Stepen ozbiljnosti nesreće u Fukušimi podignut na peti stepen od sedam. Šef IAEA upozorava da se radi o borbi s vremenom. Do elektrane sprovedena struja. Poslednji bilans katastrofe u Japanu - 6.539 mrtvih. Visina cunamija bila 23 metra.
Japan je danas podigao stepen opasnosti u oštećenoj nuklearnoj elektrani Fukušima, saopšteno je na internet stranici Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), a direktor ove institucije tvrdi da se radi o "borbi s vremenom".
Stepen ozbiljnosti nesreće u elektrani, koji je bio na četvrtom stepenu, sada je na petom podeoku sedmostepene skale i time je izjednačen sa nesrećom u elektrani "Ostrvo tri milje" u Pensilvaniji 1979. godine.
Šef IAEA Jukija Amano rekao je u Tokiju da je IAEA poslala sopstvenu opremu za praćenje nivoa radijacije u japanskoj prestonici, oko 250 kilometara udaljenoj od nuklearne elektrane Fukušima 1 i dodao da će tim IAEA otići u Fukušimu.
"Ovo je veoma teška i ozbiljna nesreća", rekao je Amano posle sastanka sa premijerom Kanom. "Zato je važno da se međunarodna zajednica, uključujući i IAEA, udruži u rešavanju ove situacije. Naročito je važno hlađenje reaktora i ja mislim da je to trka s vremenom", ocenio je Amano
Istovremeno, premijer Japana Naot Kan izjavio je da se njegova zemlja suočava sa najvećom krizom od 1945. godine.
Kan je ranije danas izjavio da će nuklearni problemi u toj zemlji uskoro biti rešeni i da će njegova vlada u potpunosti uspostaviti kontrolu nad krizom. On je rekao i da njegova vlada objavljuje sve informacije o događajima u nuklearnoj centrali.
Kan je istakao da nuklearni problemi ne ostavljaju mnogo prostora za optimizam, ali je izrazio uverenje da će Japan prebroditi najgoru krizu posle Drugog svetskog rata.
Japanski inženjeri su danas priznali da zakopavanje oštećenog nuklearnog kompleksa u pesak i beton možda predstavlja jedini način da se spreči katastrofalno širenje radijacije, što je metod koji je korišćen prilikom černobilske nuklearne katastrofe.
Ovo je prvi put da predstavnici korporacije "Tokio elektrik pauer", koja rukovodi oštećenim nuklearnim kompleksom, pominju opciju zakopavanja Fukušime, što je, verovatno, znak da dosadašnji pokušaji hlađenja reaktora vodom iz helikoptera ne daju očekivane rezultate.
Danas je još pet posebno opremljenih vozila vatrogasne službe, 20 minuta je ubacivalo morsku vodu u reaktore centrale, kako bi rashladili šipke s gorivom. Još šest vatrogasnih vozila Službe za samozaštitu ubacilo je oko 50 tona morske vode u jedan od problematičnih reaktora. U operaciji su korišćena i vozila koja mogu da ubacuju vodu i sa visine od 20 metara, a akcije hlađenja reaktora nastaviće se i sutra.
"Nije nemoguće da odlučimo da zabetoniramo reaktore. Ali sada prvo želimo da pokušamo da ih ohladimo", izjavio je jedan predstavnik kompanije.
Vojni helikopteri juče su ispustili su oko 30 tona vode na reaktor 3, a upotrebljeni su i vodeni topovi zbog povišene radijacije. Najveća briga ostaje spoljašnje hlađenje reaktora broj 3 i na njemu se nastavlja prskanje vodom.
Japanski inženjeri uspeli su večeras da povezu spoljnu dalekovodnu mrežu sa oštećenom nuklearkom i omogućili protok struje, ali će ona "krenuti" najverovatnije sutra. "Planirano je snabdevanje prvo reaktora 2, zatim reaktora 1, pa reaktora 3 i 4, jer se očekuje da je reaktor 2 manje oštećen", navodi se u saopštenju komapnije Tepcos. Zamenjena oštećena oprema će, verovatno, biti puštena u rad najranije sutra, pošto "oprema treba da se proveri", naveo je Tepco.
Ali samo napajanje nije gotovo rešenje jer stručnjaci nisu sigurni da će pumpe za hlađenje uopšte proraditi ili su nepopravljivo oštećene u zemljotresu i naknadnim eksplozijama u elektrani. Stručnjaci iz sveta nisu preterani optimisti.
