Predsednik Sirije Bašar al Asad prihvatio je danas ostavku vlade i imenovao Nadžija al Otarija, šefa vlade koja je podnela ostavku, za vršioca dužnosti premijera, javili su državni mediji.
"Predsednik Asad prihvata ostavku vlade", javila je sirijska državna televizija, a državna novinska agencija je saopštila da je za vršioca družnosti premijera imenovan Otari, koji se na položaj šefa vlade nalazi od 2003. godine, preneo je Rojters.
Vlada ima malu vlast u Siriji, gde su ovlašćenja skoncentrisana u rukama predsednika, njegove porodice i bezbednosnog aparata.
Talas nemira koji je januara ove godine počeo u Tunisu, kao "revolucija jasmina", poslednjih 20 dana je zahvatio i Siriju, državu čije političke prilike ilustruje to što je vanredno stanje na snazi već 48 godina.
Sve to vreme na vlasti u višenacionalnoj i višekonfesionalnoj državi je stranka Baas a njen lider Bašar al Asad je predsednik 11 godina, dok je njegov otac to bio čak dve decenije.
Bašar je na zahteve demonstranata odgovorio opozivom vlade, a ima nagoveštaja da će, ipak, izvršiti demokratske reforme, ukinuti vanredno stanje i omogućiti veće političke slobode.
Otac predsednik Hafez al Asad je sve mandate dobijao na referendumima, dok je sin predsednik Bašar na čelu države od jula 2000, a na prvom referendumu nije ni imao protivkandidata.
Iako su suniti većinsko stanovništvo u Siriji, vlast drže alaviti, verska grupa u okviru šiitskog islama; pored njih u ovoj zemljii žive još i hrišćani i Kurdi.
Prema podacima Hjuman rajts voča sirijski režim ubraja se među one koji su tokom prošle godine kršili ljudska prava. Demonstranti Al Asada optužuju i za nepotizam, tvrdeći da njegov rođak tajkun Rami Makluf poseduje najveće firme u zemlji, a upravo u njima, na početku protesta bili su podmetnuti požari.
Sirijski "mir" poremećen je najpre u gradu Deri gde je 6. marta privedeno 15 učenika srednjih škola jer su pisali antivladine grafite. U tom gradu su 12 dana kasnije u sukobima demonstranata i snaga bezbednosti, ubijena dva demonstranta, dok je desetine njih povređeno.
Demonstranti su protestovali zbog tajkuna Maklufa, predsednikovog bliskog rođaka, koji poseduje nekoliko velikih kompanija.
Snage bezbednosti su tog, 18. marta rasterale i demonstrante koji su se okupili u Damasku posle molitvi održanih u džamiji Umajad.
Sutradan, 19. marta bezbednosne snage otvorile su vatru na civile koji su tražili oslobađanje privedenih učenika, tom prilikom ubijeno je četvoro ljudi.
U talasu nemira, 20. marta demonstranti su podmetnuli požare u sedištima vladajuće partije Baas u Deri, sedištu suda, kao i u zgradama dve kompanije za mobilnu telefoniju, od kojih "Siriatel" drži rođak Makluf. Opozicioni aktivisti ustvrdili su da žele da unište samo "simbole represije i korupcije", dok okolne zgrade, uključujući i banke, nisu napadali.
Policija je sutradan, 21. marta pucala i bacila suzavac na hiljade ljudi koji su protestovali u Deri, a SAD su osudile nasilje sirijskih snaga bezbednosti protiv civila i pozvale vlasti da se uzdrže od represije nad antivladinim demonstrantima.
U sukobima policije i demonstranata 24. marta - ubijeno je više desetina građana, potvrdilo medicinsko osoblje u Deri. Blizu 20.000 ljudi okupljenih u danu sahrane žrtava koje je policija ubila, uzvikivali slogane "Našim dušama i našom krvlju odani smo našim mučenicima".
Predsednik Al Asad naredio je tog dana da se formira komisija za unapređenje životnog standarda i razmotri ukidanje vanrednog stanja, a predstavnici vlasti su saopštili i da predsednik nije naredio snagama bezbednosti da pucaju na demonstrante u Deri.
