Radnici u Fukušimi počeli su da ubacuju azot u bazen u kome se nalazi reaktor 1, pošto su zaustavili curenje radioaktivne vode u Tihi okean.
"Neophodno je ubaciti azotni gas u sud i eliminisati mogućnost eksplozije vodonika", izjavio je zvaničnik Tokijske kompanije za električnu energiju TEPCO u čijoj je nadležnosti nuklearna centrala.
On je dodao da je mogućnost još jedne eksplozije vodonika, kao one koje su se početkom nuklearne krize desile u reaktorima 1 i 3, veoma mala, preneo je Rojters.
TEPCO sumnja da je spoljašnji omotač suda u kome se nalazi reaktor, možda, oštećen, usled čega bi daljim ubacivanjem vode radi hlađenja moglo da dođe do curenja vodonika i njegove akumulacije, što bi moglo da izazove eksploziju.
Portparol agencije Ken Morita rekao je da je ovo prvi put da se u reaktore ubrizgava nitrogen.
Isti postupak mogao bi biti preduzet i u reaktorima broj dva i tri, ali je broj jedan odabran, jer su u njemu pritisak i temperatura mnogo viši.
Morita je naglasio da su uzrok eksplozija šipke goriva, koje su u normalnim okolnostima prekrivene vodom, ali su bile izložene zbog čega je došlo do pregrevanja.
Inače, izlivanje vode iz pukotine u betonskoj jami pored reaktora 2 zaustavljeno je ubrizgavanjem 1.500 litara natrijum silikata (čiji je rastvor poznat i kao vodeno staklo) u zemljište u blizini jame, kako bi se stvrdnulo.
Istovremeno, inženjeri još nisu rešili problem odlaganja 60.000 tona (60 miliona litara) zagađene morske vode koja je upotrebljena za hlađenje pregrejanih gorivih šipki i zbog toga su primorani da vrate 11.500 tona vode sa niskim nivoom radioaktivnosti u okean.
Mesto curenja je otkriveno u subotu, a u vodama Tihog okeana nedaleko od atomske centrale, havarisane u katastrofalnom cunamiju 11. marta, detektovana je količina radioaktivnog joda koja je za 7,5 miliona puta veća od dozvoljene.
Radioaktivna voda prestala je da curi u okean u 05.38 po lokalnom vremenu odnosno sinoć u 21.38 po srednjeevropskom vremenu, rekao je Naoki Cunoda.
U međuvremenu, Japan je od Rusije zatražio specijalizovani brod za skladištenje i neutralisanje tečnih radioaktivnih materija iz podmornica na nuklearni pogon kako bi se što pre izvršila dekontaminacija vode iz Fukušime.
Ruska agencija za nuklearnu energiju "Rosatom" saopštila je da očekuje odgovore na određena pitanja prije nego što odobri zahtev Japana za specijalizovani brod za obradu tečnog radioaktivnog otpada "Lendiš" ili na japanskom jeziku "Suzuran".
"Lendiš" je jedno od najvećih postrojenja za obradu tečnog radioaktivnog otpada i radioaktivnu tečnost zasipa hemikalijama i skladišti u formi cementa. Može da obradi 35 kubnih metara tečnog otpada dnevno i 7 000 kubnih metara godišnje.
Izvor iz japanske vlade rekao je da plan da se zgrada u kojoj su oštećeni reaktori pokrije posebnim metalnim pokrovom ne može da bude sproveden u delo do septembra zbog velike radijacije, koja otežava rad.
Zbog prisustva radioaktivnosti u morskoj vodi, juče je u Japanu uveden standard za dozvoljeni nivo radioaktivnosti u ribama.
Japanski zvaničnici izjavili su da su uzorci vode upotrebljene za hlađenje drugog od šest reaktora pokazali pet miliona puta veću radijaciju od pravno dozvoljene.
Prema zvaničnim podacima, u zemljotresu jačine devet stepeni Rihterove skale i cunamiju u Japanu je poginulo više od 12.000 ljudi dok se oko 15.000 još vodi kao nestalo a više od 161.000 još živi u evakuacionim centrima.
Uprkos zaustavljanju isticanja vode, kompanija "Tepko" još treba da ispumpa oko 11.5000 tona manje radioaktivne vode u more, jer im je potreban skladišni prostor u elektrani, ali stručnjaci ističu da ova voda ne predstavlja značajnu pretnju po ljudsko zdravlje.
Predsedavajući naučnim komitetom UN o efektima nuklearne radijacije Volfgang Vajs danas je u Beču izjavio da situacija u japanskoj nuklearki Fukušima nije tako težak kao Černobil.
Prema njegovim rečima, za sada je još rano govoriti o potpunim posledicama nesreće u Fukušimi, jer kriza i dalje traje.
