Viši sud u Podgorici oslobodio je danas krivice devetoricu bivših pripadnika crnogorske policije optuženih za deportaciju 34 bosansko-hercegovačka civila iz Crne Gore u BiH 1992. godine.
Većina njih, uglavnom Muslimana, ubijena je nakon predaje ratnim vlastima Republike Srpske.
Sud u Podgorici je ocenio da su hapšenja i deportacija bili nezakoniti, ali da optuženi kao pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore (MUP) "nisu bili pripadnici oružanih snaga Savezne Republike Jugislavije (SRJ)", te da se "njihova delatnost ne može prihvatiti kao kršenje međunarodnog prava".
Prema navodima Udruženja porodica deportovanih, iz Crne Gore u BiH je deportovano 86 bosansko-hercegovačkih civila.
Država Crna Gora je 2009. godine u građanskoj parnici obeštetila porodice žrtava deporovanih sa 4,1 milion evra.
Na presudu Višeg suda tužilaštvo ima pravo žalbe Apelacionom sudu.
Udruženje porodica deportovanih bosansko-hercegovačkih civila ogorčeno je presudom Višeg suda u Podgorici.
Predstavnica tog udruženja Jasenka Perović je agenciji Beta kazala da su porodice deportovanih sa "nadom i neizvesnošću" čekale odluku suda, uverene da "će pravda biti zadovoljena".
"Oslobadajućom presudom pokazalo se da nada ne postoji i mi smo, u najmanju ruku, razočarani i ogorčeni ovakvom presudom. Nemam reči da iskažem svoju tugu, bes i ljutnju", kazala je vidno uzbuđena Perovićeva čiji je brat Alenko Titorić deportovan 1992, a njegovi posmrtni ostaci do danas nisu pronađeni.
Perovićeva se, međutim, nada da će se tužilaštvo žaliti na presudu Višeg suda u Podgorici i da će se "na nekoj višoj sudskoj instanci pokazati da možda ipak postoji neka vrsta pravde za nas i naše najbliže kojih više nema".
Predsednik Bošnjačkog nacionalnog saveta Šerbo Rastoder izjavio je danas da oslobodajajuća presuda optuženim za deportaciju bosansko-hercegovačkih izbeglica pokazuje neodgovornost države Crne Gore u procesu suočavanja s prošlošću i osudi zločina iz nedavne prošlosti.
"To je neverovatno retuširanje događaja iz 90-ih godina i neverovatna neodgovornost države Crne Gore u onome što je proces suočavanja sa prošlošću i osuda zločina iz nedavne prošlosti”, rekao je Rastoder, prenela je crnogorska novinska agencija MINA.
On smatra da je, kao i u slučaju zločina u Bukovici, i u procesu deportacije, neverovatno da delo postoji, a da se ne mogu pronaći njegovi počinioci.
Rastoder je rekao da bi se, kao i u slučaju Bukovica, gde je bila oslobađajuća presuda, moglo zaključiti da možda pravi ljudi nisu izvedeni na optuženičku klupu.
"Tako i u slučaju deportacije, gde se pouzdano zna da zločin postoji, moguće je da pravi ljudi nisu izvedeni na optuženičku klupu i da se simuliralo njihovo izvođenje radi formalnog procesuiranja samog slučaja”, rekao je Rastoder, istakavši da se može postaviti i pitanje da li je država zaista želela da kazni počinioce.
Advokati optuženih kazali su da su očekivali oslobađajuću presudu, jer je optužnica, kako su naveli, bila zasnovana na pretpostavkama i bez čvrstih dokaza.
(agencije/MONDO)
Sud u Podgorici je ocenio da su hapšenja i deportacija bili nezakoniti, ali da optuženi kao pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore (MUP) "nisu bili pripadnici oružanih snaga Savezne Republike Jugislavije (SRJ)", te da se "njihova delatnost ne može prihvatiti kao kršenje međunarodnog prava".
Prema navodima Udruženja porodica deportovanih, iz Crne Gore u BiH je deportovano 86 bosansko-hercegovačkih civila.
Država Crna Gora je 2009. godine u građanskoj parnici obeštetila porodice žrtava deporovanih sa 4,1 milion evra.
Na presudu Višeg suda tužilaštvo ima pravo žalbe Apelacionom sudu.
Udruženje porodica deportovanih bosansko-hercegovačkih civila ogorčeno je presudom Višeg suda u Podgorici.
Predstavnica tog udruženja Jasenka Perović je agenciji Beta kazala da su porodice deportovanih sa "nadom i neizvesnošću" čekale odluku suda, uverene da "će pravda biti zadovoljena".
"Oslobadajućom presudom pokazalo se da nada ne postoji i mi smo, u najmanju ruku, razočarani i ogorčeni ovakvom presudom. Nemam reči da iskažem svoju tugu, bes i ljutnju", kazala je vidno uzbuđena Perovićeva čiji je brat Alenko Titorić deportovan 1992, a njegovi posmrtni ostaci do danas nisu pronađeni.
Perovićeva se, međutim, nada da će se tužilaštvo žaliti na presudu Višeg suda u Podgorici i da će se "na nekoj višoj sudskoj instanci pokazati da možda ipak postoji neka vrsta pravde za nas i naše najbliže kojih više nema".
Predsednik Bošnjačkog nacionalnog saveta Šerbo Rastoder izjavio je danas da oslobodajajuća presuda optuženim za deportaciju bosansko-hercegovačkih izbeglica pokazuje neodgovornost države Crne Gore u procesu suočavanja s prošlošću i osudi zločina iz nedavne prošlosti.
"To je neverovatno retuširanje događaja iz 90-ih godina i neverovatna neodgovornost države Crne Gore u onome što je proces suočavanja sa prošlošću i osuda zločina iz nedavne prošlosti”, rekao je Rastoder, prenela je crnogorska novinska agencija MINA.
On smatra da je, kao i u slučaju zločina u Bukovici, i u procesu deportacije, neverovatno da delo postoji, a da se ne mogu pronaći njegovi počinioci.
Rastoder je rekao da bi se, kao i u slučaju Bukovica, gde je bila oslobađajuća presuda, moglo zaključiti da možda pravi ljudi nisu izvedeni na optuženičku klupu.
"Tako i u slučaju deportacije, gde se pouzdano zna da zločin postoji, moguće je da pravi ljudi nisu izvedeni na optuženičku klupu i da se simuliralo njihovo izvođenje radi formalnog procesuiranja samog slučaja”, rekao je Rastoder, istakavši da se može postaviti i pitanje da li je država zaista želela da kazni počinioce.
Advokati optuženih kazali su da su očekivali oslobađajuću presudu, jer je optužnica, kako su naveli, bila zasnovana na pretpostavkama i bez čvrstih dokaza.
(agencije/MONDO)
