Čitanjem optužnice i uvodnom reči Tužilaštva, danas je u Sudu BiH počelo suđenje vehabiji Harisu Čauševiću i još petorici optuženih.
Optuženi se terete za učestvovanje u terorističkom napadu na Policijsku stanicu u Bugojnu 27. juna prošle godine.
Tužilaštvo BiH tereti Harisa Čauševića, Adnana Haračića i Nasera Palislamovića da su počinili teroristički čin nanošenja velike štete BiH, pri čemu je s umišljajem ubijena jedna osoba, dok su Emin Osmanagić, Haris Špago i Nedžad Keško optuženi za krivično delo pomoć učiniocu posle učinjenog krivičnog dela.
Tužilac Ozrenka Nešković je navela da je nakon aktiviranja improvizovane eksplozivne naprave, koju je Čaušević postavio na zid Policijske stanice u Bugojnu, smrtno stradao policajac Tarik Ljubuškić, teže povređena policajka Edina Hindić, i lakše povrede zadobilo još nekoliko policajaca.
Ona je dodala da je policijskoj stanici nanesena materijalna šteta više od 506.000 KM, dok je na obližnjim stambeno-poslovnim objektima i nekoliko automobila šteta procenjena na više od 213.000 KM.
Neškovićeva je istakla da su optuženi imali za cilj zastrašivanje stanovništva i ozbiljnu destabilizaciju osnovnih političkih, ustavnih i društvenih struktura BiH.
Tužilac je navela da je Čaušević 2008. godine, na redovnim sedmičnim sastancima sa svojim istomišljenicima u Bugojnu, govorio o neophodnosti načina vrbovanja islamskih vernika na uspostavljanje šerijatske države BiH i da ih, ukoliko ne budu dobrovoljno pristupali i prihvatali takve ideje, treba kažnjavati i ubijati, a šerijatsku državu nasilno uspostaviti.
Čaušević je, prema navodima tužioca, između ostalog, govorio da domaće političare muslimane treba ukloniti nasilnim putem, jer su oni krivi za loše stanje u BiH i da su veći neprijatelji islama Bošnjaci u BiH koji su se odmetnuli od vere, nego hrišćani i drugi.
Neškovićeva je navela da je Čaušević, po ugledu na Hamas i borbu u Palestini, pozivao na ustanak i državni udar "ne bi li se vratili Bogu", isticao da BiH treba oružjem vratiti muslimanima, da se za oružje ne treba brinuti jer su oni finansijski jaki, te da se ono može prikupiti i od seljaka kojima je preostalo iz prethodnog rata.
"Čaušević je na više lokacija skrivao zakopanu veliku količinu naoružanja, među kojima su ručni raketni bacač, automatske puške, kalašnjikove, pešadijske mine, ručne bombe, municiju i okvire za municiju", rekla je Neškovićeva.
Osim ovoga, Čaušević se tereti i za upad u informacioni sistem Suda BiH, CIPS-a, Narodne skupštine RS, IDEEA, kao i parlamenta BiH, čime je pokušao da nanese veliku štetu sistemima.
U optužnici se navodi da su Osmanagić, Špago i Keško pružili pomoć Čauševiću, Haračiću i Palislamoviću nakon učinjenja terorističkog dela tako što su ih prikrivali, te pomagali i na druge načine, za šta je zakonom propisana kazna dugotrajnog zatvora.
Tužilac je u uvodnim riječima rekla da će Tužilaštvo dokazati da je teroristički akt u Bugojnu pomno pripreman od 2008. godine i da će to potvrditi svi dokazi koji su međusobno povezani.
Ona će tražiti da se optuženi proglase krivim i izrekne najduža zatvorska kazna propisana zakonom, koja može trajati od 21 do 45 godina zatvora.
Optuženi su svojim ponašanjem već na početku ročišta još jednom pokazali da ne poštuju ovaj Sud jer, prilikom provere ličnih podataka i pitanja sudije Gorana Radovića da li su razumeli optužnicu, osim Čauševića i Haračića, ostali nisu hteli da ustanu i odgovore. Umesto njih, to su učinili njihovi advokati.
Okrivljena strana danas nije iznosila svoju odbranu, što će učiniti po okončanju iznošenja dokaza Tužilaštva.
Advokati Osmanagića, Špage i Keške naveli su da njihovi klijenti već tri dana štrajkuju glađu jer su im u KPZ Orašje, gde su pritvoreni, uskraćena verska prava, te da su izloženi torturi. Zbog toga je zatraženo da se premeste u pritvorsku jedinicu Suda BiH.
