Srpsku valutu trenutno snažnom čini samo to što država prodaje obveznice instranim bankama. Kada to stane moglo bi da usledi veoma neprijatno otrežnjenje kao što je bilo krajem 2008. godine.
Dinar je tokom uskršnjih praznika opet ojačao, pa je današnji srednji kurs, 100,74 dinara za jedan evro, ponovo desegao "ogovodišnji rekord".
Sa najnovijim jačanjem, dinara je za nepunih pet meseci osnažio prema evru za 6,76 dinara, odnosno više od šest odsto.
Sa novim trendom jačanja domaće valute, započetim velikim zadušivanjem džave u drugoj polovini prošle godine, prekinuto je prinudno prilagođavanje dinara njegovoj realnoj vrednosti (shodno snazi domaće privrede i izvoza) bolno započeto početkom krize 2008. godine.
Građani i dužnici se sigurno raduju lakšoj otplati rata kredita u evrima pri istom prilivu dinara, ali izvoznicima visok kurs uzima i ono malo zarade koju napolju ostvaruju. Sve veća neisplativost izvoza mogao bi biti razlog prvih naznaka njegovog posustajanja nakon velikog rasta.
Država pak ima preče brige popunjavanja bušnog budžeta, tako da i njoj prija priliv od carina i PDV-a na uvoznu robu.
"Ako smo izvezli po 107 dinara, a za mesec dana od toga naplatili 101 dinar, naš obim posla je umanjen za šest procenata, a toliki je udeo dobiti u celokupnom izvozu", objašnjava Milan Knežević iz Udruženja malih i srednjih preduzeća za Blic.
Za ovako jak dinar nema realnih ekonomski razloga, kađu ekonomsiti. Profesor sa Ekonoimskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić kaže da je to samo posledica odluke banaka da zbog velikog kreditnog rizika novac ulože u državne hartije, a ne u zajmove preduzećima i građanima.
Razloga nema ali se ipak očekuje da će se jačanje nastaviti, kaže profesro Ljubodrag Savić. Jer, dok god se država (skupo) zaduđuje, banke će rado menjati devize u dinare i lepo zarađivati pare svojim (inostranim) akcionarima na kamati koju joj daju u ime srpskih poreskih obveznika.
Ekonomisti ipak upozoravaju da svako zaduženje ima granica a onda dolazi otrežnjene realnog stanja. Setimo se kraja 2008. i realnog pada plata a rasta rata kreditna (u dinarima) za trećinu.
(MONDO)
Sa najnovijim jačanjem, dinara je za nepunih pet meseci osnažio prema evru za 6,76 dinara, odnosno više od šest odsto.
Sa novim trendom jačanja domaće valute, započetim velikim zadušivanjem džave u drugoj polovini prošle godine, prekinuto je prinudno prilagođavanje dinara njegovoj realnoj vrednosti (shodno snazi domaće privrede i izvoza) bolno započeto početkom krize 2008. godine.
Građani i dužnici se sigurno raduju lakšoj otplati rata kredita u evrima pri istom prilivu dinara, ali izvoznicima visok kurs uzima i ono malo zarade koju napolju ostvaruju. Sve veća neisplativost izvoza mogao bi biti razlog prvih naznaka njegovog posustajanja nakon velikog rasta.
Država pak ima preče brige popunjavanja bušnog budžeta, tako da i njoj prija priliv od carina i PDV-a na uvoznu robu.
"Ako smo izvezli po 107 dinara, a za mesec dana od toga naplatili 101 dinar, naš obim posla je umanjen za šest procenata, a toliki je udeo dobiti u celokupnom izvozu", objašnjava Milan Knežević iz Udruženja malih i srednjih preduzeća za Blic.
Za ovako jak dinar nema realnih ekonomski razloga, kađu ekonomsiti. Profesor sa Ekonoimskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić kaže da je to samo posledica odluke banaka da zbog velikog kreditnog rizika novac ulože u državne hartije, a ne u zajmove preduzećima i građanima.
Razloga nema ali se ipak očekuje da će se jačanje nastaviti, kaže profesro Ljubodrag Savić. Jer, dok god se država (skupo) zaduđuje, banke će rado menjati devize u dinare i lepo zarađivati pare svojim (inostranim) akcionarima na kamati koju joj daju u ime srpskih poreskih obveznika.
Ekonomisti ipak upozoravaju da svako zaduženje ima granica a onda dolazi otrežnjene realnog stanja. Setimo se kraja 2008. i realnog pada plata a rasta rata kreditna (u dinarima) za trećinu.
(MONDO)
