Visoke cene domaćeg voća i povrća posledica su smanjene proizvodnje u 2010, povećanog izvoza, monopola i delovanja špekulanata, dok je niža cena južnog voća rezultat malih uvoznih dažbina i visoke konkurentnosti.
Saradnik u Centru Privredne komore Srbije za naučno-istraživački rad Vojislav Stanković ukazao je da postoji više uzroka za visoke cene domaćeg voća, a vodeći su pad proizvodnje u 2010. i veliki izvoz.
Takođe, razlozi za poskupljenje su i nepostojanje adekvatnih skladišta u Srbiji, loša organizovanost domaćih proizvođača i njihova niska produktivnosti usled usitnjenosti poseda, dodao je on.
"Sada je kraj sezone našeg voća proizvedenog u prethodnoj godini, a mi imamo mali broj takozvanih "ultra lou oksidžen" (ULO) hladnjača, odnosno hladnjača sa kontrolisanim kiseonikom koje omogućavaju duži period skladištenja", rekao je Stanković, dodajući da su ostale hladnjače u Srbiji klasične, zastarelog tipa.
Lane je iz Srbije ukupno izvezeno voća za oko 500 miliona dolara, što je "imponzatna cifra", a istovremeno smo imali i pad te proizvodnje, rekao je on napomenuvši da tržište tradicionalno postaje u ovom periodu deficitarno u snabdevanju do pojave ranog voća.
Stanković je rekao i da je kontinentalno voće trenutno skuplje od južnog , jer je njegova konkurentnost mala u poređenju sa "visokosubvencionisanim" voćem sa zapada.
Kada je reč o bananama, međunarodnim sporazumom uvozne dažbine na to voće svedene su na minumim ili pak ukinute, "tako da su i one sa svojom cenom, ne samo konkurentne u odnosu na naše kontinentalno voće, već su i jeftinije, paradoksalno -i od krompira", kazao je on.
Stanković je dodao da je potrošnja svežeg voća u Srbiji niska u poređenju sa Evropom, navodeći kao primer jabuke, čija godišnja potrošnja po glavi stanovnika u našoj zemlji već nekoliko godina stagnira na oko 14 kilograma naspram dvadesetak kilograma u proseku u zemljama EU.
On je ukazao da godišnja potrošnja po glavi stanovnika u Srbiji za kruške, trešnje i višnje iznosi 1,2 kilograma, kao i svega 900 grama kajsija, 2,9 kilograma breskvi i 1,5 kilograma šljiva.
Stanković je poručio da Srbija mora "duplirati, triplirati" proizvodnju voća, kao i da je neophodno osavremeniti sistem skladištenja, povećati koncentraciju i komercijalizaciju ponude voća na domaćem i međunarodnom tržištu.
"U okviru zadruga bi mogle na regionalnom nivou da se organizuju i berze za ponudu voća i povrća, čime bi se cena našeg voća na domaćem tržištu, znatno snizila", smatra on.
Ekonomista Saša Đogović takođe je istakao da su troškovi uvoza južnog voća dosta niski jer nema carinskih barijera ili su one male pa se ne očekuje ni rast cena tog voća dok su, s druge strane, cene domaćeg voća i povrća kombinacija više faktora koji su uticali na domaće tržište.
Prema njegovim rečima, glavni faktori su manjkavost tržišta, vezana za postojanje monopola i špekulanata koji podižu cene domaćeg voća i povrća kao i pasivnost države koja blagovremeno ne reaguje i ne predviđa dobro situaciju na svetskom i domaćem tržištu.
Među faktorima koji utiču na cenu domaćeg voća i povrća su i slabiji rod nekih proizvoda, izvoz koji je smanjio ponudu na domaćem tržištu kao i rast cena hrane na svetskom tržištu, dodao je Đogović.
On je kao primer naveo pšenicu, istakavši da je trebalo da se ta žitarica kupuje u jesen kad joj je bila niska cena čime bi bile obezbeđene zalihe do sledeće žetve, i uticalo ublažujuće na cenu pšenice, hleba i drugih proizvoda od pšenice.
Pošto to nije učinjeno, špekulantima otvoren prostor da kupuju taj proizvod koji se posle izvozio pa smo došli u situaciju da nemamo dovoljno pšenice, rekao je Đogović i upozorio da slična situacija može da se dogodi i sa drugim kulturama.
Cena krompira na zelenim pijacama prošle sedmice dostigla je iznos do 120 dinara po kilogramu kao i jabuka gde je kilogram "išao" do čak 150 dinara, dok su kruške stajale do 250 dinara za kilogram. Orasi već izvesno vreme drže cenu do 1.000 dinara po kilogarmu.
