Srpski spoljnotrgovinski deficit iznosi oko sedam milijardi dolara, ali to i ne treba da čudi, jer uvozimo svašta - Čvarke, krompir, jaja ...i bubamare.
Podaci Uprave carina su neumoljivi, a oni govore da smo prošle godine iz Crne Gore uvezli 8.748 kilograma čvaraka, za šta smo platili oko 30.000 evra! A čvarci se prave od svinja, a Srbija je veliki uzgajivač svinja.
To je prava slika stanja srpske privrede. Iako bi se većina Srba zaklela da krompira imamo u izobilju, prošle godine nismo bili u stanju da ga proizvedemo dovoljno, pa smo za njega iskeširali više od tri miliona evra, uglavnom Makedoncima.
Uvozili smo i šargarepu, crni i beli luk, pasulj, jabuke... Izvorsku vodu su nam prodavali Crnogorci i Hrvati, po kokošja jaja smo išli preko okeana, a za vijetnamskog soma dali smo više od 11 miliona evra, piše "Kurir".
Iako je u nekim krajevima Srbije prošle godine primećena prava najezda bubamara, i one su bile deficitarna roba, pa smo ih uvozili iz Belgije i Slovačke.
Falilo nam je i miševa i pacova, kao i crvića za sportski ribolov. Uvozili smo i ljudsku krv u terapeutske svrhe, svinjske i konjske čekinje i repove, ali i spermu bikova. Verovali ili ne, ali Srbija nema ni dovoljno lišća i granja, pa smo ih nabavljali iz Holandije.
Sa druge strane u spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom dobro smo prošli sa biljkama. Od izvoza mente 2010. godine zaradili smo oko 141 milion evra, kamilice oko 30 miliona, dok je od koprive u Srbiju ušlo 2,7 miliona evra.
Vunene čarape uspele su da odole modernoj tekstilnoj industriji, pa je ovaj srpski proizvod našao svoje kupce širom sveta. U 2010. godini izvozili smo ih u Kanadu, Norvešku, Češku, Slovačku, Hongkong i Sloveniju i na njima zaradili 1.094.900 evra.
Ekonomista Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja kaže za "Kurir" da kad Vlada ne stimuliše domaće proizvođače, pojačava se potreba za uvozom.
"Vlada je širom otvorila vrata špekulantima poljoprivrednim proizvodima, a cenu na kraju plaćaju građani. Primer je pšenica, koju ćemo, umesto da smo je otkupili od poljoprivrednika po nižoj ceni, morati da uvozimo po višim cenama zbog špekulanata koji je izvoze", ističe Đogović.
(MONDO)
To je prava slika stanja srpske privrede. Iako bi se većina Srba zaklela da krompira imamo u izobilju, prošle godine nismo bili u stanju da ga proizvedemo dovoljno, pa smo za njega iskeširali više od tri miliona evra, uglavnom Makedoncima.
Uvozili smo i šargarepu, crni i beli luk, pasulj, jabuke... Izvorsku vodu su nam prodavali Crnogorci i Hrvati, po kokošja jaja smo išli preko okeana, a za vijetnamskog soma dali smo više od 11 miliona evra, piše "Kurir".
Iako je u nekim krajevima Srbije prošle godine primećena prava najezda bubamara, i one su bile deficitarna roba, pa smo ih uvozili iz Belgije i Slovačke.
Falilo nam je i miševa i pacova, kao i crvića za sportski ribolov. Uvozili smo i ljudsku krv u terapeutske svrhe, svinjske i konjske čekinje i repove, ali i spermu bikova. Verovali ili ne, ali Srbija nema ni dovoljno lišća i granja, pa smo ih nabavljali iz Holandije.
Sa druge strane u spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom dobro smo prošli sa biljkama. Od izvoza mente 2010. godine zaradili smo oko 141 milion evra, kamilice oko 30 miliona, dok je od koprive u Srbiju ušlo 2,7 miliona evra.
Vunene čarape uspele su da odole modernoj tekstilnoj industriji, pa je ovaj srpski proizvod našao svoje kupce širom sveta. U 2010. godini izvozili smo ih u Kanadu, Norvešku, Češku, Slovačku, Hongkong i Sloveniju i na njima zaradili 1.094.900 evra.
Ekonomista Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja kaže za "Kurir" da kad Vlada ne stimuliše domaće proizvođače, pojačava se potreba za uvozom.
"Vlada je širom otvorila vrata špekulantima poljoprivrednim proizvodima, a cenu na kraju plaćaju građani. Primer je pšenica, koju ćemo, umesto da smo je otkupili od poljoprivrednika po nižoj ceni, morati da uvozimo po višim cenama zbog špekulanata koji je izvoze", ističe Đogović.
(MONDO)
