Ruski analitičar za investicije u oblasti gasa i nafte Mihail Krutihin ocenio je danas je projekat izgradnje gasovoda Južni tok "upao u ćorsokak" zbog niza problema koji su se pojavili. Nemački BASF sinoć pridružen tom projektu.
Krutihin je kazao da premijer Rusije Vladimir Putin pokušava da u Evropi nađe podršku za Južni tok, ali da Rusija trpi poraze u oba projekta gasovoda.
"Svi međuvladini sporazmi koji su do sada potpisani o izgradnji Južnog toka su prazne reči. Može se potpisati cela biblioteka međuvladinih i međukorporacijskih sporazuma, ali projekt neće biti prihvaćen sve dok ne bude doneto investiciono rešenje", ocenio je on.
Svi ti sporazumi su prazne reči, rekao je Krutihin komentarišući najavu da će tokom Putinove posete Sloveniji 22. marta biti potpisan sporazum o zajedničkom preduzeću na izgradnju Južnog toka.
Komentarišući najave ruskih zvaničnika da bi na obali Crnog mora mogao biti izgrađen pogon za preradu tečnog gasa, kao alternativa ili dopuna Južnom toku, on je rekao da je ta ideja "čisti blef sa strane Rusije".
"Reč je o čistoj trgovini između Rusije i Turske. Situacija je ušla u ćorsokak. Bez Turske se ne može izgraditi gasovod po dnu Crnog mora, jer Ukrajina neće dati svoj prostor. Turska može da dozvoli gradnju jer joj je to isplativo, ali trguje tražeći što nižu cenu za ruski gas", ocenio je Krutihin.
On je kazao i da ideja o izgradnja pogona za tečni gas nije dobra jer nema prijemnih terminala koji će gas retransformisati, veliki tankeri ne mogu da prođu kroz Bosforki moreuz, a tranzit gasa od Jamala, na severu Rusije udaljen je 3.200 kilometara.
"Ta ideja je potpuno nerentabilna i predstavlja blef ne bi li se ubedila Turska", ocenio je on.
Nakon razgovora predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva i premijera Turske Redžepa Erdogana 16. marta u Moskvi, saopšteno je da nije postignut dogovor o izgradnji Južnog toka po dnu Crnog mora na ekonomskoj turskoj teritoriji i da Moskva ne razume razloge Ankare.
Krutihin je rekao da prepreke za izgradnju Južnog toka postoje i na kopnu.
Naveo je da je Gaspromu važno da ima kontrolu nad svima delovima gasovoda, bilo kroz zajednička preduzeća ili na drugi način.
Prema njegovim rečima, Gasprom neće moći da ostvari te svoje namere, ukoliko EU bude realizovala Treći energetski paket.
"Taj dokument oštro deli proizvođače sirovina od distrubutera, odnosno zabranjuje isporučiocima da budu vlasnici transportne infrastrukture, dodao je Krutihin.
Kako je kazao, Rumunija je već saopštila da u skladu sa tim dokumentom, Gasprom ne može da kontroliše gasovod na njenoj teritoriji, već samo nacionalna korporacija, pod kontrolom EU.
Ruski analitičar je podsetio da je Bugarska 2008. godine najavila da će dati ekskluzivno pravo Rusiji da koristi njen gasovod, ali da je zbog toga već kritikovana iz zemalja EU.
"Vladimir Putin se ponaša nervozno i posetama u Evropi pokušava da dobije podršku za projekat. U februaru u Briselu, kada je pokušao da rukovodstvu EU nametne svoju energetsku politiku, doživeo je neuspeh", kazao je Krutihin.
Komentarišući ulazak nemačkog Vinteršala u projekat Južni tok, pored Gasproma i italijanskog Enija, on je kazao da Gasprom ima "dobre političke pozicije" u toj kompaniji, ali da ulazak nemačkog holdinga "neće uticati na podršku EU".
"Sve govori protiv tog projekta", rekao je on.
Krutihin je ocenio i da ako Srbije bude poštovala Treći energetski paket EU biće potrebno da skladište gasa "Banatski dvor" i gasovod Južni tok kroz Srbiju imaju nezavisne operatere, odnosno da snabdevač gasom ne bude vlasnik tih objekata.
