Svet biznisa u Srbiji sve bliži najvišim evropskim standardima. Kod mlađih ljudi tendencija ka japi stilu, do posla sve više kolima. Kod poslovnih ljudi srednje i starije generacije još preovladava "jagnjeća brigada".
Ponašanje i komunikacija u svetu biznisa u Srbiji kao i određene poslovne navike već poprimaju obrise najviših evropskih standarda, a predvodnici takvog 'talasa' su mladi i uspešni ljudi u zemlji.
Poslovni stil sve više postaje deo osobenog identiteta jedne kompanije, a ne pitanje ličnog stila koji pojedinac, zaposlen u firmi, neguje.
Kakav poslovni stili i navike neguje danas mladi poslovni čovek u Srbiji?
Većina, osim onih koji prelaze beogradske mostove, na posao ide kolima, uz pojedine "izuzetke" pa tako nije retkost da se na beogradskim ulicama ugleda i kravata koja leluja na motociklu!
U eri kompjutera redovna je jutarnja provera mejlova, poseta važnih Internet sajtova, a kada je oblačenje u pitanju, opušteniji "dres kod" petkom i redovno nošenje odela i kravate prilikom važnih sastanaka...
Norme oblačenja sve su prisutnije u srpskim kompanijama, kroz interne kodekse ili putem pravilnika, a u nekim industrijama i kroz obavezno uniformisanje.
Direktor Centra za marketing, informisanje i promocije Privredne komore Srbije (PKS) Ivan Jakšić ističe da na posao ide isključivo svojim kolima i da mu jutarnje gužve u vozilima javnog prevoza, više smetaju od gužvi u saobraćaju.
"Najviše bih voleo kada bi Beograd imao metro ili neki sličan vid javnog prevoza koji bi omogućio transport za petnaestak minuta u svaki deo grada. Naravno i da ima ustaljeni red vožnje, da nema neizvesnosti oko termina, zbog izbegavanja kašnjenja. Time bih veoma mnogo uštedeo i u vremenu i u novcu", kaže Jakšić za Tanjug.
Na službeni put ide isključivo službenim vozilima i/ili autobusom, avionom, vozom...
Jakšić ističe da posao koji radi, nalaže strogo poštovanje pravila poslovnog oblačenja, te na posao najčešće dolazi u odelu.
Kravatu nosi isključivo onim danima kada događaji to zahtevaju.
Neformalnije oblačenje, a tu podrazumeva farmerke ili neklasične pantalone u kombinaciji sa košuljom i eventualno džemperom, sportski, ležerniji sako dozvoljen je petkom i tokom službenog puta van formalnih sastanaka.
Jakšić retko koristi poslovnu torbu, jer mu je moderna tehnologija omogućila da najbitnije stvari ima u svom mobilnom telefonu, a kada ide na službeni put najčešće nosi poslovnu torbu srednje veličine u kojoj je laptop, USB modem za brz pristup Internetu, rokovnik, potrebni materijali za sastanke, dnevne novine...
Zvaničnik PKS pozitivno ocenjuje pomake u poslovnom ponašanju i praksi i ističce da je mnogo toga dobrog došlo sa privatizacijom i multinacionalnim kompanijama.
"Analizirao sam na sastancima svoje kolege iz inostranstva i došao do zaključka da je nama sa ovih prostora više stalo do modernog poslovnog oblačenja, markiranih i najnovijih modela odeće i obuće, nego u nekim drugim delovima Evrope", izneo je Jakšić.
Direktor odeljenja sa korporativne komunikacije u Hipo Alpe Adria banci (HAAB) Rade Šević je jedan od onih koji na posao, toplijih dana, ide motociklom.
"Do posla najčešće stižem automobilom, a tokom toplijih dana, kad god je moguće, i motociklom. Jutarnji raspored obavezuje me i na logistiku vođenja dece do škole, i automobil mi omogućava najpraktičniji način ispunjavanja tih obaveza. Takođe, koristim mogućnost mesečnog zakupa parking mesta ispred poslovne zgrade (PC Ušće) u kojoj radim", kaže Šević za Tanjug.
