Kazna kućnog pritvora koji se "smeši" folk divi Svetlani Ražnatović biće sedma presuda sa daljinskim policijskim nadzorom u Srbiji.
Od uvođenja mogućnosti izricanja i izdržavanja kazne kućnog zatvora u oktobru prošle godine u Srbiji je do sada izrečeno pet pravosnažnih presuda sa tom vrstom sankcije, a dve se ubrzo očekuju.
Prva presuda sa kaznom kućnog zatvora i elektronskim nadzorom u Srbiji počela je da se izvršava 5. januara, kada je Z. J. - u iz Kraljeva na nogu postavljen odašiljač za elektronski nadzor.
Z. J. je pravosnažno osuđen na pet meseci zatvora zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja.
Par dana kasnije i vlasnik firme "DTM Relations" Nikola Dimitrijević (29) nagodio se s Tužilaštvom za organizovani kriminal, i u zamenu za godinu dana kućnog zatvora priznao da je odbeglom narko-bosu Darku Šariću omogućio kupovinu firme "Mitrosrem".
Pošto je zaključio sporazum o priznaju krivice sa tužilaštvom, Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu izreklo mu je pravosnažnu presudu, jer se Dimitrijević, shodno sporazumu, odrekao prava na žalbu.
To je bila prva presuda izrečena u slučaju Šarić, prvi sporazum o priznanju krivice koje je zaključilo Tužilaštvo za organizovani kriminal i prva osuda na kućni zatvor u toj oblasti kriminaliteta.
U Osnovnom sudu u Subotici 23. marta izrečene su dve kazne kućnog zatvora za dela teške krađe, koje još nisu pravosnažne.
Miroljub Nikolić iz Batočine osuđen je na kućni zatvor od šest meseci zbog krivičnog dela protiv bezbednosti saobraćaja.
Nikolić je 2008. godine, vozeći kombi udario biciklistu koji je od zadobijenih povreda preminuo.
Najpoznatiji slučaj u javnosti ipak je folk pevačica Svetlana Ceca Ražnatović koja bi posle potvrde suda trebalo da u kućnom zatvoru provede još osam meseci, pošto se sa tužilaštvom nagodila da prizna krivicu za godinu dana kućnog zatvora.
Kazna će joj, kako je najavljeno iz tužilaštva, biti skraćena jer je četiri meseca provela u pritvoru kada je bila uhapšena u akciji "Sablja" 2003.
Pored toga ona će morati da plati i kaznu od milion i po evra.
U skladu sa nagodbom tužilaštva u zamenu za priznanje krivice, kaznu od šest meseci zatvora trebalo bi da služi i njena sestra Lidija Ocokoljić.
Njihov sporazum sa tužilaštvom tek treba da potvdi Viši sud u Beogradu, posle čega će biti primorane da oko noge nose elektronske narukvice preko kojih će se pratiti njihovo kretanje.
Lica osuđena na kućni zatvor ipak imaju pravo da idu na posao kada su stalno zaposlena.
Kretanje osuđenika na kućni zatvor nadzire se iz centra za monitoring Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, tako što se u stanu lica nad kojim se vrši nadzor instalira centralna jedinica koja obavestava centar o prisustvu lica ili o eventualnom prekršaju.
Na ekranu komandnog centra se svakog trenutka prati kretanje lica, odnosno da li ulazi u zabranjene zone kretanje, i da li poštuje odluku suda.
Ukoliko neko prekrši određene mere suda, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija o tome obavestava sud koji u tom trenutku meru kućnog zatvora može da zameni i osuđenika uputi na dalje izdržavanje kazne u zatvor.
(Tanjug)
Prva presuda sa kaznom kućnog zatvora i elektronskim nadzorom u Srbiji počela je da se izvršava 5. januara, kada je Z. J. - u iz Kraljeva na nogu postavljen odašiljač za elektronski nadzor.
Z. J. je pravosnažno osuđen na pet meseci zatvora zbog teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja.
Par dana kasnije i vlasnik firme "DTM Relations" Nikola Dimitrijević (29) nagodio se s Tužilaštvom za organizovani kriminal, i u zamenu za godinu dana kućnog zatvora priznao da je odbeglom narko-bosu Darku Šariću omogućio kupovinu firme "Mitrosrem".
Pošto je zaključio sporazum o priznaju krivice sa tužilaštvom, Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu izreklo mu je pravosnažnu presudu, jer se Dimitrijević, shodno sporazumu, odrekao prava na žalbu.
To je bila prva presuda izrečena u slučaju Šarić, prvi sporazum o priznanju krivice koje je zaključilo Tužilaštvo za organizovani kriminal i prva osuda na kućni zatvor u toj oblasti kriminaliteta.
U Osnovnom sudu u Subotici 23. marta izrečene su dve kazne kućnog zatvora za dela teške krađe, koje još nisu pravosnažne.
Miroljub Nikolić iz Batočine osuđen je na kućni zatvor od šest meseci zbog krivičnog dela protiv bezbednosti saobraćaja.
Nikolić je 2008. godine, vozeći kombi udario biciklistu koji je od zadobijenih povreda preminuo.
Najpoznatiji slučaj u javnosti ipak je folk pevačica Svetlana Ceca Ražnatović koja bi posle potvrde suda trebalo da u kućnom zatvoru provede još osam meseci, pošto se sa tužilaštvom nagodila da prizna krivicu za godinu dana kućnog zatvora.
Kazna će joj, kako je najavljeno iz tužilaštva, biti skraćena jer je četiri meseca provela u pritvoru kada je bila uhapšena u akciji "Sablja" 2003.
Pored toga ona će morati da plati i kaznu od milion i po evra.
U skladu sa nagodbom tužilaštva u zamenu za priznanje krivice, kaznu od šest meseci zatvora trebalo bi da služi i njena sestra Lidija Ocokoljić.
Njihov sporazum sa tužilaštvom tek treba da potvdi Viši sud u Beogradu, posle čega će biti primorane da oko noge nose elektronske narukvice preko kojih će se pratiti njihovo kretanje.
Lica osuđena na kućni zatvor ipak imaju pravo da idu na posao kada su stalno zaposlena.
Kretanje osuđenika na kućni zatvor nadzire se iz centra za monitoring Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, tako što se u stanu lica nad kojim se vrši nadzor instalira centralna jedinica koja obavestava centar o prisustvu lica ili o eventualnom prekršaju.
Na ekranu komandnog centra se svakog trenutka prati kretanje lica, odnosno da li ulazi u zabranjene zone kretanje, i da li poštuje odluku suda.
Ukoliko neko prekrši određene mere suda, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija o tome obavestava sud koji u tom trenutku meru kućnog zatvora može da zameni i osuđenika uputi na dalje izdržavanje kazne u zatvor.
(Tanjug)
