Premijer Mirko Cvetković izjavio je danas u američkoj Heritidž fondaciji u Vašingtonu da čvrsto veruje da će Srbija u 2012. godinu ući kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i sa utvrđenim datumom za početak pregovora o pridruživanju.
Cvetković je, u obraćanju predstavnicima američke političke i stručne javnosti, poručio da je Srbija ključna zemlja jugoistočne Evrope, sa potencijalom da postane regionalni lider u promovisanju dobrosusedstva i poverenja među državama.
"Kako bismo ubrzali evrointegracije svih država zapadnog Balkana, odlučni smo u želji da doprinesemo regionalnoj bezbednosti i saradnji. U tom smislu, moram da naglasim značaj nastavka podrške SAD stvaranju održive stabilnosti u našem delu Evrope", rekao je Cvetković.
Premijer je podsetio da je Srbija, otpočinjanjem dijaloga Beograda i Prištine, potvrdila i svoj pozitivan pristup po pitanju Kosova i Metohije.
"Smatramo da je dijalog jedini put da se dođe do kompromisa, da se izbegne stvaranje zamrznutog konflikta i stvore uslovi za pomirenje Srba i Albanaca", istakao je Cvetković.
Predočavajući ekonomske potencijale Srbije, Cvetković je rekao da je, u poređenju sa ostalim državama regiona, od kojih su neke članice EU, Srbija bila uspešna u suočavanju sa posledicama svetske ekonomske krize, pre svega kroz smanjenje javne potrošnje i uvođenje subvencija.
Prema njegovim rečima, javna ulaganja u infrastrukturu u narednih nekoliko godina trebalo bi da iznose oko pet odsto bruto domaćeg proizvoda, što je omogućeno zamrzavanjem plata u javnom sektoru i penzija.
Cvetković je dodao da su od velikog značaja za suočavanje sa posledicama ekonomske krize u Srbiji bili finansijski aranžmani sa Međunarodnim monetarnim fondom, Svetskom bankom i Evropskom unijom i naglasio da je Srbija jedina država čiji je kreditni rejting porastao u vreme krize.
Predstavljajući strategiju razvoja u narednih 10 godina, Cvetković je naveo ključne elemente plana "Srbija 2020", koji, između ostalog, podrazumeva povećanje zaposlenosti, ulaganje u ljudski kapital, investicije u znanje i tehnologije, stvaranje izvozno orijentisane ekonomije i smanjenje siromaštva.
Osnovni preduslovi za realizaciju tog plana su, kako je naveo, institucionalne reforme i unapređenje infrastrukture.
"Razvijajući pomenutu strategiju, imali smo na umu potrebu da pojačamo konkurentnost naše zemlje. Danas se smatra da su ekonomske slobode osnovni preduslov razvoja, a Srbija je od 2002. konstantno unapređivala ekonomske slobode, na šta smo ponosni ali ne i sasvim zadovoljni", naveo je Cvetković.
U ovom trenutku, kako je objasnio, Srbija se, zbog evrointegracija i uloge u jačanju regionalne stabilnosti, prepoznaje kao zemlja sa povoljnijom klimom za privlačenje stranih investicija, a istovremeno se sprovode i brojne mere koje imaju za cilj poboljšanje uslova poslovanja.
Među tim merama Cvetković je istakao ukidanje administrativnih procedura koje otežavaju poslovanje u Srbiji, reformu poreskog sistema, reformu obrazovanja, koncesije za izvozno orijentisanu proizvodnju, smanjenje sive ekonomije, borbu protiv korupcije i usklađivanje zakonodavstva sa evropskim pravnim tekovinama.
Cvetković je podsetio da Srbija investitorima omogućuje izvoz na brojna tržišta, od regionalnih zemalja, preko Evropske unije do Turske i Rusije.
Kao još jednu od komparativnih prednosti Srbije za privlačenje investicija Cvetković je naveo i opsežne infrastrukturne projekte u narednih pet godina, u kojima će biti prostora za privatno-javna partnerstva.
Odgovarajući na pitanja učesnika diskusije, Cvetković je rekao da je Srbija u krizu ušla sa verovatno najvišom nezaposlenošću u Evropi, ali da danas sve svoje snage usmerava upravo na rešavanje tog problema.
"Trenutno nezaposlenost u Srbiji je između 20 i 21 odsto. To je noćna mora naše vlade i naš glavni cilj je da ponudimo dobru poslovnu klimu onima koji otvaraju radna mesta", rekao je Cvetković.
Kao dva primarna razloga za visoku nezaposlenost u vremenu pre krize Cvetković je naveo privatizaciju, koja sama po sebi izaziva nezaposlenost, a drugi razlog su jaki sindikati, koji dugoročno rade protiv porasta zaposlenosti jer insistiraju na kratkoročnim beneficijama za radnike, koje obeshrabruju investitore.
Heritidž fondacija je istraživačka i obrazovna institucija osnovana 1973. godine, a cilj joj je formulisanje konzervativne javne politike zasnovane na principima slobodnog tržišta, ograničenog udela države u ekonomiji, individualnih sloboda, američkih vrednosti i snažne odbrambene politike.
Primarna ciljna grupa Heritidž fondacije su američki kongresmeni, kreatori politike u izvršnoj vlasti, mediji i akademska javnost.
