Sirijska vlada saopštila je da je 12 ljudi poginulo, a oko 200 ranjeno u poslednjoj turi nasilja,m ovoga puta u luci Latakiji, na obali Sredozemnog mora.
Vlast optužuje islamske ekstremiste za napade u luci, dok predsednik Bašar Asad, protiv čije vladavine već drugu nedelju traju krvave demonstracije, najavljuje da će se uskoro obratiti naciji i predstaviti plan reformi.
Prema izvještaju državne novinske agencije Sane, nepoznate naoružane grupe napale su juče naselja u Latakiji, udaljenoj 350 kilometara od glavnog grada Damaska, "pucajući sa krovova i terorišući stanovništvo".
U sukobima u Latakiji poginulo je deset pripadnika policije i civila, kao i dvoje naoružanih ljudi koji su napali policiju, rekla je Bušena Čaban, savetnik sirijskog predsjednika Bašara Asada.
Prema njenim rečima, iza tog napada stoje islamski ekstremisti, a njihov cilj je da izazovu verske sukobe u zemlji.
Sirijske vlasti su, prema riječima Čabanove, već donele odluku da ukinu zakon o vanrednom stanju koji je u Siriji na snazi od 1963. godine, međutim još uvek nije potvrđeno kada će ta odluka početi da se primenjuje.
Sirijska vojska raspoređena je od subote uveče u Latakiji, poslije nasilja i haosa u petak, u kojem su antivladini demonstranti i zvaničnici razmenili optužbe za podsticanje nerede.
Nasilje u subotu u Latakiji poslednje je u nizu incidenata koji potresaju Siriju od 15. marta, kada su počeli protesti na kojima nezadovoljni građani traže suštinske reforme u državi.
Vlast sve više pokazuje nervozu. Novinar Rojtersa proteran je iz Sirije nakon što su ga vlasti optužile da je "neprofesionalno i netačno" izveštavao o nemirima u zemlji, dok su producent i kamerman te britanske agencije nestala.
Producent Ajat Basma i kamerman Ezat Baltadži su sinoć krenuli iz Sirije u Liban, ali tamo nisu stigli u očekivano vreme.
Basma i Baltadži, obojica Libanci, otputovali su u četvrtak u Siriju.
Iz Sirije je proteran izveštač Rojtersa Haled Jakub Oveis koji je radio u Damasku od februara 2006. do petka, kada mu je sirijsko ministarstvo informisanja naložilo da napusti zemlju.
Za razliku od Libije, u čijem slučaju se brže bolje formirala koalcijia koja već danima seje bombe na vojne snage Muamera la Gadafija, a prijavljene su i civilne žrtve, ovde su SAD jasno izjavile da neće intervenisati.
Američka državna sekretarka Hilari Klinton je u intervjuu za mrežu Si-Bi-Es Krekla da su SAD “užasnute nasiljem u Siriji” , ali da su okolnosti drugačije nego u Libiji, gde je Moamer Gadafi upotrebio avijaciju i teško naoružanje protiv civila.
“Svaka pobuna u arapskom svetu je drugačija i priča za sebe. Mi osuđujemo nasilje u Siriji, mi pozivamo ovu, kao i druge vlade, da odgovore na zahteve naroda, da ne pribegavaju nasilju, dozvole mirne proteste i počnu proces ekonomskih i političkih reformi", rekla je Klinton.
Pobuna u arapskom svetu počela je u Tunisu, nakon čega se proširila na Egipat, Libiju, Bahrein, Jemen, Siriju i Maroko, podseća američka televizijska mreža. Zapadne vojne snage intervenisale su samo u Libiji, zemlji koja nije tradicionalni saveznik SAD u regionu.
Saveznik nije ni Sirija ali su Amerikanci su, tvrde analitičari, razapeti između bojazni da bi problemi Damaska mogli da destabilizuju susede, Izrael i Liban, i nade da će biti oslabljen jedan od ključnih saveznika Irana, koji podržava Liban, Hezbolah i Palestince na Zapadnoj obali i u pojasu Gaze.
(agencije/MONDO)
Prema izvještaju državne novinske agencije Sane, nepoznate naoružane grupe napale su juče naselja u Latakiji, udaljenoj 350 kilometara od glavnog grada Damaska, "pucajući sa krovova i terorišući stanovništvo".
U sukobima u Latakiji poginulo je deset pripadnika policije i civila, kao i dvoje naoružanih ljudi koji su napali policiju, rekla je Bušena Čaban, savetnik sirijskog predsjednika Bašara Asada.
Prema njenim rečima, iza tog napada stoje islamski ekstremisti, a njihov cilj je da izazovu verske sukobe u zemlji.
Sirijske vlasti su, prema riječima Čabanove, već donele odluku da ukinu zakon o vanrednom stanju koji je u Siriji na snazi od 1963. godine, međutim još uvek nije potvrđeno kada će ta odluka početi da se primenjuje.
Sirijska vojska raspoređena je od subote uveče u Latakiji, poslije nasilja i haosa u petak, u kojem su antivladini demonstranti i zvaničnici razmenili optužbe za podsticanje nerede.
Nasilje u subotu u Latakiji poslednje je u nizu incidenata koji potresaju Siriju od 15. marta, kada su počeli protesti na kojima nezadovoljni građani traže suštinske reforme u državi.
Vlast sve više pokazuje nervozu. Novinar Rojtersa proteran je iz Sirije nakon što su ga vlasti optužile da je "neprofesionalno i netačno" izveštavao o nemirima u zemlji, dok su producent i kamerman te britanske agencije nestala.
Producent Ajat Basma i kamerman Ezat Baltadži su sinoć krenuli iz Sirije u Liban, ali tamo nisu stigli u očekivano vreme.
Basma i Baltadži, obojica Libanci, otputovali su u četvrtak u Siriju.
Iz Sirije je proteran izveštač Rojtersa Haled Jakub Oveis koji je radio u Damasku od februara 2006. do petka, kada mu je sirijsko ministarstvo informisanja naložilo da napusti zemlju.
Za razliku od Libije, u čijem slučaju se brže bolje formirala koalcijia koja već danima seje bombe na vojne snage Muamera la Gadafija, a prijavljene su i civilne žrtve, ovde su SAD jasno izjavile da neće intervenisati.
Američka državna sekretarka Hilari Klinton je u intervjuu za mrežu Si-Bi-Es Krekla da su SAD “užasnute nasiljem u Siriji” , ali da su okolnosti drugačije nego u Libiji, gde je Moamer Gadafi upotrebio avijaciju i teško naoružanje protiv civila.
“Svaka pobuna u arapskom svetu je drugačija i priča za sebe. Mi osuđujemo nasilje u Siriji, mi pozivamo ovu, kao i druge vlade, da odgovore na zahteve naroda, da ne pribegavaju nasilju, dozvole mirne proteste i počnu proces ekonomskih i političkih reformi", rekla je Klinton.
Pobuna u arapskom svetu počela je u Tunisu, nakon čega se proširila na Egipat, Libiju, Bahrein, Jemen, Siriju i Maroko, podseća američka televizijska mreža. Zapadne vojne snage intervenisale su samo u Libiji, zemlji koja nije tradicionalni saveznik SAD u regionu.
Saveznik nije ni Sirija ali su Amerikanci su, tvrde analitičari, razapeti između bojazni da bi problemi Damaska mogli da destabilizuju susede, Izrael i Liban, i nade da će biti oslabljen jedan od ključnih saveznika Irana, koji podržava Liban, Hezbolah i Palestince na Zapadnoj obali i u pojasu Gaze.
(agencije/MONDO)
