Iskreno se nadam da u Srbiji neće doći do likovanja nakon presude hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, kao i da svi na jugoslovneskim prostorima moraju da dožive katarzu.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je, u osvrtu na dešavanja u susednoj Hrvatskoj, nakon presude haškim optuženicima, hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, da "nema mesta ničijem likovanju" i da je "neprimeren i nedopustiv, takođe, bilo kakav revanšizam kojim bi mogla biti ugrožena bezbednost Srba u Hrvatskoj".
"Iskreno se nadam da do toga neće doći", rekao je predsednik Srbije za "Blic".
Suočavanje sa sopstvenom prošlošću, prema Tadićevim rečima, bez obzira na to koliko ona bila teška ili šokantna, mora biti trenutak kada svi počnemo da se ogledamo u tuđoj muci.
Tadić je naveo da trenutak kada shvatimo da su patnje kroz koje je prolazio neko drugi, neko ko nije pripadnik našeg naroda, vere i običaja, bile užasno teške i da se zato nikada više ne smeju ponoviti. I da je za te patnje uvek neko odgovoran i kriv, dodao je Tadić.
Predsednik Tadić je rekao da je svako stratište iz naše zajedničke istorije, nabijene sukobima i stradanjima, nemerljiva tragedija za sebe.
Jasenovac, Jadovno, Srebrenica, Kravice, Vukovar, Paulin Dvor i mnoga druga, kako je naveo Tadić, mesta su na mapi jugoistočne Evrope koje će se pamtiti i prema kojima treba gajiti pijetet.
"To su mesta koja nikada nećemo izjednačavati, niti upoređivati, niti njima pokušavati da napravimo balans krivice, jer je svako od njih u simboličkom smislu dokaz strašne tragedije jednog vremena koje mora zanavek ostati u prošlosti", kazao je Tadić.
Prema njegovim rečima, svi mi zajedno moramo svojoj deci obezbediti budućnost u kojoj će ponavljanje naše tragične istorije biti apsolutno nezamislivo i nemoguće.
"Zato moramo dati sve od sebe na izgradnji dobrosusedskih odnosa, zato moramo učiniti sve na uspostavljanju novih vrednosti, novih moralnih načela, i napokon - moramo svi ući u zajednicu evropskog mira, u najveći mirovni projekat u istoriji čovečanstva - u Evropsku uniju", napomenuo je Tadić.
Tek tada će, kako je naveo, biti stavljena tačka na sukobe na zapadnom Balkanu, a budućnost sve dece sigurna.
"Za mir se moramo izboriti. Suočavanje sa prošlošću je za sve narode bivše Jugoslavije, kao i novonastale zemlje, bolna neminovnost. Neminovnost su i sudski procesi koji krivce osuđuju određujući počiniocima teških zločina
adekvatne kazne", rekao je Tadić.
On je kazao da smo "mi u Srbiji odavno prihvatili taj princip".
"Izručili smo 44 optužena Haškom tribunalu, a za preostalom dvojicom, Mladićem i Hadžićem, intenzivno tragamo. Istog trenutka kada ih budemo locirali i uhapsili, oni će se naći u Tribunalu. Oko tog pitanja ne postoje nikakve dileme u politici Srbije i naši napori i opredeljenja u tom smislu potpuno su jasni", dodao je predsednik Srbije.
Tadić je ocenio da proces saradnje Srbije sa Tribunalom, tokom godina koje su za nama, nije bio jednostavan, lak, niti bezopasan, i da je bilo različitih otpora.
Kao najveći među njima, Tadić je izdvojio otpor onog dela javnosti koji "zaveden sistematskom propagandom iz poslednje dekade prošlog veka, nije mogao da prihvati da osobe koje su lišavane slobode i izvođene pred sud, nisu bile heroji, već počinioci najtežih krivičnih dela za zločin protiv čovečnosti".
"Naravno, nikada ne treba zaboraviti da niko nije kriv dok to sud ne dokaže, i da su na kraju neki od osumnjičenih bili oslobođeni svake odgovornosti", istakao je Tadić.
On je rekao da smo pak, kao društvo, polako ali sigurno, prolazili kroz sopstvenu katarzu.
"Prihvatili smo da je istina jedini lek za sve što se dešavalo i da je kažnjavanje krivaca onaj minimum koji dugujemo žrtvama i njihovim porodicama, ali i našoj zajedničkoj budućnosti. Kada kažem krivaca, mislim na sve krivce, bez obzira na to da li su oni Srbi, Hrvati, Albanci, Bošnjaci ili bilo koje druge nacionalnosti", kazao je Tadić.
Prihvatanje hapšenja osumnjičenih za ratne zločine, za Tadića je pre svega moralna obaveza, tek potom obaveza koju definiše domaći zakon, a na kraju i međunarodna obaveza.
