Stanje u japanskoj nuklearnoj centrali Fukušima 1, koja je teško oštećena prošlonedeljenim cunamijem, "relativno je stabilno" u odnosu na sredu "što je pozitivno", saopštila je Međunarodna agencija za atomsku energiju u Beču.
"Situacija je i dalje veoma ozbiljna u nuklearnoj centrali Fukušima 1. Ali, nije došlo do značajnog pogoršanja od juče", rekao je Grejem Endrju, specijalni savetnik za naučna i tehnička pitanja generalnog direktora IAEA Jukija Amana.
"Mislim da je isuviše rano govoriti o tračku nade", rekao je on na konferenciji za štampu te agencije UN u Beču.
Situacija se "nije pogoršala što je pozitivno. Ali, je u svakom trenutku moguće da se to (pogoršanje) dogodi", rekao je Endrju.
Japanske vlasti i radnici centrale se danas svim sredstvima bore da ohlade reaktore u Fukušimi.
Stručnjaci u svetu zabrinuti su zbog stanja u nuklearnom kompleksu Fukušima i upozoravaju na nesagledive posledice.
Zvaničnik francuskog Instituta za radiološku zaštitu i nuklearnu bezbednost Tijeri Šarl izrazio je pesimizam u to da će inžinjeri uspeti da spreče topljenje jezgra reaktora.
"Sledećih 48 časova biće odlučujući. Ja sam pesimista jer od 13. marta nije uspeo nijedan od pokušaja", rekao je Šarl opisujući situaciju kao "veoma rizičnu" ali je i dodao da "nije sve izgubljeno.
Na pitanje koliki bi mogao biti maksimalan mogući nivo oslobođene radijacije, Šarl je odgovorio da bi mogla biti ista kao i u Černobilu.
Portparol francuske vlade Fransoa Baron rekao je bi "u najgorem slučaju nesreća u Fukušimi mogla da bude teža nego u Černobilu", piše britanski "Dejli telegraf" koji podseća d aje u Černobilu stradalo 57 ljudi, dok je zabeleženo oko 4.000 smrtnih slučajeva od raka.
Dok japanski vojni helikopteri pokušavaju bacanjem morske vode da ohlade pregrejane reaktore u nuklearnom kompleksu Fukušima i spreče potpuno topljenje reaktora, sve više zemalja savetuje svojim građanima da napuste Japan.
Nemački profesor Edmund Lengfelder s minhenskog instituta za radiologiju izjavio je da će radnici koji se nalaze u nuklearki Fukušima sigurno umreti, a prema njegovim rečima, neki imaju još samo nekoliko sedmica života.
Oni će se zaista žrtvovati. 50 odsto onih koji su kontaminirani u Fukušimi, umreće za nekoliko sedmica, izjavio je Lengfeder prenosi "Bild".
SAD i Velika Britanija su poslale avione za svoje državljane koji žele da napuste tu zemlju, Kina priprema evakuaciju više hiljada Kineza iz Tokija, dok Francuska šalje dva vladina aviona po svoje građane.
Direktor američke Nuklearne regulatorne komisije Gregori Jacko upozorio je da postoji mogućnost da je bazen za hlađenje potrošenih gorivnih šipki u reaktoru 4 možda presušio, a da drugi curi.
On je rekao da je nivo radijacije oko bazena za hlađenje izuzetno visok i da predstavlja rizik za radnike koji rade na hlađenju reaktora.
Radnici bi teško mogli da se približe reaktorima zato što bi količina radijacije kojoj bi bili izloženi bila potencijalno smrtonosna u vrlo kratkom vremenskom roku", kazao je Jacko, prenele su agencije.
U međuvremenu, direktor švedskog Intituta za vojna istraživanja Lars-Erik de Ger upozorio je da se mala koncentracija radioaktivnih čestica kreće iz Japana u pravcu Severne Amerike, ali je istakao da se radi o količini koja nije opasna za ljude.
Problemi u nuklearnom komplesku nastali su kada su posle zemljotresa jačine oko 9 stepeni Rihterove skale, koji je 11.marta pogodio severoistok i istok Japana, usled nestanka struje prestali sa radom sistemi za hlađenje reaktora koji su zbog toga počeli da se tope.
Četiri od ukupno šest reaktora u Fukušimi pretrpeli su požare, eksplozije, oštećenja struktura u kojima su smeštena jezgra reaktora, delimično topljenje ili porast temperatura u bazenima u kojima je skladišteno potrošeno nuklearno gorivo.
Prema najnovijim informacijama, temperature rastu u bazenima sa potrošenim gorivom i u dva preostala reaktora. Ako bazeni ostanu bez vode, goruće šipke bi mogle da se istope ili zapale, posle čega bi se stvorio potencijalno smrtonosni stepen radijacije.
Japanski inženjeri pokušavaju da dalekovodom ponovo sprovedu struju do oštećenog nuklearnog kompleksa.
Međutim, evropski komesar za energetiku Ginter Etinger kaže da je situacija u Fukušimi izmakla kontroli, dok francuska Agencija za nuklearnu bezbednost saopštava da se radi o drugoj najvećoj nuklearnoj katastrofi, odmah posle černobilske nesreće 1986.
Američki sekretar za energetiku Stiven Ču rekao je da je ono što se događa u Japanu ozbiljnije od incidenta na ostrvu Tri milje 1979. godine, kada je zbog delimičnog topljenja reaktora došlo do ispuštanja manje količine radioaktivnih čestica u atmosferu.
Direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Jukija Amano je izjavio da je situacija krajnje ozbiljna, pre nego što se uputio u Japan da lično vidi štetu, javile su agencije.