Šević na posao odlazi u odelu, sa obaveznom kravatom, dok je petak dan za neformalnije oblačenje i u njegovoj banci.
Kako će se obući zavisi i od mesta poslovnog susreta.
"Poslovne sastanke imao sam i u turističkim morskim mestima, i u planinskim centrima, gde strogo poslovno oblačenje i kravata mogu stvoriti utisak preterane krutosti i očigledne neprilagođenosti trenutku", smatra Šević
Službenik HAAB koji sa sobom nosi platnenu torbu sa kaišem u kojoj se pored fascikli i papira nalazi i nekoliko kablova - slušalice, USB kabl i punjac za bežičnu slušalicu, memorijske kartice za kompjuter i fotoaparat.
Šef Službe za informisanje u Agenciji za privatizaciju Dušan Belanović kaže da na posao ide ili pešice ili autobusom, u zavisnosti od gužve u saobraćaju i vremenskih prilika.
Balanović koji ne poseduje auto, niti koristi poslovni automobil, svakodnevno nosi odelo, ali ne i kravatu, a nezaobilazni deo "autfita" je i mala torba preko ramena u kojoj nosi lična dokumenta, ključeve, novčanik, mobilne telefone, USB memoriju...
Belanović tvrdi da stil poslovnog oblačenja u Srbiji najviše zavisi od generacije kojoj osoba pripada.
"Kod poslovnih ljudi srednje i starije generacije preovladava "jagnječha brigada" stil koji samo pro forme zadovoljava kodeks oblačenja, a suštinski odražava nekulturu oblačenje - preveliki sako, kratka kravata, prljave i istrošene cipele, dok se kod mlađih ljudi vidi tendencija ka japi stilu - dobro skrojeno odelo, naočare za sunce, firmirani kaiševi, poslovne torbice. Shodno tome, možemo reći da se približavamo zapadnim standardima", smatra Belanović.
Belanović smatra da se treba ugledati na razvijenije kulture, na primer japansku, gde se tokom letnjih meseci od državnih službenika očekuje da ne nose sako i kravatu radi manjeg korišćenja klima uređaja, što dalje dovodi do manje potrošnje struje, smanjenja zagađenja.
(Tanjug)
Poslovni stil sve više postaje deo osobenog identiteta jedne kompanije, a ne pitanje ličnog stila koji pojedinac, zaposlen u firmi, neguje.
Kakav poslovni stili i navike neguje danas mladi poslovni čovek u Srbiji?
Većina, osim onih koji prelaze beogradske mostove, na posao ide kolima, uz pojedine "izuzetke" pa tako nije retkost da se na beogradskim ulicama ugleda i kravata koja leluja na motociklu!
U eri kompjutera redovna je jutarnja provera mejlova, poseta važnih Internet sajtova, a kada je oblačenje u pitanju, opušteniji "dres kod" petkom i redovno nošenje odela i kravate prilikom važnih sastanaka...
Norme oblačenja sve su prisutnije u srpskim kompanijama, kroz interne kodekse ili putem pravilnika, a u nekim industrijama i kroz obavezno uniformisanje.
Direktor Centra za marketing, informisanje i promocije Privredne komore Srbije (PKS) Ivan Jakšić ističe da na posao ide isključivo svojim kolima i da mu jutarnje gužve u vozilima javnog prevoza, više smetaju od gužvi u saobraćaju.
"Najviše bih voleo kada bi Beograd imao metro ili neki sličan vid javnog prevoza koji bi omogućio transport za petnaestak minuta u svaki deo grada. Naravno i da ima ustaljeni red vožnje, da nema neizvesnosti oko termina, zbog izbegavanja kašnjenja. Time bih veoma mnogo uštedeo i u vremenu i u novcu", kaže Jakšić za Tanjug.
Na službeni put ide isključivo službenim vozilima i/ili autobusom, avionom, vozom...
Jakšić ističe da posao koji radi, nalaže strogo poštovanje pravila poslovnog oblačenja, te na posao najčešće dolazi u odelu.