Sutradan, Amnesti Internešenel saopštio je da je najmanje 55 ljudi poginulo otkako su protesti počeli, a generalni sekretar UN Ban Ki-mun je pozvao vlasti u Damasku, povodom izveštaja o ubijenim demonstrantima, da pokažu maksimalnu uzdržanost.
Aktivisti za ljudska prava saopštili su 26. marta da su vlasti oslobodile veći broj političkih zatvorenika, dok su drugi izvori navodili da su snage bezbednosti tokom noći uhapsile oko 200 osoba.
Nekoliko hiljada ljudi koji su prisustvovali sahrani ubijenog demonstranta zapalili su u tom danu lokalno sedište vladajuće partije Baas i policijsku stanicu u selu blizu Dere, gde se okupilo nekoliko stotina demonstranata, dok su se snage bezbednosti povukle u predgrađe.
Predsednik Venecuele Ugo Čaves izrazio je podršku Al Asadu nazvavši ga humanistom i bratom koji se suočava sa talasom žestokih protesta koje podržavaju SAD i njihovi saveznici.
Čaves je optužio Vašington da podstiče proteste u Siriji kao izgovor za neko predstojeće bombardovanje te zemlje, poput udara na Libiju, javio je AP, podsetivši da Čaves podržava i libijskog vođu Moamera el Gadafija.
Sirijska vlada saopštila je 27. marta da je 12 ljudi poginulo, a oko 200 ranjeno u nasilju u Latakiji, gradu na obali Sredozemnog mora.
Novinar Rojtersa proteran je iz Sirije nakon što su ga vlasti optužile da je "neprofesionalno i netačno" izveštavao o nemirima u zemlji, dok su producent i kamerman te britanske agencije nestala.
Producent Ajat Basma i kamerman Ezat Baltadži su prethodno veče krenuli iz Sirije u Liban, ali tamo nisu stigli u očekivano vreme.
Turski premijer Tadžip Erdogan, koji je u kontaktu sa sirijskim zvaničnicima, izjavio je da će predsednik Al Asad izvršiti demokratske reforme kako bi izbegao lomove sa kojima su se sada suočile mnoge zemlje Bliskog Istoka i severne Afrike.
(Tanjug/MONDO)
Vlada ima malu vlast u Siriji, gde su ovlašćenja skoncentrisana u rukama predsednika, njegove porodice i bezbednosnog aparata.
Talas nemira koji je januara ove godine počeo u Tunisu, kao "revolucija jasmina", poslednjih 20 dana je zahvatio i Siriju, državu čije političke prilike ilustruje to što je vanredno stanje na snazi već 48 godina.
Sve to vreme na vlasti u višenacionalnoj i višekonfesionalnoj državi je stranka Baas a njen lider Bašar al Asad je predsednik 11 godina, dok je njegov otac to bio čak dve decenije.
Bašar je na zahteve demonstranata odgovorio opozivom vlade, a ima nagoveštaja da će, ipak, izvršiti demokratske reforme, ukinuti vanredno stanje i omogućiti veće političke slobode.
Otac predsednik Hafez al Asad je sve mandate dobijao na referendumima, dok je sin predsednik Bašar na čelu države od jula 2000, a na prvom referendumu nije ni imao protivkandidata.
Iako su suniti većinsko stanovništvo u Siriji, vlast drže alaviti, verska grupa u okviru šiitskog islama; pored njih u ovoj zemljii žive još i hrišćani i Kurdi.
Prema podacima Hjuman rajts voča sirijski režim ubraja se među one koji su tokom prošle godine kršili ljudska prava. Demonstranti Al Asada optužuju i za nepotizam, tvrdeći da njegov rođak tajkun Rami Makluf poseduje najveće firme u zemlji, a upravo u njima, na početku protesta bili su podmetnuti požari.
Sirijski "mir" poremećen je najpre u gradu Deri gde je 6. marta privedeno 15 učenika srednjih škola jer su pisali antivladine grafite. U tom gradu su 12 dana kasnije u sukobima demonstranata i snaga bezbednosti, ubijena dva demonstranta, dok je desetine njih povređeno.
