Pad prometa, kriza, besparica, ali i visoke takse, porezi, firmarine i drugi nameti glavni su razlozi što je sve više lokala u centru grada prazno.
Na potesu od Slavije do Kalemegdana gotovo 30 lokala je prazno i pod ključem. U Ulici kralja Milana je 17 zatvorenih radnji, dok u Knez Mihailovoj, oazi šopinga u prestonici, čak deset prodavnica čeka da naiđe neki zakupac.
Ukoliko se zađe u poprečne ulice srca prestonice ili se siđe u podzemne prolaze, broj lokala bez gazde se drastično uvećava. Uz to dve zatvorene zgrade Robnih kuća "Beograd" u "Knezu" godinama čekaju renoviranje. Zakupce nije privukao ni drastičan pad cene kvadratnog metra i na najekskluzivnijim lokacijama u gradu.
Ekonomiste, Uniju poslodavaca i poznavaoce tržišta nekretnina, ovakvi podaci ni najmanje ne čude. Pad prometa, kriza, besparica, ali i visoke takse, porezi, firmarine i drugi nameti glavni su razlozi što je sve više praznih lokala i to ne samo na periferiji, već i u samom centru.
"Preduzetnici u Beogradu plaćaju čak 13 komunalnih taksi i imaju mnoštvo drugih izdataka. Ugostitelji su pod ukupno 44 opterećenja, koja su mnogo skuplja nego za građane. Privreda vodu plaća 100 posto skuplje, a odnošenje smeća 270 procenata više.
Jasno je zašto mnogi zatvaraju lokale. Mi smo obišli lokacije na teritoriji Starog grada, Vračara, Savskog venca i Novog Beograda i utvrdili da čak 41,5 odsto lokala koji su tu bili 2008. godine više ne postoji", ističe Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije za "Politiku".
Da su visoki nameti kratkovido punjenje budžeta smatra Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište.
"Tako se možda samo jednokratno napuni budžet, ali se ubija preduzetnički duh. I nije takav slučaj samo u Beogradu. Treba prošetati bilo kojim drugim gradom u unutrašnjosti, pa videti da su veliki nameti lokalnih samouprava zatvorili lokale.
Neki presele lokale iz centra, a veliki je problem što ima i onih koji pređu u sivu zonu. Mi imamo i najveći porez na imovinu u regionu", napominje Stevanović.
Drugi faktor koji je mnoge naterao da stave ključ u bravu jeste i pad prometa, koji u maloprodaji i ugostiteljstvu ne prestaje od kraja 2008. godine.
"Promet na malo u Beogradu opao je 30 odsto u poređenju sa periodom od pre dve i po godine, a do danas smo izgubili 50.000 radnih mesta u glavnom gradu.
Nije samo reč o prodavnicama koje su zatvorene, već i o kafićima. U njima je radilo mnogo ljudi, a sada su uglavnom preostali oni koji su koncentrisani na nekoliko lokacija, poput Obilićevog venca, Ulice Strahinjića bana, Knez Mihailove ili Cvetnog trga", rekao je Dragoljub Rajić, koji rešenje vidi u evropskom modelu nameta.
"U gradovima Evropske unije postoje takozvani gradski porezi i u njima su objedinjene sve takse. Ali, najbitnije je da su plaćanja tih gradskih poreza oslobođeni mali preduzetnici kako bi bili motivisani da posao razvijaju i tako zaposle još više ljudi.
Kod nas je to naopako, država i lokalna samouprava su restriktivni i preduzetnici su preopterećeni", kaže Rajić.
Prema rezultatima istraživanja Unije poslodavaca Srbije, najviše preduzetnika se zadužuje upravo kako bi servisirali obaveze prema državi.
"Umesto da podižu kredite za investicije u mašine, opremu, visokotehnološke alate, standardizaciju i edukaciju zaposlenih, proširenje i prilagođovanje poslovnih prostorija potrebama proizvodnje ili za lakši plasman robe i usluga na strana tržišta, privrednici u Srbiji se ubedljivo najviše zadužuju da bi redovno izmirivali PDV i to čak 32,23 odsto njih", kažu u Uniji poslodavaca Srbije.
Najbolji reper za stanje u trgovini na glavnoj štrafti mogu biti objekti Robnih kuća "Beograd" u "Beograđanki" i u zgradi na Terazijama.
Iz meseca u mesec sve je više spratova u ovim robnim kućama prazno, a zakupaca je sve manje. Jasan pokazatelj da ni ekskluzivna lokacija sada nije garancija odličnog poslovanja jeste i to što dve velike zgrade u Knez Mihailovoj ulici koje pripadaju RK "Beograd" još nisu renovirane, niti spremne za zakupce.
"Početak krize u svetu, pa i kod nas, poklopio se sa ponovnim otvaranjem Robnih kuća "Beograd". To je u velikoj meri uticalo na smanjenje domaćeg tržišta i interes kompanija, i domaćih i stranih, da šire poslovanje.
Do sada smo renovirali oko 90 odsto svih naših kapaciteta širom Srbije, u šta smo u poslednje dve godine uložili blizu 80 miliona evra", objasnila je Jelena Ćetković, pi-ar Robnih kuća "Beograd".
Osim top potrošačkih destinacija u najstrožem centru, najveća potražnja lokala je u Glavnoj ulici u Zemunu i Požeškoj na Banovom brdu gde je zakup kvadrata 45 evra, podaci su međunarodne konsultanstke kuće "King Strdž".
"Požeška ulica jedna je od najtraženijih lokacija zato što taj deo grada oskudeva kvalitetnim maloprodajnim objektima i u njoj je veliki promet automobila i pešaka.