"Ubeđen sam da kroz istu takvu katarzu, kroz suočavanje sa istinom, mora proći svaki učesnik u sukobu iz vremena raspada Jugoslavije", zaključio je predsednik Srbije.
(Tanjug)
"Iskreno se nadam da do toga neće doći", rekao je predsednik Srbije za "Blic".
Suočavanje sa sopstvenom prošlošću, prema Tadićevim rečima, bez obzira na to koliko ona bila teška ili šokantna, mora biti trenutak kada svi počnemo da se ogledamo u tuđoj muci.
Tadić je naveo da trenutak kada shvatimo da su patnje kroz koje je prolazio neko drugi, neko ko nije pripadnik našeg naroda, vere i običaja, bile užasno teške i da se zato nikada više ne smeju ponoviti. I da je za te patnje uvek neko odgovoran i kriv, dodao je Tadić.
Predsednik Tadić je rekao da je svako stratište iz naše zajedničke istorije, nabijene sukobima i stradanjima, nemerljiva tragedija za sebe.
Jasenovac, Jadovno, Srebrenica, Kravice, Vukovar, Paulin Dvor i mnoga druga, kako je naveo Tadić, mesta su na mapi jugoistočne Evrope koje će se pamtiti i prema kojima treba gajiti pijetet.
"To su mesta koja nikada nećemo izjednačavati, niti upoređivati, niti njima pokušavati da napravimo balans krivice, jer je svako od njih u simboličkom smislu dokaz strašne tragedije jednog vremena koje mora zanavek ostati u prošlosti", kazao je Tadić.
Prema njegovim rečima, svi mi zajedno moramo svojoj deci obezbediti budućnost u kojoj će ponavljanje naše tragične istorije biti apsolutno nezamislivo i nemoguće.
"Zato moramo dati sve od sebe na izgradnji dobrosusedskih odnosa, zato moramo učiniti sve na uspostavljanju novih vrednosti, novih moralnih načela, i napokon - moramo svi ući u zajednicu evropskog mira, u najveći mirovni projekat u istoriji čovečanstva - u Evropsku uniju", napomenuo je Tadić.
Tek tada će, kako je naveo, biti stavljena tačka na sukobe na zapadnom Balkanu, a budućnost sve dece sigurna.
"Za mir se moramo izboriti. Suočavanje sa prošlošću je za sve narode bivše Jugoslavije, kao i novonastale zemlje, bolna neminovnost. Neminovnost su i sudski procesi koji krivce osuđuju određujući počiniocima teških zločina
adekvatne kazne", rekao je Tadić.
On je kazao da smo "mi u Srbiji odavno prihvatili taj princip".
"Izručili smo 44 optužena Haškom tribunalu, a za preostalom dvojicom, Mladićem i Hadžićem, intenzivno tragamo. Istog trenutka kada ih budemo locirali i uhapsili, oni će se naći u Tribunalu. Oko tog pitanja ne postoje nikakve dileme u politici Srbije i naši napori i opredeljenja u tom smislu potpuno su jasni", dodao je predsednik Srbije.
Tadić je ocenio da proces saradnje Srbije sa Tribunalom, tokom godina koje su za nama, nije bio jednostavan, lak, niti bezopasan, i da je bilo različitih otpora.
Kao najveći među njima, Tadić je izdvojio otpor onog dela javnosti koji "zaveden sistematskom propagandom iz poslednje dekade prošlog veka, nije mogao da prihvati da osobe koje su lišavane slobode i izvođene pred sud, nisu bile heroji, već počinioci najtežih krivičnih dela za zločin protiv čovečnosti".
"Naravno, nikada ne treba zaboraviti da niko nije kriv dok to sud ne dokaže, i da su na kraju neki od osumnjičenih bili oslobođeni svake odgovornosti", istakao je Tadić.
On je rekao da smo pak, kao društvo, polako ali sigurno, prolazili kroz sopstvenu katarzu.
"Prihvatili smo da je istina jedini lek za sve što se dešavalo i da je kažnjavanje krivaca onaj minimum koji dugujemo žrtvama i njihovim porodicama, ali i našoj zajedničkoj budućnosti. Kada kažem krivaca, mislim na sve krivce, bez obzira na to da li su oni Srbi, Hrvati, Albanci, Bošnjaci ili bilo koje druge nacionalnosti", kazao je Tadić.
Prihvatanje hapšenja osumnjičenih za ratne zločine, za Tadića je pre svega moralna obaveza, tek potom obaveza koju definiše domaći zakon, a na kraju i međunarodna obaveza.
"Ubeđen sam da kroz istu takvu katarzu, kroz suočavanje sa istinom, mora proći svaki učesnik u sukobu iz vremena raspada Jugoslavije", zaključio je predsednik Srbije.
(Tanjug)
