Istraga tri ministarstva pokazala da je 28 odsto ratnih vojnih invalida falsifikovalo dijagnoze. Za 50.000 korisnika invalidnine država godišnje izdvaja 14 milijardi dinara.
Među njima je veliki broj "lažnih boraca", pokazala je istraga koju su pokrenula, osim Ministarstva rada, i Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova, saznaju "Novosti".
"U poslednje dve godine, od ukupnog broja pregledanih dosijea, utvrdili smo da je u čak 28 odsto slučajeva reč o falsifikatima", otkriva za "Novosti" dr Miro Čavaljuga, pomoćnik ministra za boračku i invalidsku zaštitu u Ministarstvu rada i socijalne politike.
"Ako bi se zadržao ovakav trend, to bi značilo da je među ratnim vojnim invalidima čak trećina lažnih"
U ovom sektoru objašnjavaju da im Zakon o boračkoj i invalidskoj zaštiti ne dozvoljava revizije predmeta koji već imaju pravosnažnost, pa su im u otkrivanju varalica ruke gotovo vezane. Zato se zloupotrebe otkrivaju sporadično, a istraga je spora i skupa.
"Pre dve godine napravili smo bazu svih predmeta u našem ministarstvu i sada imamo podatke o svim korisnicima na jednom mestu.
Ranije su se predmeti vodili po opštinama pa su se propusti otkrivali tek u pojedinačnim stručnim nadzorima. A sada je sve jasnije koliko su "greške" bile masovne", objašnjava Čavaljuga.
Način vođenja evidencije ratnih vojnih invalida prepisan je iz Banjaluke, a upoređivanje baza otkrilo je nove zloupotrebe.
"Odmah smo otkrili 297 korisnika koji su po istom osnovu primali pare iz obe države, verovatno se nadajući da nikad neće biti otkriveni", dodaje pomoćnik ministra.
"Neki od njih su ostvarili i druga prava, pa su od obe države dobili i stan i kola, a bilo je primera u kojim su dobili i odštete od po nekoliko stotina hiljada nemačkih maraka. Svima smo momentalno obustavili isplatu."
Istraga je pokazala da se falsifikuju dva ključna dokumenta. Prvi je papir koji potpisuje vojni starešina jer se njime potvrđuje učešće na ratištu, a drugi je medicinski nalaz.
Oba su krivotvorena podjednako. Zato su pod policijskim nadzorom mnogi civilni i vojni lekari, državni službenici, ali i čitave grupe koje su pravile lažne pečate vojnih jedinica, krivotvorili potvrde iz Međunarodnog Crvenog krsta, zatvora...
"Naša osnovna namera je da pojačamo zaštitu "pravih" invalida i da uvedemo borce u sistem zaštite. Tako se ne bi dogodilo da oni koji su časno nosili uniformu svoje zemlje dođu u situaciju da prose na ulici", kaže Čavaljuga.
Među lažnim dijagnozama, najviše je bilo onih sa psihičkim posledicama. Naročito u slučajevima kad je stepen invalidnosti manji od 20 odsto - što je prag za ostvarivanje svih prava - pa medicinska dijagnoza dođe kao dopunska.
"Oko 1.800 ljudi ima dijagnozu posttraumatskog stresa kao osnovnu ili pomoćnu, a neke su napisane tako da ispada da je korisnik opasan po sebe i druge", kažu u Sektoru za boračku zaštitu.
"Ipak, istovremeno im je dato pravo da rade, da voze kola, pa čak i da poseduju dozvolu za nošenje oružja. Zato planiramo da u saradnji sa MUP rešimo i ovo pitanje."
Invalid prve kategorije u januaru je primio 71.244 dinara, druge 52.008, treće 39.184, a poslednje - desete - 4.275. Ipak, nijedan ne ostvaruje samo jedno pravo.
Tako, na primer, dodatak za tuđu negu i pomoć iznosi koliko i naknada za prvu grupu invalida. Uz to, ako postoji povreda udova, sleduje im i ortopedski dodatak od 25.648 dinara.
Većina ih ne radi pa ima pravo naknade za nezaposlenost u rasponu od 20.000 do 39.580 dinara. Ako rade, a ne primaju platu veću od prosečne, isplaćuje im se razlika do te plate, uvećana za dodatnih 30 odsto.
Zato invalid prve kategorije može mesečno da prima i više od 200.000 dinara. Razne olakšice daje im i matična opština. Beograđani tako ne plaćaju TV pretplatu, parking, putarine, a imaju popust od 50 odsto za infostan...
Pošto ova prava nisu iz socijalne kategorije, invalid može da prima i penziju.
U bazi Ministarstva nalazi se i 1.200 korisnika sa prostora bivše Jugoslavije, ne računajući Srbiju. Oni su odlukom Savezne vlade uvedeni u sistem zaštite - bez ijednog dokumenta.