Kravatu nosi isključivo onim danima kada događaji to zahtevaju.
Neformalnije oblačenje, a tu podrazumeva farmerke ili neklasične pantalone u kombinaciji sa košuljom i eventualno džemperom, sportski, ležerniji sako dozvoljen je petkom i tokom službenog puta van formalnih sastanaka.
Jakšić retko koristi poslovnu torbu, jer mu je moderna tehnologija omogućila da najbitnije stvari ima u svom mobilnom telefonu, a kada ide na službeni put najčešće nosi poslovnu torbu srednje veličine u kojoj je laptop, USB modem za brz pristup Internetu, rokovnik, potrebni materijali za sastanke, dnevne novine...
Zvaničnik PKS pozitivno ocenjuje pomake u poslovnom ponašanju i praksi i ističce da je mnogo toga dobrog došlo sa privatizacijom i multinacionalnim kompanijama.
"Analizirao sam na sastancima svoje kolege iz inostranstva i došao do zaključka da je nama sa ovih prostora više stalo do modernog poslovnog oblačenja, markiranih i najnovijih modela odeće i obuće, nego u nekim drugim delovima Evrope", izneo je Jakšić.
Direktor odeljenja sa korporativne komunikacije u Hipo Alpe Adria banci (HAAB) Rade Šević je jedan od onih koji na posao, toplijih dana, ide motociklom.
"Do posla najčešće stižem automobilom, a tokom toplijih dana, kad god je moguće, i motociklom. Jutarnji raspored obavezuje me i na logistiku vođenja dece do škole, i automobil mi omogućava najpraktičniji način ispunjavanja tih obaveza. Takođe, koristim mogućnost mesečnog zakupa parking mesta ispred poslovne zgrade (PC Ušće) u kojoj radim", kaže Šević za Tanjug.
Šević na posao odlazi u odelu, sa obaveznom kravatom, dok je petak dan za neformalnije oblačenje i u njegovoj banci.
Kako će se obući zavisi i od mesta poslovnog susreta.
"Poslovne sastanke imao sam i u turističkim morskim mestima, i u planinskim centrima, gde strogo poslovno oblačenje i kravata mogu stvoriti utisak preterane krutosti i očigledne neprilagođenosti trenutku", smatra Šević
Službenik HAAB koji sa sobom nosi platnenu torbu sa kaišem u kojoj se pored fascikli i papira nalazi i nekoliko kablova - slušalice, USB kabl i punjac za bežičnu slušalicu, memorijske kartice za kompjuter i fotoaparat.
Šef Službe za informisanje u Agenciji za privatizaciju Dušan Belanović kaže da na posao ide ili pešice ili autobusom, u zavisnosti od gužve u saobraćaju i vremenskih prilika.
Balanović koji ne poseduje auto, niti koristi poslovni automobil, svakodnevno nosi odelo, ali ne i kravatu, a nezaobilazni deo "autfita" je i mala torba preko ramena u kojoj nosi lična dokumenta, ključeve, novčanik, mobilne telefone, USB memoriju...
Belanović tvrdi da stil poslovnog oblačenja u Srbiji najviše zavisi od generacije kojoj osoba pripada.
"Kod poslovnih ljudi srednje i starije generacije preovladava "jagnječha brigada" stil koji samo pro forme zadovoljava kodeks oblačenja, a suštinski odražava nekulturu oblačenje - preveliki sako, kratka kravata, prljave i istrošene cipele, dok se kod mlađih ljudi vidi tendencija ka japi stilu - dobro skrojeno odelo, naočare za sunce, firmirani kaiševi, poslovne torbice. Shodno tome, možemo reći da se približavamo zapadnim standardima", smatra Belanović.
Belanović smatra da se treba ugledati na razvijenije kulture, na primer japansku, gde se tokom letnjih meseci od državnih službenika očekuje da ne nose sako i kravatu radi manjeg korišćenja klima uređaja, što dalje dovodi do manje potrošnje struje, smanjenja zagađenja.
(Tanjug)