U međuvremenu, mnogi stanovnici Tokija ostali su u kućama, tako da su ulice prestonice, koje su obično pune ljudi, skoro puste, dok su mnoge prodavnice zatvorene.
(agencije/MONDO)
"Mislim da je isuviše rano govoriti o tračku nade", rekao je on na konferenciji za štampu te agencije UN u Beču.
Situacija se "nije pogoršala što je pozitivno. Ali, je u svakom trenutku moguće da se to (pogoršanje) dogodi", rekao je Endrju.
Japanske vlasti i radnici centrale se danas svim sredstvima bore da ohlade reaktore u Fukušimi.
Stručnjaci u svetu zabrinuti su zbog stanja u nuklearnom kompleksu Fukušima i upozoravaju na nesagledive posledice.
Zvaničnik francuskog Instituta za radiološku zaštitu i nuklearnu bezbednost Tijeri Šarl izrazio je pesimizam u to da će inžinjeri uspeti da spreče topljenje jezgra reaktora.
"Sledećih 48 časova biće odlučujući. Ja sam pesimista jer od 13. marta nije uspeo nijedan od pokušaja", rekao je Šarl opisujući situaciju kao "veoma rizičnu" ali je i dodao da "nije sve izgubljeno.
Na pitanje koliki bi mogao biti maksimalan mogući nivo oslobođene radijacije, Šarl je odgovorio da bi mogla biti ista kao i u Černobilu.
Portparol francuske vlade Fransoa Baron rekao je bi "u najgorem slučaju nesreća u Fukušimi mogla da bude teža nego u Černobilu", piše britanski "Dejli telegraf" koji podseća d aje u Černobilu stradalo 57 ljudi, dok je zabeleženo oko 4.000 smrtnih slučajeva od raka.
Dok japanski vojni helikopteri pokušavaju bacanjem morske vode da ohlade pregrejane reaktore u nuklearnom kompleksu Fukušima i spreče potpuno topljenje reaktora, sve više zemalja savetuje svojim građanima da napuste Japan.
Nemački profesor Edmund Lengfelder s minhenskog instituta za radiologiju izjavio je da će radnici koji se nalaze u nuklearki Fukušima sigurno umreti, a prema njegovim rečima, neki imaju još samo nekoliko sedmica života.
Oni će se zaista žrtvovati. 50 odsto onih koji su kontaminirani u Fukušimi, umreće za nekoliko sedmica, izjavio je Lengfeder prenosi "Bild".
SAD i Velika Britanija su poslale avione za svoje državljane koji žele da napuste tu zemlju, Kina priprema evakuaciju više hiljada Kineza iz Tokija, dok Francuska šalje dva vladina aviona po svoje građane.
Direktor američke Nuklearne regulatorne komisije Gregori Jacko upozorio je da postoji mogućnost da je bazen za hlađenje potrošenih gorivnih šipki u reaktoru 4 možda presušio, a da drugi curi.
On je rekao da je nivo radijacije oko bazena za hlađenje izuzetno visok i da predstavlja rizik za radnike koji rade na hlađenju reaktora.
Radnici bi teško mogli da se približe reaktorima zato što bi količina radijacije kojoj bi bili izloženi bila potencijalno smrtonosna u vrlo kratkom vremenskom roku", kazao je Jacko, prenele su agencije.
U međuvremenu, direktor švedskog Intituta za vojna istraživanja Lars-Erik de Ger upozorio je da se mala koncentracija radioaktivnih čestica kreće iz Japana u pravcu Severne Amerike, ali je istakao da se radi o količini koja nije opasna za ljude.
Problemi u nuklearnom komplesku nastali su kada su posle zemljotresa jačine oko 9 stepeni Rihterove skale, koji je 11.marta pogodio severoistok i istok Japana, usled nestanka struje prestali sa radom sistemi za hlađenje reaktora koji su zbog toga počeli da se tope.
Četiri od ukupno šest reaktora u Fukušimi pretrpeli su požare, eksplozije, oštećenja struktura u kojima su smeštena jezgra reaktora, delimično topljenje ili porast temperatura u bazenima u kojima je skladišteno potrošeno nuklearno gorivo.
Prema najnovijim informacijama, temperature rastu u bazenima sa potrošenim gorivom i u dva preostala reaktora. Ako bazeni ostanu bez vode, goruće šipke bi mogle da se istope ili zapale, posle čega bi se stvorio potencijalno smrtonosni stepen radijacije.
Japanski inženjeri pokušavaju da dalekovodom ponovo sprovedu struju do oštećenog nuklearnog kompleksa.
Međutim, evropski komesar za energetiku Ginter Etinger kaže da je situacija u Fukušimi izmakla kontroli, dok francuska Agencija za nuklearnu bezbednost saopštava da se radi o drugoj najvećoj nuklearnoj katastrofi, odmah posle černobilske nesreće 1986.
Američki sekretar za energetiku Stiven Ču rekao je da je ono što se događa u Japanu ozbiljnije od incidenta na ostrvu Tri milje 1979. godine, kada je zbog delimičnog topljenja reaktora došlo do ispuštanja manje količine radioaktivnih čestica u atmosferu.
Direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Jukija Amano je izjavio da je situacija krajnje ozbiljna, pre nego što se uputio u Japan da lično vidi štetu, javile su agencije.
U međuvremenu, mnogi stanovnici Tokija ostali su u kućama, tako da su ulice prestonice, koje su obično pune ljudi, skoro puste, dok su mnoge prodavnice zatvorene.
(agencije/MONDO)
