Čak 80 odsto studenata čeka da im roditelji daju novac za provod, dok se samo osam odsto njih potrudi da na neki način zaradi pare za zabavu, pokazuje istraživanje.
Studenti u Srbiji imaju malo slobodnog vremena i "plitak džep" da bi ga kvalitetno proveli, ali nisu spremni da se bore za promene, već pomoć očekuju od roditelja, pokazali su rezultati istraživanja "Kulturni život i potrebe studenata univerziteta u Srbiji" koje je danas predstavljeno u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka.
Za "loš" status studenti krive vladu, žale se na obrazovni sistem i nemogućnost zaposlenja, a smatraju da deo odgovornosti za njihov položaj snose mame i tate, rekao je jedan od istraživača Zavoda Slobodan Mrđa.
U istraživanju, koje je sprovedeno krajem prošle godine, učestvovalo je 1.096 studenata sa univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Kosovskoj Mitrovici.
Prema istraživanju, studenti imaju manje slobodnog vremena nego pre desetak godina, rekao je Mrđa, navodeći da za odmor imaju jedva dva sata dnevno, kao i da im odlasci u kuturne institucije nisu omiljeni način zabave, već dokolicu koriste za druženje sa prijateljima, gledanje televizije, slušanje muzike ili krstarenje internetom.
Samo sedam odsto studenta, a među njima najviše beogradskih, posećuje institucije kulture, što i nije čudno, s obzirom da skoro dve trećine srpskih studenta mesečno može da izdvoji 2.000 dinara za kulturu i zabavu, a svaki peti ima na raspolaganju do 5.000 dinara.
Tek svaki deseti student troši više od 20.000 dinara, ali zanimljivo je da se ne žale da im nedostaje novac, već da kulturna ponuda nezadovoljava njihove potrebe i interesovanja.
Prema istraživanju, 83,5 odsto studenta nikada ne odlazi u muzeje, 70 odsto veoma retko posećuje galerije i istorijske spomenike, u bioskope ne ide oko 28 odsto studenata, dok trećina nikada ne uđe u pozorište.
Najveći broj studenta, čak 80 odsto, čeka da im roditelji daju novac za provod, dok se samo osam odsto njih potrudi da na neki način zaradi pare za zabavu, dodao je Mrđa.
Taj novac uglavnom koriste za odlazak na koncerte, naročito pošto se koncertna ponuda, tokom poslednjih deset godina znatno poboljšala, kao i za posete sportskim priredbama.
Mrđa je ocenio da činjenica da većina studena ne učestvuje u kulturnom javnom životu ima veoma teške posledice po njihovu budućnost, ali i budućnost celog društva i države.
Isti problem uočila je profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Ana Pešikan, koja je ukazala da konstantan pad opšteg obrazovanja u Srbiji, stvara zatvoreno, nekritičko i nekreativno društvo.
Ona smatra da obrazovni sistem ne razvija kulturne potrebe i navike i da mediji, kao najuticajniji faktor za oblikovanje stavova i interesovanja, nemaju pozitivan uticaj na omladinu.
Istraživanje je pokazalo da mladi aktivno čitaju dnevnu štampu, ali pitanje je šta čitaju i šta je na naslovnim stranam tih novina, dodala je Pešikan.
Štampa je popularna, ali televizija je ipak na prvom mestu, pošto prosečan student provodi svakog dana oko tri sata pred ekranom, pokazuje istraživanje, s tim da najčešće gledaju filmove, pa tek onda informativni program.
Po tri sata u proseku studenti "vise" na internetu, i to najčešće na društvenim mrežama, među kojima je najpopularniji Fejsbuk, gde svako od njih ima prosečno 300 prijatelja.
Mrđa ističe da je istraživanje pokazalo da su studenti u Srbiji, iako se ne čini, pronašli idealan balans između virtuelnog druženja na internetu i živog društvenog kontakta sa prijateljima i okolinom.
