali izvan svake razumne sumnje da je Fatmir Ljimaj od maja do jula 1998. bio komandant borbene zone OVK u području Lapušnik, a time i logora u tom selu, u kojem su mučeni, premlaćivani i ubijani kako srpski civili, tako i Albanci proglašeni srpskim kolaboracionistima.
Svi preživeli svedoci izjavili su da su svu trojicu viđali u logorskom krugu, a da su Ljimaj i Musliu, kao komandne ličnosti, odlučivali o sudbini zatočenika.
O sistemu odlučivanja u logoru svedočio je zaštićeni svedok. Ljimaj je tog svedoka u junu 1998. upitao zašto je u logoru. Kad je svedok odgovorio da je samo tražio rođaka koji je nestao, Ljimaj je rekao: "Ako nisi ništa kriv bićeš pušten, ako jesi, bićes ubijen."
U logor Lapušnik su zatvarani srpski civili koji su bili uhvaćeni na barikadama OVK na putu Peć-Priština kao putnici u autobusu, a o krivici "kolaboracionista" nije vođena nikakva istraga.
Sudbina zatočenika je bila u rukama Ljimaja i Musliua, a njihov kriterijum bio je "pustiti ili ubiti". Po tom kriterijumu presuđeno je i dvadesetorici poslednjih zatočenika u logoru Lapušnik, tvrdilo je haško tužilaštvo.
Kad su snage MUP Srbije ponovo preuzele kontrolu nad tom zonom, zatočenici su odvedeni na obližnju planinu Beriša, a Ljimaj je izdao naređenje Balji da desetoricu pusti, a desetoricu strelja.
Tužilac Haškog tribunala je na kraju tražio za prvooptuženog Ljimaja kaznu od 20 godina zatvora, a za suoptužene Isaka Musliua i Haradina Balju 15 odnosno 18 godina. Pretresno veće Haškog tribunala je, međutim, oslobodilo krivice Ljimaja i Musliua, dok je trećeoptuženom Haradinu Balji izreklo kaznu zatvora od 13 godina.
Ljimaj i Musliu su se tako, već 1. decembra 2005, našli na slobodi.
Dokazi su, po oceni sudskog veća, potvrdili da je postojao logor u Lapušniku, utvrđen je identitet 27 zatočenika i trojice koja su ubijena u logoru, kao i devetorice na planini Beriša. Za ostale ubijene utvrđeno je samo da od vremena zatočavanja u logoru Lapušnik porodice za njih više nisu čule.
Veće je zaključilo da su Ljimaj i Musliu bili članovi OVK, ali da nema direktnih dokaza o njihovoj ulozi u zločinima u logoru Lapušnik.
U tužbi na presudu, Tužilaštvo je navelo da su svedoci Vojko i Ivan Bakrač, koji su bili zatočenici Lapušnika, videli Ljimaja u logoru i kasnije ga identifikovali kao "komandanta Čelikua". Više drugih svedoka su takođe, u vreme kad su bili zatočeni, čuli da je "komandant Čeliku" bio i komandant logora, koji je odlučivao da li će biti pušteni ili ostati u logoru.
Odluku Žalbenog veća - potvrdu prvostepenih presuda - Ljimaj je dočekao kao potpredsednik Demokratske partije Kosova.
Ljimajevo ime takođe se pominje u izveštaju Dika Martija o trgovini ljudskim organima, gde se on navodi kao jedan od vodećih ljudi „Dreničke grupe“ Hašima Tačija, pored Džavita Halitija, Kadrija Veselija i Azema Sulje.
Godine 2005, otkrivene su masovne grobnice Mališevo i Volujak. Orahovac je od Mališeva udaljen 15 kilometara, a jama Volujak desetak kilometara, ali sa druge strane brda. U neposrednom okruženju je i Klečka, jama u kojoj su još 1998. godine pronađeni pobijeni Srbi.
Čitavo to područje je bila zona odgovornosti tadašnjeg komandanta terorističke OVK Ramuša Haradinaja, čiji je centar bio u Jablanici, dok je komandant OVK za Klečku u to vreme bio Fatmir Ljimaj.
Prema ranijim navodima izvora iz srpskog pravosuđa, detalje o zločinima na ovom području na saslušanju su otkrili braća Bekim i Ljuan Mazreku, bivši pripadnici OVK. Oni su, još avgusta 1998, na saslušanju pred istražnim sudijom detaljno ispričali sve o zločinima nad civilnim stanovništvom u Klečki, gde je komandant štaba OVK bio Ljimaj, kao i šta se dešavalo u Mališevu.
Oni su tvrdili da su izvršavali naređenja komandanta Ljimaja.
Ljuan Mazreku je pomenuo da je u to vreme čuvao stražu u zatvoru Lapušnik, ciji je komandant takođe bio Ljimaj.
Braća Mazreku do detalja su ispričali sve o srpskim civilima otetim iz Orahovca, među kojima su bili žene, deca i muškarci. Svi su zatim prebačeni u Mališevo, a odatle u selo Klečka, gde se nalazio štab OVK čiji je komandant bio Ljimaj, po čijem naređenju su civili zlostavljani, a zatim i ubijeni. Braća Mazreku su posvedočili da je desetoro civila streljano, a tri žene silovane.
Posle OVK i Haga, politički angažovani Ljimaj se u februaru našao usred korupcionaškog skandala. Euleks policija je, naime, tri dana pretresala kancelarije šefa nabavke u Ministarstvu za saobraćaj i telekomunikacije Kosova, Nedžata Krasnićija, zbog sumnji za korupciju i zloupotrebu položaja zajedno sa ministrom Fatmirom Ljimajem, a potom i u Ljimajevoj kancelariji.
(agencije/MONDO)