Međutim, radioaktivnost koja je ustanovljena oko sveta je mnogo manja nego tragovi koji su ustanovljeni na sličnoj razdaljini posle Černobila 1986. godine.
(agencije/MONDO)
On je dodao da je mogućnost još jedne eksplozije vodonika, kao one koje su se početkom nuklearne krize desile u reaktorima 1 i 3, veoma mala, preneo je Rojters.
TEPCO sumnja da je spoljašnji omotač suda u kome se nalazi reaktor, možda, oštećen, usled čega bi daljim ubacivanjem vode radi hlađenja moglo da dođe do curenja vodonika i njegove akumulacije, što bi moglo da izazove eksploziju.
Portparol agencije Ken Morita rekao je da je ovo prvi put da se u reaktore ubrizgava nitrogen.
Isti postupak mogao bi biti preduzet i u reaktorima broj dva i tri, ali je broj jedan odabran, jer su u njemu pritisak i temperatura mnogo viši.
Morita je naglasio da su uzrok eksplozija šipke goriva, koje su u normalnim okolnostima prekrivene vodom, ali su bile izložene zbog čega je došlo do pregrevanja.
Inače, izlivanje vode iz pukotine u betonskoj jami pored reaktora 2 zaustavljeno je ubrizgavanjem 1.500 litara natrijum silikata (čiji je rastvor poznat i kao vodeno staklo) u zemljište u blizini jame, kako bi se stvrdnulo.
Istovremeno, inženjeri još nisu rešili problem odlaganja 60.000 tona (60 miliona litara) zagađene morske vode koja je upotrebljena za hlađenje pregrejanih gorivih šipki i zbog toga su primorani da vrate 11.500 tona vode sa niskim nivoom radioaktivnosti u okean.
Mesto curenja je otkriveno u subotu, a u vodama Tihog okeana nedaleko od atomske centrale, havarisane u katastrofalnom cunamiju 11. marta, detektovana je količina radioaktivnog joda koja je za 7,5 miliona puta veća od dozvoljene.
Radioaktivna voda prestala je da curi u okean u 05.38 po lokalnom vremenu odnosno sinoć u 21.38 po srednjeevropskom vremenu, rekao je Naoki Cunoda.
U međuvremenu, Japan je od Rusije zatražio specijalizovani brod za skladištenje i neutralisanje tečnih radioaktivnih materija iz podmornica na nuklearni pogon kako bi se što pre izvršila dekontaminacija vode iz Fukušime.
Ruska agencija za nuklearnu energiju "Rosatom" saopštila je da očekuje odgovore na određena pitanja prije nego što odobri zahtev Japana za specijalizovani brod za obradu tečnog radioaktivnog otpada "Lendiš" ili na japanskom jeziku "Suzuran".
"Lendiš" je jedno od najvećih postrojenja za obradu tečnog radioaktivnog otpada i radioaktivnu tečnost zasipa hemikalijama i skladišti u formi cementa. Može da obradi 35 kubnih metara tečnog otpada dnevno i 7 000 kubnih metara godišnje.
Izvor iz japanske vlade rekao je da plan da se zgrada u kojoj su oštećeni reaktori pokrije posebnim metalnim pokrovom ne može da bude sproveden u delo do septembra zbog velike radijacije, koja otežava rad.
Zbog prisustva radioaktivnosti u morskoj vodi, juče je u Japanu uveden standard za dozvoljeni nivo radioaktivnosti u ribama.
Japanski zvaničnici izjavili su da su uzorci vode upotrebljene za hlađenje drugog od šest reaktora pokazali pet miliona puta veću radijaciju od pravno dozvoljene.
Prema zvaničnim podacima, u zemljotresu jačine devet stepeni Rihterove skale i cunamiju u Japanu je poginulo više od 12.000 ljudi dok se oko 15.000 još vodi kao nestalo a više od 161.000 još živi u evakuacionim centrima.
Uprkos zaustavljanju isticanja vode, kompanija "Tepko" još treba da ispumpa oko 11.5000 tona manje radioaktivne vode u more, jer im je potreban skladišni prostor u elektrani, ali stručnjaci ističu da ova voda ne predstavlja značajnu pretnju po ljudsko zdravlje.
Predsedavajući naučnim komitetom UN o efektima nuklearne radijacije Volfgang Vajs danas je u Beču izjavio da situacija u japanskoj nuklearki Fukušima nije tako težak kao Černobil.
Prema njegovim rečima, za sada je još rano govoriti o potpunim posledicama nesreće u Fukušimi, jer kriza i dalje traje.
Međutim, radioaktivnost koja je ustanovljena oko sveta je mnogo manja nego tragovi koji su ustanovljeni na sličnoj razdaljini posle Černobila 1986. godine.
(agencije/MONDO)
