Sudija Žan Klod Antoneti je, na kraju izdvojenog mišljenja koje je u dva ročišta čitao od juče, rekao da bi Šešelja u ovoj fazi postupka oslobodio po šest od devet tačaka optužnice, a da bi zadržao preostale tri tačke. SPO traži da se država angažuje oko vraćanja lidera SRS u zemlju.
Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti ocenio je danas u Hagu da je u prvom delu suđenja Vojislavu Šešelju pred Tribunalom tužilaštvo izvelo dovoljno dokaza o odgovornosti optuženog za progon, prisilno premeštanje i deportacije nesrba u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93. godine.
Francuski sudija Antoneti je to rekao u izdvojenom mišljenju kojim se delimično suprotstavio odluci drugo dvoje sudija svog veća da odbiju Šešeljev zahtev za oslobađanje, posle završetka izvođenja dokaza tužilaštva.
Antoneti je, na kraju izdvojenog mišljenja koje je u dva ročišta čitao od juče, rekao da bi Šešelja u ovoj fazi postupka oslobodio po šest od devet tačaka optužnice, a da bi zadržao preostale tri tačke.
Te tri tačke lidera Srpske radikalne stranke terete za progon, prisilno premeštanje i deportacije nesrba u Zvorniku, Vukovaru, Nevesinju, širem području Sarajeva i vojvođanskom selu Hrtkovci.
Sudija Antoneti kazao je da bi Šešelja, usled nedostatka dokaza, oslobodio po šest tačaka optužnice - za ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.
Zaključak da je u prvom delu suđenja tužilaštvo izvelo dovoljno dokaza da je Šešelj podsticao i počinio progon, prisilno premeštanje i deportacije nesrba, sudija Antoneti je utemeljio na mnogobrojnim izjavama u kojima se optuženi zalagao za proterivanje Hrvata i Muslimana, a koje su istovrememno bile ponižavajuće i degradirajuće.
Osim što je Hrvate nazivao ustašama, Šeselj je u jednoj od izjava koje je sudija citirao rekao: "Mi vas nećemo ubiti, ali ćemo vas potrpati u vozove i autobuse i pravac Zagreb".
Po rečima sudije, do sada izneti dokazi potvrđuju da je Šešelj koristio govor mržnje koji je "sadržavao diskriminatornu nameru"prema nesrbima.
Antoneti je, međutim, ponovio da bi, u slučaju Hrtkovaca, Šešelja mogao, na osnovu do sada viđenih dokaza, osuditi za proterivanje 488 hrvatskih meštana, zato što za preostalih 233 nije dokazano kuda su otišli.
Većinom glasova, drugih dvoje sudija - Frederik Harhof i Flavija Latanci - juče je ocenilo da je tužilaštvo izvelo dovoljno dokaza protiv Šešelja za zadržavanje svih devet tačaka optužnice protiv njega.
Šešelj (56) je početkom marta zatražio od pretresnog veća da ga oslobodi pošto tužilaštvo, kako tvrdi, nije dokazalo nijednu optužbu protiv njega za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93. godine.
Pošto je pročitao svoje izdvojeno mišljenje, sudija Antoneti je kazao da će u poslednjem delu današnjeg zasedanja biti vođena administrativna rasprava.
Suđenje bi, posle odluke veća, trebalo da se nastavi dokaznim postupkom Šešeljeve odbrane, ukoliko on odluči da ga sprovede što je ranije najavljivao.
Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog.
U pritvoru Tribunala Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je u Hagu objavljena optužnica protiv njega.
"Bez obzira na to što Vojislav Šešelj u zaštiti svojih procesnih prava odbija da zatraži bilo kakvu pomoć vlasti u Beogradu, država Srbija bi trebalo da zahteva prekid njegovog nezakonitog pritvora i puštanje na slobodu do izricanja presude", navodi se saopštenju.
U saopštenju SPO-a piše da je "izdvojeni i pravno uverljivi stav" predsedavajućeg sudije Žan-Klod Antonetija "ozbiljno uzdrmao stubove" haške optužnice protiv Vojislava Šešelja.
"Po Tribunal u Hagu naročito je optužujuća ocena sudije Antonetija da je Šešelj već duže od osam godina u pritvoru i da su time pogažene norme evropskog suda za ljudska prava", navodi SPO.