Budući magistralni gasovod Južni tok, zajednički projekat Gasproma i italijanskog Enija, trebalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom dugačkim 900 kilometara, do Bugarske i preko Srbije do drugih evropskih zemalja.
Gasprom razmatra i alternativu gradnje morskog gasovoda, odnosno anlizira mogućnost izgradnje pogona za tečni naftni gas na obali Crnog mora.
Vrednost investicije je procenjena na 20 milijardi evra, kapacitet gasovoda trebalo bi da bude 63 milijarde kubnih metara godišnje, izgradnja bi trebalo da počne u 2013. godini.
Deonica gasovoda kroz Srbiju bi trebalo da bude duga 450 kilometara, s kapacitetom od 36 do 41 milijarde kubnih metara gasa godišnje.
Vrednost investicije u taj deo gasovoda biće najmanje 700 miliona evra.
Rusija je već potpisala sporazume o izgradnji Južnog toka sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.
Takođe, kasno sinoć, predsednik uprave ruskog Gasproma Aleksej Miler i predsednik uprave nemačkog koncerna BASF Jirgen Hambreht su, u prisustvu premijera Rusije Vladimira Putina, potpisali Memorandum o razumevanju za ulazak kompanije Vinteršal holding u realizaciju morske deonice gasovoda Južni tok.
"U saglasnosti s memorandumom, Vinteršal će dobiti udeo od 15 odsto u tom projektu, pri čemu će Gasprom zadržati paket od 50 odsto ", rekao je Miler.
Vinteršal bi u Južni tok mogao investirati oko dve milijarde evra, ali će tačan obim investicija utvrditi studija tehničko-ekonomske opravdanosti, izjavio je na konferenciji za novinare vicepremijer Rusije Igor Sečin koji je u vladi Rusije zadužen za energetiku.
Vinteršal je već učesnik Severnog toka, drugog projekta gasovoda za isporuke ruskog gasa u Evropu, kojim u 2012. treba da otpočne transpost ruskog gasa po dnu Baltičnog mora.
Odgovarajući na pitanje da li bi izgradnja "Južnog toka" mogla biti ubrzana, Miler je rekao da su rokovi već utvrđeni i da su već ionako napregnuti.
Putin je potpisivanje memoranduma o ulasku koncerna BASF u "Južni tok" ocenio kao veoma značajan događaj, uzimajući u obzir procese koji se odvijaju na međunarodnim energetskim tržištima.
(agencije/MONDO)
"Svi međuvladini sporazmi koji su do sada potpisani o izgradnji Južnog toka su prazne reči. Može se potpisati cela biblioteka međuvladinih i međukorporacijskih sporazuma, ali projekt neće biti prihvaćen sve dok ne bude doneto investiciono rešenje", ocenio je on.
Svi ti sporazumi su prazne reči, rekao je Krutihin komentarišući najavu da će tokom Putinove posete Sloveniji 22. marta biti potpisan sporazum o zajedničkom preduzeću na izgradnju Južnog toka.
Komentarišući najave ruskih zvaničnika da bi na obali Crnog mora mogao biti izgrađen pogon za preradu tečnog gasa, kao alternativa ili dopuna Južnom toku, on je rekao da je ta ideja "čisti blef sa strane Rusije".
"Reč je o čistoj trgovini između Rusije i Turske. Situacija je ušla u ćorsokak. Bez Turske se ne može izgraditi gasovod po dnu Crnog mora, jer Ukrajina neće dati svoj prostor. Turska može da dozvoli gradnju jer joj je to isplativo, ali trguje tražeći što nižu cenu za ruski gas", ocenio je Krutihin.
On je kazao i da ideja o izgradnja pogona za tečni gas nije dobra jer nema prijemnih terminala koji će gas retransformisati, veliki tankeri ne mogu da prođu kroz Bosforki moreuz, a tranzit gasa od Jamala, na severu Rusije udaljen je 3.200 kilometara.
"Ta ideja je potpuno nerentabilna i predstavlja blef ne bi li se ubedila Turska", ocenio je on.
Nakon razgovora predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva i premijera Turske Redžepa Erdogana 16. marta u Moskvi, saopšteno je da nije postignut dogovor o izgradnji Južnog toka po dnu Crnog mora na ekonomskoj turskoj teritoriji i da Moskva ne razume razloge Ankare.