U Knez Mihailovoj nedostaju lokali površine između 400 i 600 kvadrata, a najmanje interesovanje je za prostorom u novosagrađenim stambenim zgradama", kaže Ivan Todorović iz "King Strdža", prenosi "Politika".
(MONDO)
Ukoliko se zađe u poprečne ulice srca prestonice ili se siđe u podzemne prolaze, broj lokala bez gazde se drastično uvećava. Uz to dve zatvorene zgrade Robnih kuća "Beograd" u "Knezu" godinama čekaju renoviranje. Zakupce nije privukao ni drastičan pad cene kvadratnog metra i na najekskluzivnijim lokacijama u gradu.
Ekonomiste, Uniju poslodavaca i poznavaoce tržišta nekretnina, ovakvi podaci ni najmanje ne čude. Pad prometa, kriza, besparica, ali i visoke takse, porezi, firmarine i drugi nameti glavni su razlozi što je sve više praznih lokala i to ne samo na periferiji, već i u samom centru.
"Preduzetnici u Beogradu plaćaju čak 13 komunalnih taksi i imaju mnoštvo drugih izdataka. Ugostitelji su pod ukupno 44 opterećenja, koja su mnogo skuplja nego za građane. Privreda vodu plaća 100 posto skuplje, a odnošenje smeća 270 procenata više.
Jasno je zašto mnogi zatvaraju lokale. Mi smo obišli lokacije na teritoriji Starog grada, Vračara, Savskog venca i Novog Beograda i utvrdili da čak 41,5 odsto lokala koji su tu bili 2008. godine više ne postoji", ističe Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije za "Politiku".
Da su visoki nameti kratkovido punjenje budžeta smatra Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište.
"Tako se možda samo jednokratno napuni budžet, ali se ubija preduzetnički duh. I nije takav slučaj samo u Beogradu. Treba prošetati bilo kojim drugim gradom u unutrašnjosti, pa videti da su veliki nameti lokalnih samouprava zatvorili lokale.
Neki presele lokale iz centra, a veliki je problem što ima i onih koji pređu u sivu zonu. Mi imamo i najveći porez na imovinu u regionu", napominje Stevanović.
Drugi faktor koji je mnoge naterao da stave ključ u bravu jeste i pad prometa, koji u maloprodaji i ugostiteljstvu ne prestaje od kraja 2008. godine.
"Promet na malo u Beogradu opao je 30 odsto u poređenju sa periodom od pre dve i po godine, a do danas smo izgubili 50.000 radnih mesta u glavnom gradu.
Nije samo reč o prodavnicama koje su zatvorene, već i o kafićima. U njima je radilo mnogo ljudi, a sada su uglavnom preostali oni koji su koncentrisani na nekoliko lokacija, poput Obilićevog venca, Ulice Strahinjića bana, Knez Mihailove ili Cvetnog trga", rekao je Dragoljub Rajić, koji rešenje vidi u evropskom modelu nameta.
"U gradovima Evropske unije postoje takozvani gradski porezi i u njima su objedinjene sve takse. Ali, najbitnije je da su plaćanja tih gradskih poreza oslobođeni mali preduzetnici kako bi bili motivisani da posao razvijaju i tako zaposle još više ljudi.
Kod nas je to naopako, država i lokalna samouprava su restriktivni i preduzetnici su preopterećeni", kaže Rajić.
Prema rezultatima istraživanja Unije poslodavaca Srbije, najviše preduzetnika se zadužuje upravo kako bi servisirali obaveze prema državi.
"Umesto da podižu kredite za investicije u mašine, opremu, visokotehnološke alate, standardizaciju i edukaciju zaposlenih, proširenje i prilagođovanje poslovnih prostorija potrebama proizvodnje ili za lakši plasman robe i usluga na strana tržišta, privrednici u Srbiji se ubedljivo najviše zadužuju da bi redovno izmirivali PDV i to čak 32,23 odsto njih", kažu u Uniji poslodavaca Srbije.
Najbolji reper za stanje u trgovini na glavnoj štrafti mogu biti objekti Robnih kuća "Beograd" u "Beograđanki" i u zgradi na Terazijama.
Iz meseca u mesec sve je više spratova u ovim robnim kućama prazno, a zakupaca je sve manje. Jasan pokazatelj da ni ekskluzivna lokacija sada nije garancija odličnog poslovanja jeste i to što dve velike zgrade u Knez Mihailovoj ulici koje pripadaju RK "Beograd" još nisu renovirane, niti spremne za zakupce.
"Početak krize u svetu, pa i kod nas, poklopio se sa ponovnim otvaranjem Robnih kuća "Beograd". To je u velikoj meri uticalo na smanjenje domaćeg tržišta i interes kompanija, i domaćih i stranih, da šire poslovanje.
Do sada smo renovirali oko 90 odsto svih naših kapaciteta širom Srbije, u šta smo u poslednje dve godine uložili blizu 80 miliona evra", objasnila je Jelena Ćetković, pi-ar Robnih kuća "Beograd".
Osim top potrošačkih destinacija u najstrožem centru, najveća potražnja lokala je u Glavnoj ulici u Zemunu i Požeškoj na Banovom brdu gde je zakup kvadrata 45 evra, podaci su međunarodne konsultanstke kuće "King Strdž".
"Požeška ulica jedna je od najtraženijih lokacija zato što taj deo grada oskudeva kvalitetnim maloprodajnim objektima i u njoj je veliki promet automobila i pešaka.
U Knez Mihailovoj nedostaju lokali površine između 400 i 600 kvadrata, a najmanje interesovanje je za prostorom u novosagrađenim stambenim zgradama", kaže Ivan Todorović iz "King Strdža", prenosi "Politika".
(MONDO)
