Sastanak Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana u Karađorđevu 25. marta 1991. i dalje je jedna od najvećih misterija u raspadu Jugoslavije, o kojoj se u Srbiji i danas malo zna i govori, izveštava Dojče vele.
Nemački radio navodi zanimanje koje za taj događaj postoji i u Evropi i podseća da se taj susret u javnosti često navodi kao mesto na kojem je dogovarana podela Bosne i Hercegovine, ali je to zapravo tek početak priče.
Posmatrači, ali i sami učesnici događaja, dodatno su doprineli konfuziji oko toga šta se zaista događalo u Karađorđevu.
Najpre su mnogi negirali da je sastanka uopšte bilo, a bilo je i onih koji su tvrdili da je sastanka bilo, ali da tema svakako nije bila podela BiH.
Suštinski problem je ostao isti: u proteklih 20 godina se nikada nije tačno saznalo o čemu su razgovarali Milošević i Tuđman.
Borisav Jović je u vreme susreta Milošević - Tuđman bio predsednik predsedništva SFRJ, a sada je za Dojče vele kazao da sastanak u Karađorđevu nije predstavljao nešto što bi uticalo na dalji razvoj jugoslovenske drame i negira da je na njemu bilo reči o podeli Bosne.
"Drama je već bila prevelika. Svako je već imao stavove o zaštiti svojih interesa u okviru te drame. I taj susret nikada nije održan sa temom o kojoj se govori. Susreta je raznih bilo, ali nikada nije razgovarano o podeli Bosne", tvrdi on.
Jović smatra da je čitava priča oko Karađorđeva samo jedan od pokušaja da se stvori atmosfera u kojoj će se verovati da je postojala ideja o stvaranju Velike Srbije kao i da je postajao taj zločinački pokušaj stvaranja Velike Srbije, koji je doveo do krvoprolića i zločina.
"Događaj u Karađorđevu više spada u domen političke mitologije, s obzirom na sve što se dešavalo nakon tog susreta, i kako su vođeni ratovi u Bosni i Hrvatskoj", s druge strane smatra Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
"Ako je i bilo nekog dogovora, Milošević je onda prevario Tuđmana, s obzirom da mu je uzeo skoro 30 odsto teritorija, a u Bosni je uzeo preko 70 odsto. Znači, to nikako nije mogao biti ravnopravan dogovor između njih dvojice... Zato smatram da taj rat nije mogao biti potpuno dogovoren, ako pogledamo u kom pravcu se kasnije odvijala situacija u Bosni i Hrvatskoj“, rekla je Biserko za Dojče vele.
Svedočeći, pak, u Hagu, bivši hrvatski predsednik Stipe Mesić je rekao da mu je "upravo Jović kazao da Srbiju zanima samo 66 odsto teritorije BiH, da je to srpsko i da će Srbija to uzeti".
Jović sada tvrdi da to jednostavno nije tačno: "On laže mnoge stvari, lagao je i to. Nikada mu to nisam rekao, niti Srbija ima bilo kakvog razloga da bude zadovoljna ili nezadovoljna sa nekim procentima. A o 66 procenata nikada nije bilo govora. Bilo je reči o 49 odsto teritorije za srpski entitet, koji je Srbija prihvatila, a tih 49 predložio je, koliko ja znam, Ričard Holbruk“.
"Projekat Velike Srbije je svakako postojao, i o tome se govorilo i u Haškom tribunalu", kaže Sonja Biserko. "Ćutanje srpskih političara, i svih ostalih koji su se našli u Karađorđevu, pokušaj je da se dokaže teza da Srbija nije počela rat".
"To je pokušaj da se pokaže da su rat osmislile zapadne zemlje, i da su to podržale secesionističke republike Slovenija i Hrvatska. Znači, nikako ne dolazi u obzir bilo kakav dogovor s njihove strane, jer je njima rat bio nametnut, zato što je ta konspiracija protiv Srbije i Jugoslavije već bila dogovorena, i traje do danas", objašnjava ona.
"Tako da u toj interpretaciji događaja nikakav dogovor sa drugom stranom očigledno ne dolazi u obzir. Jer, sve to ruši njihovu tezu o početku tog rata, karakteru tog rata, i zato se tako čvrsto i drže te interpretacije", zaključuje Sonja Biserko.
Bilo šta da je tačno, i dvadeset godina kasnije još je neizvesno da li će se ikada saznati istina o pozadini susreta u Karađorđevu. I
srpskoj i hrvatskoj strani odgovara teza da do sporazuma nije došlo.
