Letnje računanje vremena u Evropi počelo je u nedelju u 2:00 ujutro kada su kazaljke časovnika pomerene na 3:00. Praksa uvedena da bi se uštedelo na struji nema nikakvu ekonomsku računicu. "Pomeranje vremena" ukidaju Rusi.
Letnje računanje vremena u Evropi će trajati do 30. oktobra.
U Srbiji je letnje računanje vremena prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.
Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila vlada, a pre pet godina donet je novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.
Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeležen 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, kako bi se uštedela energija time što će se period dnevnog svetla sa sitnih jutarnjih sati "premestiti" na veče.
Sa praksom “poemranja vrmena” ne slažu se svi. Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev početkom februara ove godine doneo je odluku da u toj zemlji ukine letnje i zimsko računanje vremena.
Rusija će 27. marta pomeriti sat unapred kao i u ostatku Evrope, ali na jesen neće vratiti vreme unatrag, kao što čine ostale evropske države.
Da stvar nije samo u “predsedničkoj odluci” pokazuje i praksa u Nemačkoj.
Naime, na nemačkim ulicama i putevima se u danima posle prelaska na letnje vreme dogodi znatno više saobraćajnih nesreća nego tokom ostatka godine, kaže statistika.
Auto Klub Evropa (ACE) je uporedio podatke o sabraćajnim udesima za april koje je proteklih 15 godina pravio Savezni zavod za statistiku i došao do zaključka da se oni posle prelaska na letnje vreme upadljivo menjaju.
Tako je 2010. broj udesa u aprilu porastao za 21 odsto u odnosu na mart, 2009. godine čak za 29 odsto.
Druge studije čije rezultate objavljuju mediji pokazuju da je i broj udesa u ponedeljak posle prelaska na letnje vreme znatno veći nego u "običan" ponedeljek.
Stručnjaci ocenjuju da je to zato što telo mora da se navikne na višu temperaturu i nove "svetlosne" uslove. To zahteva dodatnu potrošnju telesne energije, pa zato tokom vožnje može da se padne u san koji je, čak i ako traje samo nekoliko sekundi, opasan. Zato se savetuje odgovarajuća priprema tela za pomeranje kazaljki na satu.
Prelazak na letnje vreme, navodi se dalje, posebno nepovoljno se odražava na mlade vozače.
U Nemačkoj je letnje vreme prvi put bilo uvedeno 1916. tokom Prvog svetskog rata uz obrazloženje da je potrebno da se bolje iskoristi radna snaga u industriji naoružanja.
Posle višedecenijske pauze je letnje vreme uvedeno ponovo 1980. godine. I to, kao i u drugim zemljama Evropske unije (EU) uz obrazloženje da će to doprineti štednji energije.
Međutim, Savezno udruženje energetske privrede i vodoprivrede saopštilo je uoči ovogodišnjeg prelaska na letnje vreme da već godinama ne može da se registruje nikakvo povoljno dejstvo pomeranja časovnika za sat unapred.
Jer, kako je navedeno, tokom prolećnih i letnjih meseci se, doduše, kasnije pali svetlo, ali se u oktobru i martu, ponekad čak i u aprilu, ranije uključuje grejanje.
Pri tome udeo oko 40 miliona nemačkih domaćinstava u ukupnoj potrošnji struje iznosi sada samo osam odsto.
(agencije/MONDO)
U Srbiji je letnje računanje vremena prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.
Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila vlada, a pre pet godina donet je novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.
Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeležen 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, kako bi se uštedela energija time što će se period dnevnog svetla sa sitnih jutarnjih sati "premestiti" na veče.
Sa praksom “poemranja vrmena” ne slažu se svi. Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev početkom februara ove godine doneo je odluku da u toj zemlji ukine letnje i zimsko računanje vremena.
Rusija će 27. marta pomeriti sat unapred kao i u ostatku Evrope, ali na jesen neće vratiti vreme unatrag, kao što čine ostale evropske države.
Da stvar nije samo u “predsedničkoj odluci” pokazuje i praksa u Nemačkoj.
Naime, na nemačkim ulicama i putevima se u danima posle prelaska na letnje vreme dogodi znatno više saobraćajnih nesreća nego tokom ostatka godine, kaže statistika.
Auto Klub Evropa (ACE) je uporedio podatke o sabraćajnim udesima za april koje je proteklih 15 godina pravio Savezni zavod za statistiku i došao do zaključka da se oni posle prelaska na letnje vreme upadljivo menjaju.
Tako je 2010. broj udesa u aprilu porastao za 21 odsto u odnosu na mart, 2009. godine čak za 29 odsto.
Druge studije čije rezultate objavljuju mediji pokazuju da je i broj udesa u ponedeljak posle prelaska na letnje vreme znatno veći nego u "običan" ponedeljek.
Stručnjaci ocenjuju da je to zato što telo mora da se navikne na višu temperaturu i nove "svetlosne" uslove. To zahteva dodatnu potrošnju telesne energije, pa zato tokom vožnje može da se padne u san koji je, čak i ako traje samo nekoliko sekundi, opasan. Zato se savetuje odgovarajuća priprema tela za pomeranje kazaljki na satu.
Prelazak na letnje vreme, navodi se dalje, posebno nepovoljno se odražava na mlade vozače.
U Nemačkoj je letnje vreme prvi put bilo uvedeno 1916. tokom Prvog svetskog rata uz obrazloženje da je potrebno da se bolje iskoristi radna snaga u industriji naoružanja.
Posle višedecenijske pauze je letnje vreme uvedeno ponovo 1980. godine. I to, kao i u drugim zemljama Evropske unije (EU) uz obrazloženje da će to doprineti štednji energije.
Međutim, Savezno udruženje energetske privrede i vodoprivrede saopštilo je uoči ovogodišnjeg prelaska na letnje vreme da već godinama ne može da se registruje nikakvo povoljno dejstvo pomeranja časovnika za sat unapred.
Jer, kako je navedeno, tokom prolećnih i letnjih meseci se, doduše, kasnije pali svetlo, ali se u oktobru i martu, ponekad čak i u aprilu, ranije uključuje grejanje.
Pri tome udeo oko 40 miliona nemačkih domaćinstava u ukupnoj potrošnji struje iznosi sada samo osam odsto.
(agencije/MONDO)