Tribunal je juče u potpunosti odbio zahtev optuženog Vojislava Šešelja za oslobađanje, ocenivši da je u nedavno okončanom dokaznom postupku tužilaštvo izvelo dovoljno dokaza za svih devet tačaka optužnice za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
(Beta/MONDO)
Francuski sudija Antoneti je to rekao u izdvojenom mišljenju kojim se delimično suprotstavio odluci drugo dvoje sudija svog veća da odbiju Šešeljev zahtev za oslobađanje, posle završetka izvođenja dokaza tužilaštva.
Antoneti je, na kraju izdvojenog mišljenja koje je u dva ročišta čitao od juče, rekao da bi Šešelja u ovoj fazi postupka oslobodio po šest od devet tačaka optužnice, a da bi zadržao preostale tri tačke.
Te tri tačke lidera Srpske radikalne stranke terete za progon, prisilno premeštanje i deportacije nesrba u Zvorniku, Vukovaru, Nevesinju, širem području Sarajeva i vojvođanskom selu Hrtkovci.
Sudija Antoneti kazao je da bi Šešelja, usled nedostatka dokaza, oslobodio po šest tačaka optužnice - za ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.
Zaključak da je u prvom delu suđenja tužilaštvo izvelo dovoljno dokaza da je Šešelj podsticao i počinio progon, prisilno premeštanje i deportacije nesrba, sudija Antoneti je utemeljio na mnogobrojnim izjavama u kojima se optuženi zalagao za proterivanje Hrvata i Muslimana, a koje su istovrememno bile ponižavajuće i degradirajuće.
Osim što je Hrvate nazivao ustašama, Šeselj je u jednoj od izjava koje je sudija citirao rekao: "Mi vas nećemo ubiti, ali ćemo vas potrpati u vozove i autobuse i pravac Zagreb".
Po rečima sudije, do sada izneti dokazi potvrđuju da je Šešelj koristio govor mržnje koji je "sadržavao diskriminatornu nameru"prema nesrbima.
Antoneti je, međutim, ponovio da bi, u slučaju Hrtkovaca, Šešelja mogao, na osnovu do sada viđenih dokaza, osuditi za proterivanje 488 hrvatskih meštana, zato što za preostalih 233 nije dokazano kuda su otišli.
Većinom glasova, drugih dvoje sudija - Frederik Harhof i Flavija Latanci - juče je ocenilo da je tužilaštvo izvelo dovoljno dokaza protiv Šešelja za zadržavanje svih devet tačaka optužnice protiv njega.
Šešelj (56) je početkom marta zatražio od pretresnog veća da ga oslobodi pošto tužilaštvo, kako tvrdi, nije dokazalo nijednu optužbu protiv njega za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93. godine.
Pošto je pročitao svoje izdvojeno mišljenje, sudija Antoneti je kazao da će u poslednjem delu današnjeg zasedanja biti vođena administrativna rasprava.
Suđenje bi, posle odluke veća, trebalo da se nastavi dokaznim postupkom Šešeljeve odbrane, ukoliko on odluči da ga sprovede što je ranije najavljivao.
Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog.
U pritvoru Tribunala Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je u Hagu objavljena optužnica protiv njega.
SPO traži da Vlada vrati Šešelja iz Haga
Srpski pokret obnove ocenio je danas da bi Srbija morala da zatraži prekid "nezakonitog pritvora" lidera Srpske radikalne stranke."Bez obzira na to što Vojislav Šešelj u zaštiti svojih procesnih prava odbija da zatraži bilo kakvu pomoć vlasti u Beogradu, država Srbija bi trebalo da zahteva prekid njegovog nezakonitog pritvora i puštanje na slobodu do izricanja presude", navodi se saopštenju.
U saopštenju SPO-a piše da je "izdvojeni i pravno uverljivi stav" predsedavajućeg sudije Žan-Klod Antonetija "ozbiljno uzdrmao stubove" haške optužnice protiv Vojislava Šešelja.
"Po Tribunal u Hagu naročito je optužujuća ocena sudije Antonetija da je Šešelj već duže od osam godina u pritvoru i da su time pogažene norme evropskog suda za ljudska prava", navodi SPO.
Tribunal je juče u potpunosti odbio zahtev optuženog Vojislava Šešelja za oslobađanje, ocenivši da je u nedavno okončanom dokaznom postupku tužilaštvo izvelo dovoljno dokaza za svih devet tačaka optužnice za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
(Beta/MONDO)
