Bankrot Portugalije biće sprečen paketom finansijske pomoći iz kase Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda od 80 milijardi evra (oko 114 milijardi dolara).
Na kraju sastanka ministara finansija evrozone u Mađarskoj komesar EU za finansije Oli Ren je precizirao da bi kompletan program finansijske pomoći Portugaliji trebalo da bude gotov do sredine maja, kako bi vlada u Lisabonu mogla da izađe na kraj sa dužničkim obavezama koje dospevaju u junu.
Izvršni direktor MMF Dominik Štros Kan je, takođe u petak rekao da je ta međunarodna finansijska organizacija već primila zahtev Portugalije za odobravanje spasonosnog kredita i da će odluka o tome biti doneta u veoma kratkom roku.
Portugalija je, kako naglašava nemačka medijske Radija Dojče vele, treća članica EU i evrozone koja je u proteklih 15 meseci bila prinuđena da tešku finansijsku situaciju rešava uz obilnu pomoć EU i MMF.
Lani su pomoć EU i MMF za prevladavanje dramatične finansijske krize zatražile i dobile još dva članice EU i evrozone - Grčka, oko 110 milijardi evra i Irska, 90 milijardi evra.
Zvaničnici u Lisabonu su, inače, dugo odbijali da priznaju dubinu finansijske krize i stalno ponavljali da sve teškoće mogu da prebrode bez spoljne pomoći.
Premijer Porgugalije u ostavci Žoze Sokrateš je, međutim, sredinom ove sedmice javno priznao nemoć njegove vlade da se izbori sa naraslim problemima zbog sve većih dugova.
"Portugalske banke i kompanije uvidele su da je njihov rejting tako nizak kakav nikada nije bio. To je nateralo Portugaliju da zatraži finansijsku pomoć za banke i za celokupnu privredu", rekao je socijalistički premijer Sokrateš.
Portugaliji je ponestalo novca i pošto parlament prošlog meseca nije prihvatio vladin program štednje, agencije za procenu boniteta znatno su snizile rejting toj zemlji, istakao je dopisnik Dojče vele iz Brisela.
"Situacija je dramatična za našu zemlju. Posle svih alternativa koje sam razmotrio i nakon svih razgovora koje sam vodio, uveren sam da bi se situacija samo dodatno pogoršala", upozorio je Sokrateš.
Rikardo Espirito Santo, predsednik upravnog odbora banke Espirito Santo je ukazao da je postojećoj situaciji u Portugaliji banke trpe gubitke.
"U tim okolnostima više ne možemo da odobravamo kredite javnim kompanijama ili državi," kazao je on.
Prema procenama međunarodnih eksperata, Portugaliji će do vanrednih parlamentarnih izbora u junu biti potrebno petnaestak milijardi evra.
Predsednik Evropske komisije i bivši portugalski premijer Žoze Manuel Barozo poručio je u saopštenju da će zahtev iz njegove domovine „biti prosleđen i obrađen najbrže moguće".
Članice EU dugo su vršile pritisak na Lisabon da prihvati pomoć, u nadi da će tako sprečiti da se dužnička kriza proširi na još više zemalja evrozone.
Portugalija je tokom 2010. odbijala pomoć strahujući da će uslovi ogromnog zajma iziskivati mere štednje tokom niza godina i sniziti životni standard u ionako jednoj od najsiromašnijih zemalja zapadne Evrope.
Uzrok finansijskih problema Portugalije je, kako navode ekonomisti, nizak privredni rast u prethodnoj deceniji, u proseku 0,7 odsto godišnje.
U istom periodu Lisabon je nagomilao ogromne dugove kako bi finansirao zapadnoevropski standard, ocenila je američka novinska agencija Asošijeted pres.
Na kraju je Porgugalija izgubila poverenje kreditora, a investitori su tražili ogromne kamate na zajmove zemlji koju su smatrali rizičnom.
Time je put da se stane "u red" za pomoć EU i MMF bio definitivno otvoren, zaključuju analitičari na koje se pozivaju svetske novinske agencije.
(Tanjug)
Izvršni direktor MMF Dominik Štros Kan je, takođe u petak rekao da je ta međunarodna finansijska organizacija već primila zahtev Portugalije za odobravanje spasonosnog kredita i da će odluka o tome biti doneta u veoma kratkom roku.
Portugalija je, kako naglašava nemačka medijske Radija Dojče vele, treća članica EU i evrozone koja je u proteklih 15 meseci bila prinuđena da tešku finansijsku situaciju rešava uz obilnu pomoć EU i MMF.
Lani su pomoć EU i MMF za prevladavanje dramatične finansijske krize zatražile i dobile još dva članice EU i evrozone - Grčka, oko 110 milijardi evra i Irska, 90 milijardi evra.
Zvaničnici u Lisabonu su, inače, dugo odbijali da priznaju dubinu finansijske krize i stalno ponavljali da sve teškoće mogu da prebrode bez spoljne pomoći.
Premijer Porgugalije u ostavci Žoze Sokrateš je, međutim, sredinom ove sedmice javno priznao nemoć njegove vlade da se izbori sa naraslim problemima zbog sve većih dugova.
"Portugalske banke i kompanije uvidele su da je njihov rejting tako nizak kakav nikada nije bio. To je nateralo Portugaliju da zatraži finansijsku pomoć za banke i za celokupnu privredu", rekao je socijalistički premijer Sokrateš.
Portugaliji je ponestalo novca i pošto parlament prošlog meseca nije prihvatio vladin program štednje, agencije za procenu boniteta znatno su snizile rejting toj zemlji, istakao je dopisnik Dojče vele iz Brisela.
"Situacija je dramatična za našu zemlju. Posle svih alternativa koje sam razmotrio i nakon svih razgovora koje sam vodio, uveren sam da bi se situacija samo dodatno pogoršala", upozorio je Sokrateš.
Rikardo Espirito Santo, predsednik upravnog odbora banke Espirito Santo je ukazao da je postojećoj situaciji u Portugaliji banke trpe gubitke.
"U tim okolnostima više ne možemo da odobravamo kredite javnim kompanijama ili državi," kazao je on.
Prema procenama međunarodnih eksperata, Portugaliji će do vanrednih parlamentarnih izbora u junu biti potrebno petnaestak milijardi evra.
Predsednik Evropske komisije i bivši portugalski premijer Žoze Manuel Barozo poručio je u saopštenju da će zahtev iz njegove domovine „biti prosleđen i obrađen najbrže moguće".
Članice EU dugo su vršile pritisak na Lisabon da prihvati pomoć, u nadi da će tako sprečiti da se dužnička kriza proširi na još više zemalja evrozone.
Portugalija je tokom 2010. odbijala pomoć strahujući da će uslovi ogromnog zajma iziskivati mere štednje tokom niza godina i sniziti životni standard u ionako jednoj od najsiromašnijih zemalja zapadne Evrope.
Uzrok finansijskih problema Portugalije je, kako navode ekonomisti, nizak privredni rast u prethodnoj deceniji, u proseku 0,7 odsto godišnje.
U istom periodu Lisabon je nagomilao ogromne dugove kako bi finansirao zapadnoevropski standard, ocenila je američka novinska agencija Asošijeted pres.
Na kraju je Porgugalija izgubila poverenje kreditora, a investitori su tražili ogromne kamate na zajmove zemlji koju su smatrali rizičnom.
Time je put da se stane "u red" za pomoć EU i MMF bio definitivno otvoren, zaključuju analitičari na koje se pozivaju svetske novinske agencije.
(Tanjug)