Bilo koja povreda zadobijena u ratu nikada ne zastareva, pa se veštačenje može tražiti u bilo kom trenutku. Kada su u pitanju bolesti, onda je situacija drugačija. U sistem zaštite se može ući najkasnije pet godina od završetka ratnog dejstva, pišu "Novosti".
(MONDO)
"U poslednje dve godine, od ukupnog broja pregledanih dosijea, utvrdili smo da je u čak 28 odsto slučajeva reč o falsifikatima", otkriva za "Novosti" dr Miro Čavaljuga, pomoćnik ministra za boračku i invalidsku zaštitu u Ministarstvu rada i socijalne politike.
"Ako bi se zadržao ovakav trend, to bi značilo da je među ratnim vojnim invalidima čak trećina lažnih"
U ovom sektoru objašnjavaju da im Zakon o boračkoj i invalidskoj zaštiti ne dozvoljava revizije predmeta koji već imaju pravosnažnost, pa su im u otkrivanju varalica ruke gotovo vezane. Zato se zloupotrebe otkrivaju sporadično, a istraga je spora i skupa.
"Pre dve godine napravili smo bazu svih predmeta u našem ministarstvu i sada imamo podatke o svim korisnicima na jednom mestu.
Ranije su se predmeti vodili po opštinama pa su se propusti otkrivali tek u pojedinačnim stručnim nadzorima. A sada je sve jasnije koliko su "greške" bile masovne", objašnjava Čavaljuga.
Način vođenja evidencije ratnih vojnih invalida prepisan je iz Banjaluke, a upoređivanje baza otkrilo je nove zloupotrebe.
"Odmah smo otkrili 297 korisnika koji su po istom osnovu primali pare iz obe države, verovatno se nadajući da nikad neće biti otkriveni", dodaje pomoćnik ministra.
"Neki od njih su ostvarili i druga prava, pa su od obe države dobili i stan i kola, a bilo je primera u kojim su dobili i odštete od po nekoliko stotina hiljada nemačkih maraka. Svima smo momentalno obustavili isplatu."
Istraga je pokazala da se falsifikuju dva ključna dokumenta. Prvi je papir koji potpisuje vojni starešina jer se njime potvrđuje učešće na ratištu, a drugi je medicinski nalaz.
Oba su krivotvorena podjednako. Zato su pod policijskim nadzorom mnogi civilni i vojni lekari, državni službenici, ali i čitave grupe koje su pravile lažne pečate vojnih jedinica, krivotvorili potvrde iz Međunarodnog Crvenog krsta, zatvora...
"Naša osnovna namera je da pojačamo zaštitu "pravih" invalida i da uvedemo borce u sistem zaštite. Tako se ne bi dogodilo da oni koji su časno nosili uniformu svoje zemlje dođu u situaciju da prose na ulici", kaže Čavaljuga.
Među lažnim dijagnozama, najviše je bilo onih sa psihičkim posledicama. Naročito u slučajevima kad je stepen invalidnosti manji od 20 odsto - što je prag za ostvarivanje svih prava - pa medicinska dijagnoza dođe kao dopunska.
"Oko 1.800 ljudi ima dijagnozu posttraumatskog stresa kao osnovnu ili pomoćnu, a neke su napisane tako da ispada da je korisnik opasan po sebe i druge", kažu u Sektoru za boračku zaštitu.
"Ipak, istovremeno im je dato pravo da rade, da voze kola, pa čak i da poseduju dozvolu za nošenje oružja. Zato planiramo da u saradnji sa MUP rešimo i ovo pitanje."
Invalid prve kategorije u januaru je primio 71.244 dinara, druge 52.008, treće 39.184, a poslednje - desete - 4.275. Ipak, nijedan ne ostvaruje samo jedno pravo.
Tako, na primer, dodatak za tuđu negu i pomoć iznosi koliko i naknada za prvu grupu invalida. Uz to, ako postoji povreda udova, sleduje im i ortopedski dodatak od 25.648 dinara.
Većina ih ne radi pa ima pravo naknade za nezaposlenost u rasponu od 20.000 do 39.580 dinara. Ako rade, a ne primaju platu veću od prosečne, isplaćuje im se razlika do te plate, uvećana za dodatnih 30 odsto.
Zato invalid prve kategorije može mesečno da prima i više od 200.000 dinara. Razne olakšice daje im i matična opština. Beograđani tako ne plaćaju TV pretplatu, parking, putarine, a imaju popust od 50 odsto za infostan...
Pošto ova prava nisu iz socijalne kategorije, invalid može da prima i penziju.
U bazi Ministarstva nalazi se i 1.200 korisnika sa prostora bivše Jugoslavije, ne računajući Srbiju. Oni su odlukom Savezne vlade uvedeni u sistem zaštite - bez ijednog dokumenta.
Bilo koja povreda zadobijena u ratu nikada ne zastareva, pa se veštačenje može tražiti u bilo kom trenutku. Kada su u pitanju bolesti, onda je situacija drugačija. U sistem zaštite se može ući najkasnije pet godina od završetka ratnog dejstva, pišu "Novosti".
(MONDO)