Jer, ukoliko je sporazum zaista postojao, onda se rat u Bosni mora karakterisati kao agresija dve susedne države na BiH, a Beogradu i Zagrebu odgovara interpretacija da je tamo bio građanski rat
(FoNet)
Posmatrači, ali i sami učesnici događaja, dodatno su doprineli konfuziji oko toga šta se zaista događalo u Karađorđevu.
Najpre su mnogi negirali da je sastanka uopšte bilo, a bilo je i onih koji su tvrdili da je sastanka bilo, ali da tema svakako nije bila podela BiH.
Suštinski problem je ostao isti: u proteklih 20 godina se nikada nije tačno saznalo o čemu su razgovarali Milošević i Tuđman.
Borisav Jović je u vreme susreta Milošević - Tuđman bio predsednik predsedništva SFRJ, a sada je za Dojče vele kazao da sastanak u Karađorđevu nije predstavljao nešto što bi uticalo na dalji razvoj jugoslovenske drame i negira da je na njemu bilo reči o podeli Bosne.
"Drama je već bila prevelika. Svako je već imao stavove o zaštiti svojih interesa u okviru te drame. I taj susret nikada nije održan sa temom o kojoj se govori. Susreta je raznih bilo, ali nikada nije razgovarano o podeli Bosne", tvrdi on.
Jović smatra da je čitava priča oko Karađorđeva samo jedan od pokušaja da se stvori atmosfera u kojoj će se verovati da je postojala ideja o stvaranju Velike Srbije kao i da je postajao taj zločinački pokušaj stvaranja Velike Srbije, koji je doveo do krvoprolića i zločina.
"Događaj u Karađorđevu više spada u domen političke mitologije, s obzirom na sve što se dešavalo nakon tog susreta, i kako su vođeni ratovi u Bosni i Hrvatskoj", s druge strane smatra Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.
"Ako je i bilo nekog dogovora, Milošević je onda prevario Tuđmana, s obzirom da mu je uzeo skoro 30 odsto teritorija, a u Bosni je uzeo preko 70 odsto. Znači, to nikako nije mogao biti ravnopravan dogovor između njih dvojice... Zato smatram da taj rat nije mogao biti potpuno dogovoren, ako pogledamo u kom pravcu se kasnije odvijala situacija u Bosni i Hrvatskoj“, rekla je Biserko za Dojče vele.
Svedočeći, pak, u Hagu, bivši hrvatski predsednik Stipe Mesić je rekao da mu je "upravo Jović kazao da Srbiju zanima samo 66 odsto teritorije BiH, da je to srpsko i da će Srbija to uzeti".
Jović sada tvrdi da to jednostavno nije tačno: "On laže mnoge stvari, lagao je i to. Nikada mu to nisam rekao, niti Srbija ima bilo kakvog razloga da bude zadovoljna ili nezadovoljna sa nekim procentima. A o 66 procenata nikada nije bilo govora. Bilo je reči o 49 odsto teritorije za srpski entitet, koji je Srbija prihvatila, a tih 49 predložio je, koliko ja znam, Ričard Holbruk“.
"Projekat Velike Srbije je svakako postojao, i o tome se govorilo i u Haškom tribunalu", kaže Sonja Biserko. "Ćutanje srpskih političara, i svih ostalih koji su se našli u Karađorđevu, pokušaj je da se dokaže teza da Srbija nije počela rat".
"To je pokušaj da se pokaže da su rat osmislile zapadne zemlje, i da su to podržale secesionističke republike Slovenija i Hrvatska. Znači, nikako ne dolazi u obzir bilo kakav dogovor s njihove strane, jer je njima rat bio nametnut, zato što je ta konspiracija protiv Srbije i Jugoslavije već bila dogovorena, i traje do danas", objašnjava ona.
"Tako da u toj interpretaciji događaja nikakav dogovor sa drugom stranom očigledno ne dolazi u obzir. Jer, sve to ruši njihovu tezu o početku tog rata, karakteru tog rata, i zato se tako čvrsto i drže te interpretacije", zaključuje Sonja Biserko.
Bilo šta da je tačno, i dvadeset godina kasnije još je neizvesno da li će se ikada saznati istina o pozadini susreta u Karađorđevu. I
srpskoj i hrvatskoj strani odgovara teza da do sporazuma nije došlo.
Jer, ukoliko je sporazum zaista postojao, onda se rat u Bosni mora karakterisati kao agresija dve susedne države na BiH, a Beogradu i Zagrebu odgovara interpretacija da je tamo bio građanski rat
(FoNet)