Četiri od ukupno šest reaktora u Fukušimi pretrpeli su požare, eksplozije, oštećenja struktura u kojima su smeštena jezgra reaktora, kao i delimično topljenje ili porast temperature u bazenima u kojima je skladišteno potrošeno nuklearno gorivo.
Prema ekspertima IAEA uobičajena temperatura u bazenima za skladištenje treba da bude manja ispod 25 stepeni Celzijusovih, ali ona od 14. marta raste i temperatura u bazenu jedinice 5, prema poslednjem merenju, je iznosi 65,5 stepeni, a 62 stepena u jedinici 6.
Radnici koji su sada u nuklearki se konstantno proveravaju na doze zračenja, a ozračenost brine celu popuplaciju pa sekretar japanskog kabineta Jukio Edano insistira da ona nije na nivoima koji bi štetili ljudskom zdravlju, mada ima povišenih očitavanja.
Japanska agencija za nuklearnu energiju tvrdi da nivo radijacije u samoj nuklearki iznosi 20 milisiverta na sat, a granica koju ljudi mogu da podnesu je 100 na sat.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra da je širenje radijacije lokalizovano i da ne postoji neposredna opasnost po zdravlje ljudi.
"Za sada nemamo informacije o većem širenju radioaktivnih čestica izvan zone iz koje je stanovništvo evakuisano", izjavio je direktor SZO Majkl O'Liri.
Za to vreme, milioni stanovnika japanske prestonice Tokija, koji je od Fukušime udaljen 220 kilometara, ne izlaze na ulicu, iako stručnjaci kažu da nisu ugroženi i da će vetar verovatno oduvati radioaktivne čestice preko Tihog okena.
Japanski Crveni krst je saopštio da je Tokio bezbedan za turiste, ali aviokompanije organizuju vanredne letove kako bi prevezle na hiljade ljudi koji žele da napuste Japan.
Neke zemlje, među kojima je i Srbija, uvele su preglede putnika koji stižu iz Japana i žele da provere nivo kontaminacije u organizmu.
U Japanu je danas u 14:46 po lokalnom vremenu, tačno nedelju dana posle zemljotresa, održan minut ćutanja.
Broj poginulih i nestalih u zemljotresu i džinovskom cunamiju, koji je prema poslednjim merenjima dotigao visinu od 23 metara, koji je opustošio istočnu obalu ostrva Honšu, dostigao je 16.893. Zvanično je potvrđeno da je u zemljotresu i njime izazvanom cunamiju poginulo 6.539 osoba, dok je sudbina 10.354 ljudi još uvek nepoznata.
(agencije/MONDO)
Stepen ozbiljnosti nesreće u elektrani, koji je bio na četvrtom stepenu, sada je na petom podeoku sedmostepene skale i time je izjednačen sa nesrećom u elektrani "Ostrvo tri milje" u Pensilvaniji 1979. godine.
Šef IAEA Jukija Amano rekao je u Tokiju da je IAEA poslala sopstvenu opremu za praćenje nivoa radijacije u japanskoj prestonici, oko 250 kilometara udaljenoj od nuklearne elektrane Fukušima 1 i dodao da će tim IAEA otići u Fukušimu.
"Ovo je veoma teška i ozbiljna nesreća", rekao je Amano posle sastanka sa premijerom Kanom. "Zato je važno da se međunarodna zajednica, uključujući i IAEA, udruži u rešavanju ove situacije. Naročito je važno hlađenje reaktora i ja mislim da je to trka s vremenom", ocenio je Amano
Istovremeno, premijer Japana Naot Kan izjavio je da se njegova zemlja suočava sa najvećom krizom od 1945. godine.
Kan je ranije danas izjavio da će nuklearni problemi u toj zemlji uskoro biti rešeni i da će njegova vlada u potpunosti uspostaviti kontrolu nad krizom. On je rekao i da njegova vlada objavljuje sve informacije o događajima u nuklearnoj centrali.
Kan je istakao da nuklearni problemi ne ostavljaju mnogo prostora za optimizam, ali je izrazio uverenje da će Japan prebroditi najgoru krizu posle Drugog svetskog rata.
Japanski inženjeri su danas priznali da zakopavanje oštećenog nuklearnog kompleksa u pesak i beton možda predstavlja jedini način da se spreči katastrofalno širenje radijacije, što je metod koji je korišćen prilikom černobilske nuklearne katastrofe.
Ovo je prvi put da predstavnici korporacije "Tokio elektrik pauer", koja rukovodi oštećenim nuklearnim kompleksom, pominju opciju zakopavanja Fukušime, što je, verovatno, znak da dosadašnji pokušaji hlađenja reaktora vodom iz helikoptera ne daju očekivane rezultate.