Na kraju, upitani da li su spremni da svoj status promene, čak 70 odsto studenta odgovorilo je da nije spremno da preuzme inicijativu i angažuje se na popravljanju statusa, dok 30 odsto ispitanika nije htelo ni da odgovori na to pitanje.
(Tanjug)
Za "loš" status studenti krive vladu, žale se na obrazovni sistem i nemogućnost zaposlenja, a smatraju da deo odgovornosti za njihov položaj snose mame i tate, rekao je jedan od istraživača Zavoda Slobodan Mrđa.
U istraživanju, koje je sprovedeno krajem prošle godine, učestvovalo je 1.096 studenata sa univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Kosovskoj Mitrovici.
Prema istraživanju, studenti imaju manje slobodnog vremena nego pre desetak godina, rekao je Mrđa, navodeći da za odmor imaju jedva dva sata dnevno, kao i da im odlasci u kuturne institucije nisu omiljeni način zabave, već dokolicu koriste za druženje sa prijateljima, gledanje televizije, slušanje muzike ili krstarenje internetom.
Samo sedam odsto studenta, a među njima najviše beogradskih, posećuje institucije kulture, što i nije čudno, s obzirom da skoro dve trećine srpskih studenta mesečno može da izdvoji 2.000 dinara za kulturu i zabavu, a svaki peti ima na raspolaganju do 5.000 dinara.
Tek svaki deseti student troši više od 20.000 dinara, ali zanimljivo je da se ne žale da im nedostaje novac, već da kulturna ponuda nezadovoljava njihove potrebe i interesovanja.
Prema istraživanju, 83,5 odsto studenta nikada ne odlazi u muzeje, 70 odsto veoma retko posećuje galerije i istorijske spomenike, u bioskope ne ide oko 28 odsto studenata, dok trećina nikada ne uđe u pozorište.
Najveći broj studenta, čak 80 odsto, čeka da im roditelji daju novac za provod, dok se samo osam odsto njih potrudi da na neki način zaradi pare za zabavu, dodao je Mrđa.
Taj novac uglavnom koriste za odlazak na koncerte, naročito pošto se koncertna ponuda, tokom poslednjih deset godina znatno poboljšala, kao i za posete sportskim priredbama.
Mrđa je ocenio da činjenica da većina studena ne učestvuje u kulturnom javnom životu ima veoma teške posledice po njihovu budućnost, ali i budućnost celog društva i države.
Isti problem uočila je profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu Ana Pešikan, koja je ukazala da konstantan pad opšteg obrazovanja u Srbiji, stvara zatvoreno, nekritičko i nekreativno društvo.
Ona smatra da obrazovni sistem ne razvija kulturne potrebe i navike i da mediji, kao najuticajniji faktor za oblikovanje stavova i interesovanja, nemaju pozitivan uticaj na omladinu.
Istraživanje je pokazalo da mladi aktivno čitaju dnevnu štampu, ali pitanje je šta čitaju i šta je na naslovnim stranam tih novina, dodala je Pešikan.
Štampa je popularna, ali televizija je ipak na prvom mestu, pošto prosečan student provodi svakog dana oko tri sata pred ekranom, pokazuje istraživanje, s tim da najčešće gledaju filmove, pa tek onda informativni program.
Po tri sata u proseku studenti "vise" na internetu, i to najčešće na društvenim mrežama, među kojima je najpopularniji Fejsbuk, gde svako od njih ima prosečno 300 prijatelja.
Mrđa ističe da je istraživanje pokazalo da su studenti u Srbiji, iako se ne čini, pronašli idealan balans između virtuelnog druženja na internetu i živog društvenog kontakta sa prijateljima i okolinom.
Na kraju, upitani da li su spremni da svoj status promene, čak 70 odsto studenta odgovorilo je da nije spremno da preuzme inicijativu i angažuje se na popravljanju statusa, dok 30 odsto ispitanika nije htelo ni da odgovori na to pitanje.
(Tanjug)
