Međunarodni praznik rada u Srbiji danas se obeležava uz tradicionalne uranke na izletištima i proteste sindikalaca koji podsećaju na loš položaj radnika.
Prvomajski uranak izveo je na izletišta veliki broj ljudi širom Srbije, dok je u centru Beograda protestovalo oko 200 članova Novog sindikata zdravstva, Udruženog sindikata Srbije Sloga i Policijskog sindikata Srbije.
FOTO GALERIJU pogledajte ovde
Sindikalci su protest počeli na beogradskom trgu Slavija, gde su položili cveće na spomenik Dimitriju Tucoviću.
Predstavnici sindikata saglasni su ocenili da je "stanje katastrofalno" i da bi stotine hiljada ljudi trebalo da izađu na ulice i iskažu zadovoljstvo.
"Samo se radnici mogu izboriti za svoja prava", poručuju sindikalci.
Uz sindikalna obeležja, okupljeni su nosili i transparent: "Ni Tadić ni Nikolić - za antikapitalistički pokret".
Oni koji nisu protestovali, Prvi maj su proveli neradno. Građani širom Srbije izašli su na izletišta gde se tradicionalno "urani". Ipak, neki su odustali od prvomajskih planova, jer ih je omela kiša.
Sindikati su ranije pozvali radnike da na 1. maj, umesto da peku roštilj dođu na protest u centar Beograda i dignu glas protiv "pljačkaških privatizacija, malih plata, brutalnog ugrožavanja radničkih prava i tajkunske bahatosti".
Povodom 1. maja Granski sindikat hemije, nemetala, energetike i rudarstva Nezavisnost organizovao je miting na Trgu Kosovskih junaka u Kruševcu, sa koga su radnici i građani Srbije poslali poruku da jedino sindikalno organizovani mogu uticati na trenutna dešavanja i na budućnost.
Sindikati - organizatori Prvomajskog protesta žele, prema rečima njihovih čelnika, da na i taj način pošalju snažnu poruku da je Međunarodni praznik rada dan za borbu za prava zaposlenih i jačanje solidarnosti radnih ljudi, a ne "dan za roštilj i dim od pečenja".
Istorija praznika počinje 1886. godine kada je 40.000 radnika Čikaga stupilo u štrajk, tražeći bolje uslove rada i uvođenje osmočasovnog radnog vremena.
Čikaška policija je tu obustavu brutalno okončala, a pet radničkih vođa osuđeno je na smrt, pa se 1. maj obeležava svake godine u znak sećanja na prve žrtve borbe za ostvarenje radničkih prava.
Tog dana širom SAD održano je oko 5.000 štrajkova nezadovoljnih radnika sa sloganom - tri osmice - osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog uzdizanja.
Proslava praznika ustanovljena je tri godine kasnije, a odluku su doneli predstavnici radnika iz celog sveta na Prvom kongresu Druge internacionale u Parizu, proglasivši 1. maj za Međunarodni praznik rada, radničke i sindikalne odgovornosti.
Simbol njihovog protesta bile su crvene zastave s natpisom "Proleteri svih zemalja, ujedinite se".
Tu borbu za poboljšanje uslova života i rada radnici širom sveta nastavljaju i sada, pa se na taj dan u znak sećanja na prvu organizovanu sindikalnu borbu organizuju priredbe, zborovi i demonstracije.
Godine 1893. održana je, podseća Tanjug, prva prvomajska proslava u Srbiji u Radničkoj kasini u Makedonskoj ulici u Beogradu, odakle je 17 zanatlija krenulo u Topčider gde je pročitan pozdrav socijaliste Vase Pelagića "mladom srpskom proletarijatu".
Odmah zatim je zbor bio rasteran.
Prva proslava međunarodnog praznika rada na selu održana je 1895. u šumadijskom selu Dubona kod Mladenovca.
Masovna proslava Prvog maja u Srbiji organizovana je 1905. godine, kada je ulicama Beograda u prvomajskoj povorci prošlo 6.000 učesnika a na zboru u Topčideru bilo ih je oko 10.000.
U Kragujevcu je bilo 8.000, u Nišu 2.000, u Pirotu i Šapcu, na proslavi 1.500...
Srpski radnici su posle Prvog svetskog rata proslavljali Prvi maj u znaku solidarnosti sa ruskim, koji su se tada borili protiv carizma. Posle Oktobarske revolucije u Rusiji, od 1919. godine pa nadalje tadašnja vlast u Kraljevini SHS uglavnom je zabranjivala proslave Prvog maja, ali su one održavane.
Na kraju Drugog svetskog rata, Beogradom je, Prvog maja 1945. godine prošla povorka od 250.000 ljudi i demonstrirala solidarnost sa završnim borbama protiv fašizma i spremnost radnika da svoj rad ulože u obnovu i izgradnju ratom razorene zemlje.
Takve parade su bile tradicija desetinama godina kasnije. Masovni su bili i prvomajski uranci, čija tradicija se vraća poslednjih godine, a održavaju se u izletistima širom Srbije, često i uz prigodan program u organizaciji lokalnih vlasti i organizacija civilnog društva.
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji, za Praznik rada, koji je državni praznik, neradni dani su 1. i 2. maj, a s obzirom na to da ove godine prvi dan prvomajskih praznika pada u nedelju, ne radi se ni u utorak, 3. maja.
Tokom prazničnih dana ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga.
Iz inspektorata za rad podsećaju, prenosi Beta, da je prema Zakonu o radu poslodavac dužan da zaposlenima koji rade na praznik dodatno plati 110 odsto dnevnice.