S druge strane, za kilogram limuna ili pomorandži treba izdvojiti od 70 do 100 dinara, koliko košta i kilogram grejpfruta dok za istu količinu banana treba platiti između 100 i 120 dinara.
(Tanjug)
Takođe, razlozi za poskupljenje su i nepostojanje adekvatnih skladišta u Srbiji, loša organizovanost domaćih proizvođača i njihova niska produktivnosti usled usitnjenosti poseda, dodao je on.
"Sada je kraj sezone našeg voća proizvedenog u prethodnoj godini, a mi imamo mali broj takozvanih "ultra lou oksidžen" (ULO) hladnjača, odnosno hladnjača sa kontrolisanim kiseonikom koje omogućavaju duži period skladištenja", rekao je Stanković, dodajući da su ostale hladnjače u Srbiji klasične, zastarelog tipa.
Lane je iz Srbije ukupno izvezeno voća za oko 500 miliona dolara, što je "imponzatna cifra", a istovremeno smo imali i pad te proizvodnje, rekao je on napomenuvši da tržište tradicionalno postaje u ovom periodu deficitarno u snabdevanju do pojave ranog voća.
Stanković je rekao i da je kontinentalno voće trenutno skuplje od južnog , jer je njegova konkurentnost mala u poređenju sa "visokosubvencionisanim" voćem sa zapada.
Kada je reč o bananama, međunarodnim sporazumom uvozne dažbine na to voće svedene su na minumim ili pak ukinute, "tako da su i one sa svojom cenom, ne samo konkurentne u odnosu na naše kontinentalno voće, već su i jeftinije, paradoksalno -i od krompira", kazao je on.
Stanković je dodao da je potrošnja svežeg voća u Srbiji niska u poređenju sa Evropom, navodeći kao primer jabuke, čija godišnja potrošnja po glavi stanovnika u našoj zemlji već nekoliko godina stagnira na oko 14 kilograma naspram dvadesetak kilograma u proseku u zemljama EU.
On je ukazao da godišnja potrošnja po glavi stanovnika u Srbiji za kruške, trešnje i višnje iznosi 1,2 kilograma, kao i svega 900 grama kajsija, 2,9 kilograma breskvi i 1,5 kilograma šljiva.
Stanković je poručio da Srbija mora "duplirati, triplirati" proizvodnju voća, kao i da je neophodno osavremeniti sistem skladištenja, povećati koncentraciju i komercijalizaciju ponude voća na domaćem i međunarodnom tržištu.
"U okviru zadruga bi mogle na regionalnom nivou da se organizuju i berze za ponudu voća i povrća, čime bi se cena našeg voća na domaćem tržištu, znatno snizila", smatra on.
Ekonomista Saša Đogović takođe je istakao da su troškovi uvoza južnog voća dosta niski jer nema carinskih barijera ili su one male pa se ne očekuje ni rast cena tog voća dok su, s druge strane, cene domaćeg voća i povrća kombinacija više faktora koji su uticali na domaće tržište.
Prema njegovim rečima, glavni faktori su manjkavost tržišta, vezana za postojanje monopola i špekulanata koji podižu cene domaćeg voća i povrća kao i pasivnost države koja blagovremeno ne reaguje i ne predviđa dobro situaciju na svetskom i domaćem tržištu.
Među faktorima koji utiču na cenu domaćeg voća i povrća su i slabiji rod nekih proizvoda, izvoz koji je smanjio ponudu na domaćem tržištu kao i rast cena hrane na svetskom tržištu, dodao je Đogović.
On je kao primer naveo pšenicu, istakavši da je trebalo da se ta žitarica kupuje u jesen kad joj je bila niska cena čime bi bile obezbeđene zalihe do sledeće žetve, i uticalo ublažujuće na cenu pšenice, hleba i drugih proizvoda od pšenice.
Pošto to nije učinjeno, špekulantima otvoren prostor da kupuju taj proizvod koji se posle izvozio pa smo došli u situaciju da nemamo dovoljno pšenice, rekao je Đogović i upozorio da slična situacija može da se dogodi i sa drugim kulturama.
Cena krompira na zelenim pijacama prošle sedmice dostigla je iznos do 120 dinara po kilogramu kao i jabuka gde je kilogram "išao" do čak 150 dinara, dok su kruške stajale do 250 dinara za kilogram. Orasi već izvesno vreme drže cenu do 1.000 dinara po kilogarmu.
S druge strane, za kilogram limuna ili pomorandži treba izdvojiti od 70 do 100 dinara, koliko košta i kilogram grejpfruta dok za istu količinu banana treba platiti između 100 i 120 dinara.
(Tanjug)