Nastavak suđenja u predmetu "Čaušević i ostali" zakazan je za 4. april u 13.30 časova saslušanjem svedoka Tužilaštva, supruge poginulog policajca Tarika Ljubuškića, Mersihe, i policajke Edine Hindić.
(Srna)
Tužilaštvo BiH tereti Harisa Čauševića, Adnana Haračića i Nasera Palislamovića da su počinili teroristički čin nanošenja velike štete BiH, pri čemu je s umišljajem ubijena jedna osoba, dok su Emin Osmanagić, Haris Špago i Nedžad Keško optuženi za krivično delo pomoć učiniocu posle učinjenog krivičnog dela.
Tužilac Ozrenka Nešković je navela da je nakon aktiviranja improvizovane eksplozivne naprave, koju je Čaušević postavio na zid Policijske stanice u Bugojnu, smrtno stradao policajac Tarik Ljubuškić, teže povređena policajka Edina Hindić, i lakše povrede zadobilo još nekoliko policajaca.
Ona je dodala da je policijskoj stanici nanesena materijalna šteta više od 506.000 KM, dok je na obližnjim stambeno-poslovnim objektima i nekoliko automobila šteta procenjena na više od 213.000 KM.
Neškovićeva je istakla da su optuženi imali za cilj zastrašivanje stanovništva i ozbiljnu destabilizaciju osnovnih političkih, ustavnih i društvenih struktura BiH.
Tužilac je navela da je Čaušević 2008. godine, na redovnim sedmičnim sastancima sa svojim istomišljenicima u Bugojnu, govorio o neophodnosti načina vrbovanja islamskih vernika na uspostavljanje šerijatske države BiH i da ih, ukoliko ne budu dobrovoljno pristupali i prihvatali takve ideje, treba kažnjavati i ubijati, a šerijatsku državu nasilno uspostaviti.
Čaušević je, prema navodima tužioca, između ostalog, govorio da domaće političare muslimane treba ukloniti nasilnim putem, jer su oni krivi za loše stanje u BiH i da su veći neprijatelji islama Bošnjaci u BiH koji su se odmetnuli od vere, nego hrišćani i drugi.
Neškovićeva je navela da je Čaušević, po ugledu na Hamas i borbu u Palestini, pozivao na ustanak i državni udar "ne bi li se vratili Bogu", isticao da BiH treba oružjem vratiti muslimanima, da se za oružje ne treba brinuti jer su oni finansijski jaki, te da se ono može prikupiti i od seljaka kojima je preostalo iz prethodnog rata.
"Čaušević je na više lokacija skrivao zakopanu veliku količinu naoružanja, među kojima su ručni raketni bacač, automatske puške, kalašnjikove, pešadijske mine, ručne bombe, municiju i okvire za municiju", rekla je Neškovićeva.
Osim ovoga, Čaušević se tereti i za upad u informacioni sistem Suda BiH, CIPS-a, Narodne skupštine RS, IDEEA, kao i parlamenta BiH, čime je pokušao da nanese veliku štetu sistemima.
U optužnici se navodi da su Osmanagić, Špago i Keško pružili pomoć Čauševiću, Haračiću i Palislamoviću nakon učinjenja terorističkog dela tako što su ih prikrivali, te pomagali i na druge načine, za šta je zakonom propisana kazna dugotrajnog zatvora.
Tužilac je u uvodnim riječima rekla da će Tužilaštvo dokazati da je teroristički akt u Bugojnu pomno pripreman od 2008. godine i da će to potvrditi svi dokazi koji su međusobno povezani.
Ona će tražiti da se optuženi proglase krivim i izrekne najduža zatvorska kazna propisana zakonom, koja može trajati od 21 do 45 godina zatvora.
Optuženi su svojim ponašanjem već na početku ročišta još jednom pokazali da ne poštuju ovaj Sud jer, prilikom provere ličnih podataka i pitanja sudije Gorana Radovića da li su razumeli optužnicu, osim Čauševića i Haračića, ostali nisu hteli da ustanu i odgovore. Umesto njih, to su učinili njihovi advokati.
Okrivljena strana danas nije iznosila svoju odbranu, što će učiniti po okončanju iznošenja dokaza Tužilaštva.
Advokati Osmanagića, Špage i Keške naveli su da njihovi klijenti već tri dana štrajkuju glađu jer su im u KPZ Orašje, gde su pritvoreni, uskraćena verska prava, te da su izloženi torturi. Zbog toga je zatraženo da se premeste u pritvorsku jedinicu Suda BiH.
Nastavak suđenja u predmetu "Čaušević i ostali" zakazan je za 4. april u 13.30 časova saslušanjem svedoka Tužilaštva, supruge poginulog policajca Tarika Ljubuškića, Mersihe, i policajke Edine Hindić.
(Srna)