Statistika pokazuje da Srbija ovaj 1. maj dočekuje sa više od 700.000 nezaposlenih i isto toliko ljudi koji žive ispod granice siromaštva.
(Agencije/MONDO)
FOTO GALERIJU pogledajte ovde
Sindikalci su protest počeli na beogradskom trgu Slavija, gde su položili cveće na spomenik Dimitriju Tucoviću.
Predstavnici sindikata saglasni su ocenili da je "stanje katastrofalno" i da bi stotine hiljada ljudi trebalo da izađu na ulice i iskažu zadovoljstvo.
"Samo se radnici mogu izboriti za svoja prava", poručuju sindikalci.
Uz sindikalna obeležja, okupljeni su nosili i transparent: "Ni Tadić ni Nikolić - za antikapitalistički pokret".
Oni koji nisu protestovali, Prvi maj su proveli neradno. Građani širom Srbije izašli su na izletišta gde se tradicionalno "urani". Ipak, neki su odustali od prvomajskih planova, jer ih je omela kiša.
Sindikati su ranije pozvali radnike da na 1. maj, umesto da peku roštilj dođu na protest u centar Beograda i dignu glas protiv "pljačkaških privatizacija, malih plata, brutalnog ugrožavanja radničkih prava i tajkunske bahatosti".
Povodom 1. maja Granski sindikat hemije, nemetala, energetike i rudarstva Nezavisnost organizovao je miting na Trgu Kosovskih junaka u Kruševcu, sa koga su radnici i građani Srbije poslali poruku da jedino sindikalno organizovani mogu uticati na trenutna dešavanja i na budućnost.
Sindikati - organizatori Prvomajskog protesta žele, prema rečima njihovih čelnika, da na i taj način pošalju snažnu poruku da je Međunarodni praznik rada dan za borbu za prava zaposlenih i jačanje solidarnosti radnih ljudi, a ne "dan za roštilj i dim od pečenja".
Istorija praznika počinje 1886. godine kada je 40.000 radnika Čikaga stupilo u štrajk, tražeći bolje uslove rada i uvođenje osmočasovnog radnog vremena.
Čikaška policija je tu obustavu brutalno okončala, a pet radničkih vođa osuđeno je na smrt, pa se 1. maj obeležava svake godine u znak sećanja na prve žrtve borbe za ostvarenje radničkih prava.
Tog dana širom SAD održano je oko 5.000 štrajkova nezadovoljnih radnika sa sloganom - tri osmice - osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog uzdizanja.
Proslava praznika ustanovljena je tri godine kasnije, a odluku su doneli predstavnici radnika iz celog sveta na Prvom kongresu Druge internacionale u Parizu, proglasivši 1. maj za Međunarodni praznik rada, radničke i sindikalne odgovornosti.
Simbol njihovog protesta bile su crvene zastave s natpisom "Proleteri svih zemalja, ujedinite se".
Tu borbu za poboljšanje uslova života i rada radnici širom sveta nastavljaju i sada, pa se na taj dan u znak sećanja na prvu organizovanu sindikalnu borbu organizuju priredbe, zborovi i demonstracije.
Godine 1893. održana je, podseća Tanjug, prva prvomajska proslava u Srbiji u Radničkoj kasini u Makedonskoj ulici u Beogradu, odakle je 17 zanatlija krenulo u Topčider gde je pročitan pozdrav socijaliste Vase Pelagića "mladom srpskom proletarijatu".
Odmah zatim je zbor bio rasteran.
Prva proslava međunarodnog praznika rada na selu održana je 1895. u šumadijskom selu Dubona kod Mladenovca.
Masovna proslava Prvog maja u Srbiji organizovana je 1905. godine, kada je ulicama Beograda u prvomajskoj povorci prošlo 6.000 učesnika a na zboru u Topčideru bilo ih je oko 10.000.
U Kragujevcu je bilo 8.000, u Nišu 2.000, u Pirotu i Šapcu, na proslavi 1.500...
Srpski radnici su posle Prvog svetskog rata proslavljali Prvi maj u znaku solidarnosti sa ruskim, koji su se tada borili protiv carizma. Posle Oktobarske revolucije u Rusiji, od 1919. godine pa nadalje tadašnja vlast u Kraljevini SHS uglavnom je zabranjivala proslave Prvog maja, ali su one održavane.
Na kraju Drugog svetskog rata, Beogradom je, Prvog maja 1945. godine prošla povorka od 250.000 ljudi i demonstrirala solidarnost sa završnim borbama protiv fašizma i spremnost radnika da svoj rad ulože u obnovu i izgradnju ratom razorene zemlje.
Takve parade su bile tradicija desetinama godina kasnije. Masovni su bili i prvomajski uranci, čija tradicija se vraća poslednjih godine, a održavaju se u izletistima širom Srbije, često i uz prigodan program u organizaciji lokalnih vlasti i organizacija civilnog društva.
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji, za Praznik rada, koji je državni praznik, neradni dani su 1. i 2. maj, a s obzirom na to da ove godine prvi dan prvomajskih praznika pada u nedelju, ne radi se ni u utorak, 3. maja.
Tokom prazničnih dana ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga.
Iz inspektorata za rad podsećaju, prenosi Beta, da je prema Zakonu o radu poslodavac dužan da zaposlenima koji rade na praznik dodatno plati 110 odsto dnevnice.
Statistika pokazuje da Srbija ovaj 1. maj dočekuje sa više od 700.000 nezaposlenih i isto toliko ljudi koji žive ispod granice siromaštva.
(Agencije/MONDO)