Krutihin je rekao da prepreke za izgradnju Južnog toka postoje i na kopnu.
Naveo je da je Gaspromu važno da ima kontrolu nad svima delovima gasovoda, bilo kroz zajednička preduzeća ili na drugi način.
Prema njegovim rečima, Gasprom neće moći da ostvari te svoje namere, ukoliko EU bude realizovala Treći energetski paket.
"Taj dokument oštro deli proizvođače sirovina od distrubutera, odnosno zabranjuje isporučiocima da budu vlasnici transportne infrastrukture, dodao je Krutihin.
Kako je kazao, Rumunija je već saopštila da u skladu sa tim dokumentom, Gasprom ne može da kontroliše gasovod na njenoj teritoriji, već samo nacionalna korporacija, pod kontrolom EU.
Ruski analitičar je podsetio da je Bugarska 2008. godine najavila da će dati ekskluzivno pravo Rusiji da koristi njen gasovod, ali da je zbog toga već kritikovana iz zemalja EU.
"Vladimir Putin se ponaša nervozno i posetama u Evropi pokušava da dobije podršku za projekat. U februaru u Briselu, kada je pokušao da rukovodstvu EU nametne svoju energetsku politiku, doživeo je neuspeh", kazao je Krutihin.
Komentarišući ulazak nemačkog Vinteršala u projekat Južni tok, pored Gasproma i italijanskog Enija, on je kazao da Gasprom ima "dobre političke pozicije" u toj kompaniji, ali da ulazak nemačkog holdinga "neće uticati na podršku EU".
"Sve govori protiv tog projekta", rekao je on.
Krutihin je ocenio i da ako Srbije bude poštovala Treći energetski paket EU biće potrebno da skladište gasa "Banatski dvor" i gasovod Južni tok kroz Srbiju imaju nezavisne operatere, odnosno da snabdevač gasom ne bude vlasnik tih objekata.
Budući magistralni gasovod Južni tok, zajednički projekat Gasproma i italijanskog Enija, trebalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom dugačkim 900 kilometara, do Bugarske i preko Srbije do drugih evropskih zemalja.
Gasprom razmatra i alternativu gradnje morskog gasovoda, odnosno anlizira mogućnost izgradnje pogona za tečni naftni gas na obali Crnog mora.
Vrednost investicije je procenjena na 20 milijardi evra, kapacitet gasovoda trebalo bi da bude 63 milijarde kubnih metara godišnje, izgradnja bi trebalo da počne u 2013. godini.
Deonica gasovoda kroz Srbiju bi trebalo da bude duga 450 kilometara, s kapacitetom od 36 do 41 milijarde kubnih metara gasa godišnje.
Vrednost investicije u taj deo gasovoda biće najmanje 700 miliona evra.
Rusija je već potpisala sporazume o izgradnji Južnog toka sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.
Takođe, kasno sinoć, predsednik uprave ruskog Gasproma Aleksej Miler i predsednik uprave nemačkog koncerna BASF Jirgen Hambreht su, u prisustvu premijera Rusije Vladimira Putina, potpisali Memorandum o razumevanju za ulazak kompanije Vinteršal holding u realizaciju morske deonice gasovoda Južni tok.
"U saglasnosti s memorandumom, Vinteršal će dobiti udeo od 15 odsto u tom projektu, pri čemu će Gasprom zadržati paket od 50 odsto ", rekao je Miler.
Vinteršal bi u Južni tok mogao investirati oko dve milijarde evra, ali će tačan obim investicija utvrditi studija tehničko-ekonomske opravdanosti, izjavio je na konferenciji za novinare vicepremijer Rusije Igor Sečin koji je u vladi Rusije zadužen za energetiku.
Vinteršal je već učesnik Severnog toka, drugog projekta gasovoda za isporuke ruskog gasa u Evropu, kojim u 2012. treba da otpočne transpost ruskog gasa po dnu Baltičnog mora.
Odgovarajući na pitanje da li bi izgradnja "Južnog toka" mogla biti ubrzana, Miler je rekao da su rokovi već utvrđeni i da su već ionako napregnuti.
Putin je potpisivanje memoranduma o ulasku koncerna BASF u "Južni tok" ocenio kao veoma značajan događaj, uzimajući u obzir procese koji se odvijaju na međunarodnim energetskim tržištima.
(agencije/MONDO)