Danas je još pet posebno opremljenih vozila vatrogasne službe, 20 minuta je ubacivalo morsku vodu u reaktore centrale, kako bi rashladili šipke s gorivom. Još šest vatrogasnih vozila Službe za samozaštitu ubacilo je oko 50 tona morske vode u jedan od problematičnih reaktora. U operaciji su korišćena i vozila koja mogu da ubacuju vodu i sa visine od 20 metara, a akcije hlađenja reaktora nastaviće se i sutra.
"Nije nemoguće da odlučimo da zabetoniramo reaktore. Ali sada prvo želimo da pokušamo da ih ohladimo", izjavio je jedan predstavnik kompanije.
Vojni helikopteri juče su ispustili su oko 30 tona vode na reaktor 3, a upotrebljeni su i vodeni topovi zbog povišene radijacije. Najveća briga ostaje spoljašnje hlađenje reaktora broj 3 i na njemu se nastavlja prskanje vodom.
Japanski inženjeri uspeli su večeras da povezu spoljnu dalekovodnu mrežu sa oštećenom nuklearkom i omogućili protok struje, ali će ona "krenuti" najverovatnije sutra. "Planirano je snabdevanje prvo reaktora 2, zatim reaktora 1, pa reaktora 3 i 4, jer se očekuje da je reaktor 2 manje oštećen", navodi se u saopštenju komapnije Tepcos. Zamenjena oštećena oprema će, verovatno, biti puštena u rad najranije sutra, pošto "oprema treba da se proveri", naveo je Tepco.
Ali samo napajanje nije gotovo rešenje jer stručnjaci nisu sigurni da će pumpe za hlađenje uopšte proraditi ili su nepopravljivo oštećene u zemljotresu i naknadnim eksplozijama u elektrani. Stručnjaci iz sveta nisu preterani optimisti.
Četiri od ukupno šest reaktora u Fukušimi pretrpeli su požare, eksplozije, oštećenja struktura u kojima su smeštena jezgra reaktora, kao i delimično topljenje ili porast temperature u bazenima u kojima je skladišteno potrošeno nuklearno gorivo.
Prema ekspertima IAEA uobičajena temperatura u bazenima za skladištenje treba da bude manja ispod 25 stepeni Celzijusovih, ali ona od 14. marta raste i temperatura u bazenu jedinice 5, prema poslednjem merenju, je iznosi 65,5 stepeni, a 62 stepena u jedinici 6.
Radnici koji su sada u nuklearki se konstantno proveravaju na doze zračenja, a ozračenost brine celu popuplaciju pa sekretar japanskog kabineta Jukio Edano insistira da ona nije na nivoima koji bi štetili ljudskom zdravlju, mada ima povišenih očitavanja.
Japanska agencija za nuklearnu energiju tvrdi da nivo radijacije u samoj nuklearki iznosi 20 milisiverta na sat, a granica koju ljudi mogu da podnesu je 100 na sat.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra da je širenje radijacije lokalizovano i da ne postoji neposredna opasnost po zdravlje ljudi.
"Za sada nemamo informacije o većem širenju radioaktivnih čestica izvan zone iz koje je stanovništvo evakuisano", izjavio je direktor SZO Majkl O'Liri.
Za to vreme, milioni stanovnika japanske prestonice Tokija, koji je od Fukušime udaljen 220 kilometara, ne izlaze na ulicu, iako stručnjaci kažu da nisu ugroženi i da će vetar verovatno oduvati radioaktivne čestice preko Tihog okena.
Japanski Crveni krst je saopštio da je Tokio bezbedan za turiste, ali aviokompanije organizuju vanredne letove kako bi prevezle na hiljade ljudi koji žele da napuste Japan.
Neke zemlje, među kojima je i Srbija, uvele su preglede putnika koji stižu iz Japana i žele da provere nivo kontaminacije u organizmu.
U Japanu je danas u 14:46 po lokalnom vremenu, tačno nedelju dana posle zemljotresa, održan minut ćutanja.
Broj poginulih i nestalih u zemljotresu i džinovskom cunamiju, koji je prema poslednjim merenjima dotigao visinu od 23 metara, koji je opustošio istočnu obalu ostrva Honšu, dostigao je 16.893. Zvanično je potvrđeno da je u zemljotresu i njime izazvanom cunamiju poginulo 6.539 osoba, dok je sudbina 10.354 ljudi još uvek nepoznata.
(agencije/MONDO)