Sa oko 710.000 članova, Heritidž fondacija je najveća ekspertska grupa u SAD i ima veliki uticaj na kreiranje američke državne politike.
(Tanjug)
"Kako bismo ubrzali evrointegracije svih država zapadnog Balkana, odlučni smo u želji da doprinesemo regionalnoj bezbednosti i saradnji. U tom smislu, moram da naglasim značaj nastavka podrške SAD stvaranju održive stabilnosti u našem delu Evrope", rekao je Cvetković.
Premijer je podsetio da je Srbija, otpočinjanjem dijaloga Beograda i Prištine, potvrdila i svoj pozitivan pristup po pitanju Kosova i Metohije.
"Smatramo da je dijalog jedini put da se dođe do kompromisa, da se izbegne stvaranje zamrznutog konflikta i stvore uslovi za pomirenje Srba i Albanaca", istakao je Cvetković.
Predočavajući ekonomske potencijale Srbije, Cvetković je rekao da je, u poređenju sa ostalim državama regiona, od kojih su neke članice EU, Srbija bila uspešna u suočavanju sa posledicama svetske ekonomske krize, pre svega kroz smanjenje javne potrošnje i uvođenje subvencija.
Prema njegovim rečima, javna ulaganja u infrastrukturu u narednih nekoliko godina trebalo bi da iznose oko pet odsto bruto domaćeg proizvoda, što je omogućeno zamrzavanjem plata u javnom sektoru i penzija.
Cvetković je dodao da su od velikog značaja za suočavanje sa posledicama ekonomske krize u Srbiji bili finansijski aranžmani sa Međunarodnim monetarnim fondom, Svetskom bankom i Evropskom unijom i naglasio da je Srbija jedina država čiji je kreditni rejting porastao u vreme krize.
Predstavljajući strategiju razvoja u narednih 10 godina, Cvetković je naveo ključne elemente plana "Srbija 2020", koji, između ostalog, podrazumeva povećanje zaposlenosti, ulaganje u ljudski kapital, investicije u znanje i tehnologije, stvaranje izvozno orijentisane ekonomije i smanjenje siromaštva.
Osnovni preduslovi za realizaciju tog plana su, kako je naveo, institucionalne reforme i unapređenje infrastrukture.
"Razvijajući pomenutu strategiju, imali smo na umu potrebu da pojačamo konkurentnost naše zemlje. Danas se smatra da su ekonomske slobode osnovni preduslov razvoja, a Srbija je od 2002. konstantno unapređivala ekonomske slobode, na šta smo ponosni ali ne i sasvim zadovoljni", naveo je Cvetković.
U ovom trenutku, kako je objasnio, Srbija se, zbog evrointegracija i uloge u jačanju regionalne stabilnosti, prepoznaje kao zemlja sa povoljnijom klimom za privlačenje stranih investicija, a istovremeno se sprovode i brojne mere koje imaju za cilj poboljšanje uslova poslovanja.
Među tim merama Cvetković je istakao ukidanje administrativnih procedura koje otežavaju poslovanje u Srbiji, reformu poreskog sistema, reformu obrazovanja, koncesije za izvozno orijentisanu proizvodnju, smanjenje sive ekonomije, borbu protiv korupcije i usklađivanje zakonodavstva sa evropskim pravnim tekovinama.
Cvetković je podsetio da Srbija investitorima omogućuje izvoz na brojna tržišta, od regionalnih zemalja, preko Evropske unije do Turske i Rusije.
Kao još jednu od komparativnih prednosti Srbije za privlačenje investicija Cvetković je naveo i opsežne infrastrukturne projekte u narednih pet godina, u kojima će biti prostora za privatno-javna partnerstva.
Odgovarajući na pitanja učesnika diskusije, Cvetković je rekao da je Srbija u krizu ušla sa verovatno najvišom nezaposlenošću u Evropi, ali da danas sve svoje snage usmerava upravo na rešavanje tog problema.
"Trenutno nezaposlenost u Srbiji je između 20 i 21 odsto. To je noćna mora naše vlade i naš glavni cilj je da ponudimo dobru poslovnu klimu onima koji otvaraju radna mesta", rekao je Cvetković.
Kao dva primarna razloga za visoku nezaposlenost u vremenu pre krize Cvetković je naveo privatizaciju, koja sama po sebi izaziva nezaposlenost, a drugi razlog su jaki sindikati, koji dugoročno rade protiv porasta zaposlenosti jer insistiraju na kratkoročnim beneficijama za radnike, koje obeshrabruju investitore.
Heritidž fondacija je istraživačka i obrazovna institucija osnovana 1973. godine, a cilj joj je formulisanje konzervativne javne politike zasnovane na principima slobodnog tržišta, ograničenog udela države u ekonomiji, individualnih sloboda, američkih vrednosti i snažne odbrambene politike.
Primarna ciljna grupa Heritidž fondacije su američki kongresmeni, kreatori politike u izvršnoj vlasti, mediji i akademska javnost.
Sa oko 710.000 članova, Heritidž fondacija je najveća ekspertska grupa u SAD i ima veliki uticaj na kreiranje američke državne politike.
(Tanjug)
