Boris Tadić izjavio je u Briselu da svaki dogovor u vezi sa Kosovom mora da počiva na realnosti na terenu - a realnost je da Albanci nikad neće prihvatiti suverenitet Srbije, kao što ni Srbi sa severa pokrajine nikad neće prihvatiti suverenitet Kosova.
Učestvujući na panelu Briselskog foruma ''Približavanje Balkana Evropskoj uniji'', Tadić je istakao da je zbog takve realnosti na Kosovu dijalog Beograd-Priština započeo tehničkim, praktičnim pitanjima koja bi trebalo da olakšaju svakodnevni život - da bi došli do rešavanja težih pitanja.
Na panelu su učestvovali i premijer Crne Gore Igor Lukšić, zamenik direktora za proširenje u Evropskoj komisiji Stefano Sanino i američki kongresmen Majkl Tarner, ali je najviše pažnje i pitanja publike privukao upravo Tadić - najviše o Kosovu i Bosni i Hercegovini.
Na pitanje šta učiniti da bi se Srbi na Kosovu osećali kao "kod kuće", Tadić je odgovorio: "Ako pitate Srbe jesu li Kosovari, reći će vam: Nismo, mi smo Srbi."
Upitan "da li Beograd, kad razgovara sa Prištinom, vidi ispred sebe Kosovo ili SAD", predsednik Srbije je rekao da vidi kosovske Albance, ali i uticaje.
"Moja namera je da rešimo istorijski konflikt. Srbija pokušava da kompromisom reši istorijski problem između Srba i Albanaca koji je star 100 godina, da se ne bi desilo da jedna strana dobije sve, a druga sve da izgubi", poručio je Tadić.
Na pitanje da li je srpska politika kontradiktorna, s obzirom na to da se obeležava godišnjica NATO bombardovanja i održavaju zajedničke sednice vlada Srbije i RS, Tadić je odgovorio da će Srbija nastaviti da obeležava godišnjicu početka napada NATO.
"Naša zemlja je bombardovana, ginula su i deca. Svaka normalna država bi to obeležavala i nastavićemo to da činimo", istakao je Tadić.
Kad je reč o RS, predsednik Srbije je podsetio da je saradnja Beograda i Banjaluke potpuno u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom.
"Budite sigurni da Srbija neće učiniti ništa što bi negativno uticalo na teritorijalni integritet BiH, kao ni Hrvatska. Mi smo garanti Dejtonskog sporazuma."
"Nemamo uticaj kao u vreme Miloševića, baš to pokušavamo da izbegnemo. Glavna stvar koju radimo vezano za Bosnu je da očuvamo integritet te zemlje…Potrebno je strpljenje i vreme da lideri u BiH nađu praktično rešenje", ukazao je Tadić.
Kada je reč o regionalnoj saradnji, Tadić je istakao da je pomirenje jedan od osnovnih uslova za napredak na Balkanu, a da je situacija po tom pitanju danas "jako dobra, potpuno drugačija nego pre nekoliko godina".
"Imamo zajedničku viziju, kristalno jasnu - a to je Evropska unija", zaključio je.
Crnogorski premijer se složio da postoji zajednička vizija i rekao da bi EU trebalo da ima takvu viziju, a da bi zemljama zapadnog Balkana trebalo da šalje i pozitivne signale - a ne samo zadatke.
U tom kontekstu, on je rekao da bi otpočinjanje predpristupnih pregovora sa Srbijom i sa Crnom Gorom samo motivisalo vlade obe države da urade više.
Lukšić je podsetio da je region izgubio celu deceniju, pa sad mora da ide "'trčećim korakom'' u EU. Po rečima Stefana Sanina, u EU "nema zamora"od proširenja.
Iako postoje drugi prioriteti u ovom trenutku, iako su države Balkana sada daleko stabilnije, zbog čega se smanjila pažnja, to ne znači da je EU zaboravila na region, poručio je Sanino.
Američki kongresmen Majkl Tarner uporedio je situacijuna Balkanu danas, sa onom iz 1996. godine, kada je prvi put posetio region i zaključio da je postignut "ogroman napredak".
Briselski forum, koji organizuje nevladina organizacija Maršalov fond, svake godine okuplja veliki broj visokih svetskih zvaničnika, a ove godine je održan šestu godinu za redom.
Među 450 učesnika su i najviši zvaničnici EU - predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek, šefica diplomatije Ketrin Ešton, komesar za proširenje Štefan File i drugi, a očekuju se i najviši funkcioneri SAD, Svetske trgovinske organizacije, Svetske banke, brojnih predsednika i premijera.
