Ministarstvo rada i socijalne politike, sindikati i poslodavci postigli su danas dogovor da minimalna cena rada od juna do decembra bude 102 dinara po satu.
Predsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže da Socijalnim sporazumom niko u potpunosti nije zadovoljan, ali da nijedna od stranaka nije u potpunosti ni nezadovoljna.
"Pronašli smo kompromis. Uspeli smo da napravimo predlog sporazuma koji je rezultat višednevnog usaglašavanja. Budući da ima više pitanja prirodno je da su neki nekim pitanjem zadovoljni, a neki nezadovoljni", objasnio je Orbović.
Orbović je kazao da će Socijalni sporazum stvoriti bolji privredni ambijent jer se, kako je rekao, država obavezuje da će izmirivati svoje obaveze, što bi bio kvalitetativni pomak u privredi i što će bar malo povećati standard.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je agenciji Beta da je minimalna cena rada od 102 dinara kompromisno rešenje, jer je zahtev sindikata bio da ona iznosi 105 dinara, a vlada je nudila od 98 do 100 dinara po satu.
Minimalna cena rada samo je jedna od odredaba usaglašenog Socijalnog sporazuma za prevazilaženje krize do kraja godine, rekao je ministar rada i socijane poltike Rasim Ljajić.
To, prema njegovim rečima, znači da bi minimalna zarada, ukoliko ovaj iznos bude i konačan, bila oko 17.700 dinara, što nije dovoljno ni za pokrivanje minimalne potrošačke korpe, ali je u ovim uslovima odraz realnog stanja naše privrede i mogućnosti koje nudi budžet.
Suština je, naveo je Ljajić, da je Vlada preuzela na sebe 17 mera koje će primeniti za ublažavanje posledica krize i ekonomski privredni oporavak zemlje, a da su poslodavci i sindikati preuzeli po sedam.
"Država će, na osnovu socijalnog sporazuma koji su danas postigli vlada, poslodavci i sindikati, za ublažavanje krize i ekonomski oporavak uložiti oko 50 milijardi dinara (oko 500 miliona evra)", naveo je Ljajić.
Ministar rada i socijalne politike je rekao da će država obezbediti novac za povezivanje radnog staža zaposlenima u neuspešno privatizovanim preduzećima, čiji poslodavci nisu uplaćivali doprinose za penzijsko-invalidso osiguranje od 1. januara 2004. do 31. decembra prošle godine.
Sporazumom su, prema njegovim rečima, predviđena i sredstva kojima bi do kraja godine trebalo da bude osnovana Razvojna banka, dok će do sredine maja biti utvrđena celovita agrarna politika, čiji će osnovni cilj biti povećanje prinosa, veći stepen finalizacije poljoprivrednih proizvoda i razvoj stočarstva, posebno u nerazvijenim područjima.
"Sve mere su manje-više oročene, kako bi mogla da se prati njihova realizacija", istakao je Ljajić.
On je naglasio i da će sporazumom biti "vrlo jasno naznačeno" do kog nivoa lokalne samouprave mogu da povećavaju cene firmarina i drugih lokalnih taksi, navodeći da su se privrednici žalili da se zbog smanjenih transfera iz republičkog budžeta dešavalo da su firmarine u nekim siromašnim opštinama veće nego u Beogradu.
Najavljeno je da će u četvrtak, 21. aprila, biti održana sednica Socijalno-ekonomskog saveta na kojoj će biti i potpisan socijalni sporazum.
(Beta)
"Pronašli smo kompromis. Uspeli smo da napravimo predlog sporazuma koji je rezultat višednevnog usaglašavanja. Budući da ima više pitanja prirodno je da su neki nekim pitanjem zadovoljni, a neki nezadovoljni", objasnio je Orbović.
Orbović je kazao da će Socijalni sporazum stvoriti bolji privredni ambijent jer se, kako je rekao, država obavezuje da će izmirivati svoje obaveze, što bi bio kvalitetativni pomak u privredi i što će bar malo povećati standard.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je agenciji Beta da je minimalna cena rada od 102 dinara kompromisno rešenje, jer je zahtev sindikata bio da ona iznosi 105 dinara, a vlada je nudila od 98 do 100 dinara po satu.
Minimalna cena rada samo je jedna od odredaba usaglašenog Socijalnog sporazuma za prevazilaženje krize do kraja godine, rekao je ministar rada i socijane poltike Rasim Ljajić.
To, prema njegovim rečima, znači da bi minimalna zarada, ukoliko ovaj iznos bude i konačan, bila oko 17.700 dinara, što nije dovoljno ni za pokrivanje minimalne potrošačke korpe, ali je u ovim uslovima odraz realnog stanja naše privrede i mogućnosti koje nudi budžet.
Suština je, naveo je Ljajić, da je Vlada preuzela na sebe 17 mera koje će primeniti za ublažavanje posledica krize i ekonomski privredni oporavak zemlje, a da su poslodavci i sindikati preuzeli po sedam.
"Država će, na osnovu socijalnog sporazuma koji su danas postigli vlada, poslodavci i sindikati, za ublažavanje krize i ekonomski oporavak uložiti oko 50 milijardi dinara (oko 500 miliona evra)", naveo je Ljajić.
Ministar rada i socijalne politike je rekao da će država obezbediti novac za povezivanje radnog staža zaposlenima u neuspešno privatizovanim preduzećima, čiji poslodavci nisu uplaćivali doprinose za penzijsko-invalidso osiguranje od 1. januara 2004. do 31. decembra prošle godine.
Sporazumom su, prema njegovim rečima, predviđena i sredstva kojima bi do kraja godine trebalo da bude osnovana Razvojna banka, dok će do sredine maja biti utvrđena celovita agrarna politika, čiji će osnovni cilj biti povećanje prinosa, veći stepen finalizacije poljoprivrednih proizvoda i razvoj stočarstva, posebno u nerazvijenim područjima.
"Sve mere su manje-više oročene, kako bi mogla da se prati njihova realizacija", istakao je Ljajić.
On je naglasio i da će sporazumom biti "vrlo jasno naznačeno" do kog nivoa lokalne samouprave mogu da povećavaju cene firmarina i drugih lokalnih taksi, navodeći da su se privrednici žalili da se zbog smanjenih transfera iz republičkog budžeta dešavalo da su firmarine u nekim siromašnim opštinama veće nego u Beogradu.
Najavljeno je da će u četvrtak, 21. aprila, biti održana sednica Socijalno-ekonomskog saveta na kojoj će biti i potpisan socijalni sporazum.
(Beta)
