Britansko-američki naftni gigant traži 40 milijardi dolara od kompanije Transoušn, vlasnika natne platforme koja je "napravila" najveću svetsku naftnu mrlju.
BP navodi da su bezbednosni sistemi na platformi u Meksičkom zalivu bili neispravni a odvojeno je tužila i proizvođača takozvanog aparata za sprečavanje izduva ili BOP, kompaniju Kameron internešnel iz Hjustona.
Obe tužbe podnesene su juče sudu u Nju Orleansu na prvu godišnjicu od eksplozije na platformi u Meksičkom zalivu kada je poginulo 11 radnika.
U noći 20. aprila 2010. nalet prirodnog gasa prošao je kroz cevi i stigao do vrha, gde se zapalio izazivajući eksploziju.
Platforma je potonula dva dana kasnije, prilikom čega je pukla cv iz koje je počela da ističe nafta iz izvora na dubini od 1.522 metra.Obe tužbe podnesene su juče sudu u Nju Orleansu na prvu godišnjicu od eksplozije na platformi u Meksičkom zalivu kada je poginulo 11 radnika.
U noći 20. aprila 2010. nalet prirodnog gasa prošao je kroz cevi i stigao do vrha, gde se zapalio izazivajući eksploziju.
Prema preliminarnim pretpostavkama, iz oštećenog izvora isticalo je oko 1.000 barela (barel je 159 litara) nafte dnevno, ali su zvaničnici američke vlade kasnije govorili da je izlazilo i više od 60.000 barela dnevno.
Kompanija je odmah pokušala da aktivira mehanizam pomoću kojeg bi bilo sprečeno isticanje nafte, ali to im nije uspelo zbog kvara na takozvanom aparatu za sprečavanje izduva ili BOP-u.
U izveštaju, objavljenom prošlog meseca, navodi se da ventil BOP-a, težak 300 tona i postavljen na vrh bušotine da bi zaustavio naftu u slučaju eksplozije, nije mogao da preseče cev kojom se crpi nafta i tako odmah zapečati izvor.
Nafta, koja je istekla iz oštećenog izvora pre nego što je konačno zatvoren, formirala je mrlju dugačku nekoliko hiljada kvadratnih kilometara u Meksičkom zalivu. Prema najgrubljim procenama američke vlade, iz oštećenog izvora za tri meseca isteklo je više od 200 miliona galona (galon je 3,8 litara) nafte.
(Srna)