Na marginama Foruma, predsednik Tadić je imao seriju bilateralnih susreta sa najvišim zvaničnicima EU, s kojima je razgovarao o evrointegraciji i dijalogu Beogad-Priština.
(Tanjug)
Na panelu su učestvovali i premijer Crne Gore Igor Lukšić, zamenik direktora za proširenje u Evropskoj komisiji Stefano Sanino i američki kongresmen Majkl Tarner, ali je najviše pažnje i pitanja publike privukao upravo Tadić - najviše o Kosovu i Bosni i Hercegovini.
Na pitanje šta učiniti da bi se Srbi na Kosovu osećali kao "kod kuće", Tadić je odgovorio: "Ako pitate Srbe jesu li Kosovari, reći će vam: Nismo, mi smo Srbi."
Upitan "da li Beograd, kad razgovara sa Prištinom, vidi ispred sebe Kosovo ili SAD", predsednik Srbije je rekao da vidi kosovske Albance, ali i uticaje.
"Moja namera je da rešimo istorijski konflikt. Srbija pokušava da kompromisom reši istorijski problem između Srba i Albanaca koji je star 100 godina, da se ne bi desilo da jedna strana dobije sve, a druga sve da izgubi", poručio je Tadić.
Na pitanje da li je srpska politika kontradiktorna, s obzirom na to da se obeležava godišnjica NATO bombardovanja i održavaju zajedničke sednice vlada Srbije i RS, Tadić je odgovorio da će Srbija nastaviti da obeležava godišnjicu početka napada NATO.
"Naša zemlja je bombardovana, ginula su i deca. Svaka normalna država bi to obeležavala i nastavićemo to da činimo", istakao je Tadić.
Kad je reč o RS, predsednik Srbije je podsetio da je saradnja Beograda i Banjaluke potpuno u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom.
"Budite sigurni da Srbija neće učiniti ništa što bi negativno uticalo na teritorijalni integritet BiH, kao ni Hrvatska. Mi smo garanti Dejtonskog sporazuma."
"Nemamo uticaj kao u vreme Miloševića, baš to pokušavamo da izbegnemo. Glavna stvar koju radimo vezano za Bosnu je da očuvamo integritet te zemlje…Potrebno je strpljenje i vreme da lideri u BiH nađu praktično rešenje", ukazao je Tadić.
Kada je reč o regionalnoj saradnji, Tadić je istakao da je pomirenje jedan od osnovnih uslova za napredak na Balkanu, a da je situacija po tom pitanju danas "jako dobra, potpuno drugačija nego pre nekoliko godina".
"Imamo zajedničku viziju, kristalno jasnu - a to je Evropska unija", zaključio je.
Crnogorski premijer se složio da postoji zajednička vizija i rekao da bi EU trebalo da ima takvu viziju, a da bi zemljama zapadnog Balkana trebalo da šalje i pozitivne signale - a ne samo zadatke.
U tom kontekstu, on je rekao da bi otpočinjanje predpristupnih pregovora sa Srbijom i sa Crnom Gorom samo motivisalo vlade obe države da urade više.
Lukšić je podsetio da je region izgubio celu deceniju, pa sad mora da ide "'trčećim korakom'' u EU. Po rečima Stefana Sanina, u EU "nema zamora"od proširenja.
Iako postoje drugi prioriteti u ovom trenutku, iako su države Balkana sada daleko stabilnije, zbog čega se smanjila pažnja, to ne znači da je EU zaboravila na region, poručio je Sanino.
Američki kongresmen Majkl Tarner uporedio je situacijuna Balkanu danas, sa onom iz 1996. godine, kada je prvi put posetio region i zaključio da je postignut "ogroman napredak".
Briselski forum, koji organizuje nevladina organizacija Maršalov fond, svake godine okuplja veliki broj visokih svetskih zvaničnika, a ove godine je održan šestu godinu za redom.
Među 450 učesnika su i najviši zvaničnici EU - predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek, šefica diplomatije Ketrin Ešton, komesar za proširenje Štefan File i drugi, a očekuju se i najviši funkcioneri SAD, Svetske trgovinske organizacije, Svetske banke, brojnih predsednika i premijera.
Na marginama Foruma, predsednik Tadić je imao seriju bilateralnih susreta sa najvišim zvaničnicima EU, s kojima je razgovarao o evrointegraciji i dijalogu Beogad-Priština.
(Tanjug)
