Za razliku od libijskog vođe koji je u svom šatoru odsedao dok je posećivao svetske metropole, Obamin šator služi za sigurnu komunikaciju.
Američki predsednik Barak Obama sa članovima svog tima u pokretnoj ratnoj sobi, i to u šatoru - ta retka slika koju je objavila Bela kuća, pokazuje Obamu kako vodi telefonske razgovore iz šatora u Brazilu, da bi se informisao o događajima u Libiji.
Šator predstavlja pokretan siguran prostor, pod nazivom instalacija za obezbeđene osetljive informacije, skraćeno SCIF, koji zvaničnicima omogućava da vode poverljive razgovore i dok su na putu, javlja Bi-bi-si.
Napravljeni da spreči priskluškivanje, takvi objekti predstavljaju najzaštićeniji prostor u svetu za vođenje tajnih razgovora. Mogu biti u obliku stalnog zatvorenog prostora u nekoj zgradi, ili pokretnog objekta tokom putovanja.
Kada je tokom vikenda započela vojna intervencija u Libiji, Obama je bio u Brazilu, u ranije ugovorenoj poseti.
Fotografija koju je objavila Bela kuća pokazuje predsedenika i njegove savetnike oko videofona u nečemu što liči na obični plavi šator, razapet po šarenim tepisima u hotelu.
Da niko ne bi mogao da prekine aktivnosti u toj ratnoj sobi, potrebno je sve detaljno isplanirati, a pre posete jedan tim dolazi da locira i obezbedi određeni prostor gde bi šator mogao biti podignut.
To mora biti učinjeno pažljivo, uzevši u obzir prozore i koncentraciju ljudi.
Hotelske sobe, poput onih koje je Obama koristio u Brazilu, popularne su za tu svrhu, ali i to zavisi od prirode putovanja i mesta gde je predsednik.
Kada se odredi mesto za šator, sledeće na redu je da se potpuno obezbedi.
To može značiti stvaranje samodovoljne kapsule sa sopstvenim snabdevanjem vazduhom, kako iz nje ne bi došlo ni do kakve emisije iz laptopa, radija, telefona.
Oko šatora je prsten elektronskih talasa, koji sprečava signale da uđu ili da izađu iz objekta. Jedini signal koji može da izađe je onaj šifrovanih komunikacija, preko bezbedne telefonske linije, i koji ide preko satelita.
Ničim u SCIF-u ne sme da se upravlja daljinski, jer se ta frekvencija može prisluškivati. Sam šator nema prozora i načinjen je od materijala čiji se sastav drži kao tajna. U SCIF mogu ući samo oni sa specijalnim odobrenjem.
Prenošenje SCIF-a je takođe važan deo svakog predsednikovog putovanja, ali to nije toliko komplikovano.
Pored mobilnih, postoje i stalni SCIF-ovi u kancelarijama i ambasadama.
Potražnja za njima je posebno velika u okolini Vašingtona i Baltimora, gde je velika koncentracija vladinih zgrada. Troškovi instaliranja su od 200 do 5.000 dolara po kvadratnoj stopi (oko devet kvadratnih decimetara).
(Tanjug)
Šator predstavlja pokretan siguran prostor, pod nazivom instalacija za obezbeđene osetljive informacije, skraćeno SCIF, koji zvaničnicima omogućava da vode poverljive razgovore i dok su na putu, javlja Bi-bi-si.
Napravljeni da spreči priskluškivanje, takvi objekti predstavljaju najzaštićeniji prostor u svetu za vođenje tajnih razgovora. Mogu biti u obliku stalnog zatvorenog prostora u nekoj zgradi, ili pokretnog objekta tokom putovanja.
Kada je tokom vikenda započela vojna intervencija u Libiji, Obama je bio u Brazilu, u ranije ugovorenoj poseti.
Fotografija koju je objavila Bela kuća pokazuje predsedenika i njegove savetnike oko videofona u nečemu što liči na obični plavi šator, razapet po šarenim tepisima u hotelu.
Da niko ne bi mogao da prekine aktivnosti u toj ratnoj sobi, potrebno je sve detaljno isplanirati, a pre posete jedan tim dolazi da locira i obezbedi određeni prostor gde bi šator mogao biti podignut.
To mora biti učinjeno pažljivo, uzevši u obzir prozore i koncentraciju ljudi.
Hotelske sobe, poput onih koje je Obama koristio u Brazilu, popularne su za tu svrhu, ali i to zavisi od prirode putovanja i mesta gde je predsednik.
Kada se odredi mesto za šator, sledeće na redu je da se potpuno obezbedi.
To može značiti stvaranje samodovoljne kapsule sa sopstvenim snabdevanjem vazduhom, kako iz nje ne bi došlo ni do kakve emisije iz laptopa, radija, telefona.
Oko šatora je prsten elektronskih talasa, koji sprečava signale da uđu ili da izađu iz objekta. Jedini signal koji može da izađe je onaj šifrovanih komunikacija, preko bezbedne telefonske linije, i koji ide preko satelita.
Ničim u SCIF-u ne sme da se upravlja daljinski, jer se ta frekvencija može prisluškivati. Sam šator nema prozora i načinjen je od materijala čiji se sastav drži kao tajna. U SCIF mogu ući samo oni sa specijalnim odobrenjem.
Prenošenje SCIF-a je takođe važan deo svakog predsednikovog putovanja, ali to nije toliko komplikovano.
Pored mobilnih, postoje i stalni SCIF-ovi u kancelarijama i ambasadama.
Potražnja za njima je posebno velika u okolini Vašingtona i Baltimora, gde je velika koncentracija vladinih zgrada. Troškovi instaliranja su od 200 do 5.000 dolara po kvadratnoj stopi (oko devet kvadratnih decimetara).
(Tanjug)