Demonstranti su protestovali zbog tajkuna Maklufa, predsednikovog bliskog rođaka, koji poseduje nekoliko velikih kompanija.
Snage bezbednosti su tog, 18. marta rasterale i demonstrante koji su se okupili u Damasku posle molitvi održanih u džamiji Umajad.
Sutradan, 19. marta bezbednosne snage otvorile su vatru na civile koji su tražili oslobađanje privedenih učenika, tom prilikom ubijeno je četvoro ljudi.
U talasu nemira, 20. marta demonstranti su podmetnuli požare u sedištima vladajuće partije Baas u Deri, sedištu suda, kao i u zgradama dve kompanije za mobilnu telefoniju, od kojih "Siriatel" drži rođak Makluf. Opozicioni aktivisti ustvrdili su da žele da unište samo "simbole represije i korupcije", dok okolne zgrade, uključujući i banke, nisu napadali.
Policija je sutradan, 21. marta pucala i bacila suzavac na hiljade ljudi koji su protestovali u Deri, a SAD su osudile nasilje sirijskih snaga bezbednosti protiv civila i pozvale vlasti da se uzdrže od represije nad antivladinim demonstrantima.
U sukobima policije i demonstranata 24. marta - ubijeno je više desetina građana, potvrdilo medicinsko osoblje u Deri. Blizu 20.000 ljudi okupljenih u danu sahrane žrtava koje je policija ubila, uzvikivali slogane "Našim dušama i našom krvlju odani smo našim mučenicima".
Predsednik Al Asad naredio je tog dana da se formira komisija za unapređenje životnog standarda i razmotri ukidanje vanrednog stanja, a predstavnici vlasti su saopštili i da predsednik nije naredio snagama bezbednosti da pucaju na demonstrante u Deri.
Sutradan, Amnesti Internešenel saopštio je da je najmanje 55 ljudi poginulo otkako su protesti počeli, a generalni sekretar UN Ban Ki-mun je pozvao vlasti u Damasku, povodom izveštaja o ubijenim demonstrantima, da pokažu maksimalnu uzdržanost.
Aktivisti za ljudska prava saopštili su 26. marta da su vlasti oslobodile veći broj političkih zatvorenika, dok su drugi izvori navodili da su snage bezbednosti tokom noći uhapsile oko 200 osoba.
Nekoliko hiljada ljudi koji su prisustvovali sahrani ubijenog demonstranta zapalili su u tom danu lokalno sedište vladajuće partije Baas i policijsku stanicu u selu blizu Dere, gde se okupilo nekoliko stotina demonstranata, dok su se snage bezbednosti povukle u predgrađe.
Predsednik Venecuele Ugo Čaves izrazio je podršku Al Asadu nazvavši ga humanistom i bratom koji se suočava sa talasom žestokih protesta koje podržavaju SAD i njihovi saveznici.
Čaves je optužio Vašington da podstiče proteste u Siriji kao izgovor za neko predstojeće bombardovanje te zemlje, poput udara na Libiju, javio je AP, podsetivši da Čaves podržava i libijskog vođu Moamera el Gadafija.
Sirijska vlada saopštila je 27. marta da je 12 ljudi poginulo, a oko 200 ranjeno u nasilju u Latakiji, gradu na obali Sredozemnog mora.
Novinar Rojtersa proteran je iz Sirije nakon što su ga vlasti optužile da je "neprofesionalno i netačno" izveštavao o nemirima u zemlji, dok su producent i kamerman te britanske agencije nestala.
Producent Ajat Basma i kamerman Ezat Baltadži su prethodno veče krenuli iz Sirije u Liban, ali tamo nisu stigli u očekivano vreme.
Turski premijer Tadžip Erdogan, koji je u kontaktu sa sirijskim zvaničnicima, izjavio je da će predsednik Al Asad izvršiti demokratske reforme kako bi izbegao lomove sa kojima su se sada suočile mnoge zemlje Bliskog Istoka i severne Afrike.
(Tanjug/MONDO)
