Poslanici iračkog parlamenta odobrili su danas kontraverzno poravnanje vredno 400 miliona dolara sa Amerikancima "koje je zlostavljao režim Sadama Huseina".
Poravnanje je deo sporazuma koji su Bagdad i Vašington postigli prošle godine sa ciljem da se prekinu višegodišnji pravni sporovi koje su pokrenuli građani SAD, tvrdeći da su bili mučeni ili traumatizovani tokom iračke invazije na Kuvajt 1990. godine.
Poslanik političkog bloka Pravna država Abas al-Bajati izjavio je danas da su poslanici većinom glasova usvojili poravnanje nakon što su saslušali argumentaciju ministara spoljnih poslova i finansija, kao i šefa centralne banke.
Prema rečima drugog poslanika, Mahmuda Otmana, Irak će se, prihvatanjem poravnanja, zaštititi od novih tužbi i zahteva za odštetu koji bi mogli da uslede u budućnosti, a čija bi vrednost mogla biti veća od danas usvojenih 400 miliona dolara.
"Oni su (ministri i guverner narodne banke) odlično objasnili šta je šrž poravnanja i koje će biti posledice ako ga ne usvojimo. To je privolelo ljude da glasaju", dodao je poslanik Otman.
Politički blok antiamerički orijentisaniog sveštenika Muktade al-Sadra odbacio je poravnanje.
Poslanik te stranke Hakim al-Zamili je izrazio čuđene što su toliki poslanici, koji su pre današnjeg zasedanja bili protiv poravnanja, promenili mišljenje pred samo glasanje.
"Bolje je kompenzovati iračke mučenike i uhapšenike nego Amerikance", rekao je Al-Zamili.
Režim Sadama Huseina držao je kao taoce na stotine Amerikanaca i koristio ih kao žive štitove pred Zalivski rat 1990. godine, nadajući se da će time sprečiti napad SAD.
Ti Amerikanci su potom tužili Huseinovu vladu a nastavili su s pravnom bitkom i posle njegovog svrgavanja 2003. godine.
Prema pisanju agencije Asošijeted pres, mnogi Iračani smatraju sebe žrtvama i Huseinovog režima i invazije na Irak koju su 2003. godine izvele SAD i njeni saveznici, pa se pitaju zašto bi oni plaćali za nedela koja je počinio zbačeni diktator.
Irak je takođe bio u cajtnotu s vremenom da odobri poravnanje, jer ta zemlja 30. juna preuzima odgovornost za račun pod kontrolom Ujedinjenih nacija na koji joj od 2003. godine štižu prihodi od prodaje nafte.
Na taj način je Irak zaštićen od zahteva kreditora iz inostranstva, ali će se posle 30. juna suočiti sa njima kao svaka druga zemlja.
(Beta-AP)
Poslanik političkog bloka Pravna država Abas al-Bajati izjavio je danas da su poslanici većinom glasova usvojili poravnanje nakon što su saslušali argumentaciju ministara spoljnih poslova i finansija, kao i šefa centralne banke.
Prema rečima drugog poslanika, Mahmuda Otmana, Irak će se, prihvatanjem poravnanja, zaštititi od novih tužbi i zahteva za odštetu koji bi mogli da uslede u budućnosti, a čija bi vrednost mogla biti veća od danas usvojenih 400 miliona dolara.
"Oni su (ministri i guverner narodne banke) odlično objasnili šta je šrž poravnanja i koje će biti posledice ako ga ne usvojimo. To je privolelo ljude da glasaju", dodao je poslanik Otman.
Politički blok antiamerički orijentisaniog sveštenika Muktade al-Sadra odbacio je poravnanje.
Poslanik te stranke Hakim al-Zamili je izrazio čuđene što su toliki poslanici, koji su pre današnjeg zasedanja bili protiv poravnanja, promenili mišljenje pred samo glasanje.
"Bolje je kompenzovati iračke mučenike i uhapšenike nego Amerikance", rekao je Al-Zamili.
Režim Sadama Huseina držao je kao taoce na stotine Amerikanaca i koristio ih kao žive štitove pred Zalivski rat 1990. godine, nadajući se da će time sprečiti napad SAD.
Ti Amerikanci su potom tužili Huseinovu vladu a nastavili su s pravnom bitkom i posle njegovog svrgavanja 2003. godine.
Prema pisanju agencije Asošijeted pres, mnogi Iračani smatraju sebe žrtvama i Huseinovog režima i invazije na Irak koju su 2003. godine izvele SAD i njeni saveznici, pa se pitaju zašto bi oni plaćali za nedela koja je počinio zbačeni diktator.
Irak je takođe bio u cajtnotu s vremenom da odobri poravnanje, jer ta zemlja 30. juna preuzima odgovornost za račun pod kontrolom Ujedinjenih nacija na koji joj od 2003. godine štižu prihodi od prodaje nafte.
Na taj način je Irak zaštićen od zahteva kreditora iz inostranstva, ali će se posle 30. juna suočiti sa njima kao svaka druga zemlja.
(Beta-AP)
