Džimi Karter zapucao je sa još trojicom predstavnika EU u Pjongjang u posredničku misiju, ali je od predsednika Severne Koreje dobio samo pismo.
Severnokorejski vrhovni vođa Kim Il Džong želi direktne pregovore s predsednikom Južne Koreje Li Mjung Bakom, rekao je bivši američki predsednik posle povratka iz posredničke misije u Pjongjangu.
Karter je rekao novinarima u Seulu, glavnom gradu Južne Koreje, da on i trojica predstavnika Evropske unije nisu uspeli da se sastanu sa Kim Il Džongom, kako su se nadali, ali da im je severnokorejski lider, kad su odlazili iz Pjongjanga, poslao pisanu poruku.
U toj poruci, Kim je izrazio spremnost da se u bilo koje vreme sastane sa Li Mjung Bakom.
Karter je takođe rekao da su zvaničnici Severne Koreje tokom njihove posete izražavali duboko žaljenje zbog smrti posade južnokorejskog bojnog broda "Čeonan", koji je potopljen prošle godine, i pogibije civila na ostrvu Jeongpjeong, prilikom napada severnokorejske vojske.
Međutim, jasno je da se zvaničnici Severne Koreje "neće javno izviniti i priznati krivicu za incident sa brodom Čeonan", dodao je bivši predsednik SAD.
U dva incidenta, koja su značajno zategla odnose dve zemlje, poginulo je 50 stanovnika Južne Koreje, i teško je očekivati da će ponuda Kim Il Džonga o samitu biti prihvaćena u Seulu dok Severna koreja ne preuzme odgovornost za nasilje.
Eventualni samit bio bi značajan korak ka otopljavanju odnosa dvaju Koreja, a od značaja je i činjenica da je Kim Il Džong poziv uputio lično.
Predsednik Južne Koreje Li Mjung Bak takođe je spominjao mogućnost direktnih razgovora sa Kimom, ali pod uslovom da Sever preuzme odgovornost za potapanje "Čeonana" i potonji artiljerijski napad na pogranično ostrvo Jeongpjeong u Žutom moru.
Severna Koreja tvrdi da nije potopila "Čeonan", iako je međunarodna istraga, vođena iz Južne Koreje, bacila krivicu na Pjongjang.
Severna Koreja takođe tvrdi da je bila isprovocirana da napadne Jeonpjeong - zbog severnokorejskih vojnih manevara.
Džimi Karter je izjavio da je cilj njegove posete bilo da se dođe do boljeg razumevanja između Severne Koreje i spoljnog sveta, ali je dodao da je na zvaničnicima da ostvare pravi napredak.
Na pitanje zašto se Kim Il Džong nije susreo lično sa njim, Karter je uzvratio opaskom da ni predsednik Južne Koreje nije garantovao da će se s njim susresti.
Prema njegovim rečima, šefovi država sami određuju prioritete u svom rasporedu.
Karter je danas, dok je bio u Pjongjangu, preneo da je Severna Koreja spremna da odustane od svog programa nuklearnog naoružavanja u zamenu za bezbednosne garancije SAD.
Karteru i izaslanicima iz EU je rečeno da Severna Koreja želi da popravi odnose sa Sjedinjenim Državama i da je spremna da razgovara sa Vašingtonom i Seulom bez postavljanje preduslova.
Međutim, prema Karterovim rečima, "kamen spoticanja, i to veliki, jeste to što oni (Severna Koreja) ne žele da odustanu od svog nuklearnog programa bez neke vrste bezbednosne garancije SAD".
Ovo se po svoj prilici odnosi na tvrdnju Pjongjanga da njegovo atomsko oružje služi za odvraćanje SAD i Južne Koreje od eventualne invazije na sever, što bi Seulu omogućilo da vlada čitavim Korejskim poluostrvom, podeljenim još od 1950-ih.
(Beta)
Karter je rekao novinarima u Seulu, glavnom gradu Južne Koreje, da on i trojica predstavnika Evropske unije nisu uspeli da se sastanu sa Kim Il Džongom, kako su se nadali, ali da im je severnokorejski lider, kad su odlazili iz Pjongjanga, poslao pisanu poruku.
U toj poruci, Kim je izrazio spremnost da se u bilo koje vreme sastane sa Li Mjung Bakom.
Karter je takođe rekao da su zvaničnici Severne Koreje tokom njihove posete izražavali duboko žaljenje zbog smrti posade južnokorejskog bojnog broda "Čeonan", koji je potopljen prošle godine, i pogibije civila na ostrvu Jeongpjeong, prilikom napada severnokorejske vojske.
Međutim, jasno je da se zvaničnici Severne Koreje "neće javno izviniti i priznati krivicu za incident sa brodom Čeonan", dodao je bivši predsednik SAD.
U dva incidenta, koja su značajno zategla odnose dve zemlje, poginulo je 50 stanovnika Južne Koreje, i teško je očekivati da će ponuda Kim Il Džonga o samitu biti prihvaćena u Seulu dok Severna koreja ne preuzme odgovornost za nasilje.
Eventualni samit bio bi značajan korak ka otopljavanju odnosa dvaju Koreja, a od značaja je i činjenica da je Kim Il Džong poziv uputio lično.
Predsednik Južne Koreje Li Mjung Bak takođe je spominjao mogućnost direktnih razgovora sa Kimom, ali pod uslovom da Sever preuzme odgovornost za potapanje "Čeonana" i potonji artiljerijski napad na pogranično ostrvo Jeongpjeong u Žutom moru.
Severna Koreja tvrdi da nije potopila "Čeonan", iako je međunarodna istraga, vođena iz Južne Koreje, bacila krivicu na Pjongjang.
Severna Koreja takođe tvrdi da je bila isprovocirana da napadne Jeonpjeong - zbog severnokorejskih vojnih manevara.
Džimi Karter je izjavio da je cilj njegove posete bilo da se dođe do boljeg razumevanja između Severne Koreje i spoljnog sveta, ali je dodao da je na zvaničnicima da ostvare pravi napredak.
Na pitanje zašto se Kim Il Džong nije susreo lično sa njim, Karter je uzvratio opaskom da ni predsednik Južne Koreje nije garantovao da će se s njim susresti.
Prema njegovim rečima, šefovi država sami određuju prioritete u svom rasporedu.
Karter je danas, dok je bio u Pjongjangu, preneo da je Severna Koreja spremna da odustane od svog programa nuklearnog naoružavanja u zamenu za bezbednosne garancije SAD.
Karteru i izaslanicima iz EU je rečeno da Severna Koreja želi da popravi odnose sa Sjedinjenim Državama i da je spremna da razgovara sa Vašingtonom i Seulom bez postavljanje preduslova.
Međutim, prema Karterovim rečima, "kamen spoticanja, i to veliki, jeste to što oni (Severna Koreja) ne žele da odustanu od svog nuklearnog programa bez neke vrste bezbednosne garancije SAD".
Ovo se po svoj prilici odnosi na tvrdnju Pjongjanga da njegovo atomsko oružje služi za odvraćanje SAD i Južne Koreje od eventualne invazije na sever, što bi Seulu omogućilo da vlada čitavim Korejskim poluostrvom, podeljenim još od 1950-ih.
(Beta)
