Predsednik Republike Srpske uputio je pismo generalnom sekretaru UN u kome ističe da se referendumom ne krši Dejtonski sporazum već, naprotiv, da se on njime štiti jer sud i tužilaštvo po ugovoru nisu u nadležnosti BiH.
Dodik navodi da se na ovo pismo odlučio povodom predstojeće rasprave u Savetu bezbednosti UN o BiH, te u svetlu stavova koje je izneo visoki predstavnik za BiH Valentin Incko o pojedinim pitanjima u kojima se eksplicitno optužuju RS i njeno rukovodstvo za kršenje Opšteg okvirnog sporazuma za mir (Dejtonski sporazum).
Dodik u pismu, koje je dostavljeno i Tanjugu, skreće pažnju na određene činjenice koje ukazuju na potpuno drugačiju sliku od one koju pokušava da predstavi visoki predstavnik.
Osvrćući se na Inckove stavove kojima se optužuje rukovodstvo RS, Dodik je naveo da reč o potpuno netačnoj i iskrivljenoj predstavi o legitimnim političkim aktivnostima.
Dodik navodi da su upravo te i takve aktivnosti visokog predstavnika i prouzrokovale pravni i politički haos u BiH, te proizvele situaciju u kojoj je gotovo nemoguće domaćim organima da uređuju legislativu.
Kada je u pitanju konkretno referendum, jer se evidentno glavnina optužbi odnosi upravo na odluku Narodne Skupštine RS da raspiše referendum, Dodik objašnjava pravni i politički okvir koji je odredio ponašanje rukovodstva RS o ovom pitanju.
"Referendum koji je raspisan nije referendum o secesiji, niti o statusu Republike Srpske, niti je uvertira u neki od ovih referenduma. Referendum u Republici Srpskoj raspisan je potpuno legalno i predstavlja legitiman način da se utvrdi stav građana RS o pitanju koja po Ustavu RS, ali i aneksu 4 Dejtonskog sporazuma jesu nadležnost RS, a to je pravosuđe", navodi se u pismu.
Dodik naglašava da je u Dejtonskom sporazumu jasno i nedvosmisleno navedeno da sve nadležnosti koje nisu izričito navedene kao nadležnosti zajedničkih institucija BiH pripadaju entitetima i objašnjava da Ustav BiH ne poznaje nadležnost za pravosuđe i ono (pravosuđe) nije izričito u aneksu 4 navedeno kao nadležnost BiH.
Osopravajući izveštaj visokog predstavnika u BiH, Dodik kaže da Sud i Tužilaštvo BiH nisu deo Ustava BiH i kao takvi ne mogu se smatrati kategorijom koju poznaje Dejtonski sporazum.
"Dokaz su i pokušaji promene i dopune Ustava BiH kao aneksa 4 Dejtonskog sporazuma kojima se tek predlaže da se kao nadležnost BiH uvrste pravosudni organi. Da su oni već sada ustavna kategorija, kako tvrdi visoki predstavnik, onda ne bi bilo potrebe da se dopunjava Ustav BiH", navodi Dodik u pismu generalnom sekretaru UN.
Dodik ističe da se referendumskim pitanjem ne dovodi u pitanje autoritet visokog predstavnika definisan Dejtonskim sporazumom, relevantnim rezolucijama SB UN, pa čak ni Bonskom deklaracijom, već isključivo čin nametanja zakona koji nije predviđen ni jednim od pomenutih dokumenata.
"Specifično, referendum traži stav građana RS o nametnutim zakonima od strane visokog predstavnika o Sudu BiH i Tužilaštvu BiH. Ono što ova dva zakona čini dodatno spornim, pored činjenice da ne postoji ovlaštenje za njihovo nametanje, jeste i podatak da su to jedini zakoni nametnuti od strane visokog predstavnika u čijim preambulama se visoki predstavnik ne poziva ni na jedan član ili odredbu Ustava BiH, za razliku od svih drugih zakona koje je nametnuo", kaže se u pismu. Ti zakoni o sudu i tužilaštvu BiH nemaju ustavnu osnovu, naodi Dodik.
Odbacujući neosnovanim napade, koje je Incko u svom izveštaju naveo protiv RS i njenog rukovodstva, Dodik ističe da RS dovodi u pitanje vandejtonsko i vanustavno delovanje i upravo insistira da vandejtonsko oduzimanje nadležnosti od entiteta, predstavlja kršenje Dejtonskog sporazuma na isti način kao i osporavanje dejtonskih nadležnosti zajedničkih institucija BiH.
I pored nedvosmislenih argumenata, RS ipak nije otvorila ovo pitanje u želji i nameri da ospori sve odluke i zakone visokog predstavnika, jer mnoge od nadležnosti koje su prenesene RS nikada nije osporila i to upravo one koje su u praksi pokazale da funkcionišu i daju dobre rezultate.
Međutim, svaka kritika lošeg rada pojedinih institucija kreiranih na vanustavan način, i pokušaj da se njihov okvir postojanja i rada dovede u saglasnost sa Ustavom i potrebama svih u BiH, bio je proglašavan za napad na institucije BiH, a arogantan stav visokog predstavnika i njegove kancelarije odricao je bilo kakvu mogućnost da se otvori dijalog za izmene rešenja koja su se u praksi pokazala lošim", kaže se u pismu. Sud i Tužilaštvo BiH su jedan od najeklatantnijih primera te vrste, a bilo kakva mogućnost da se promeni nakaradan okvir postojanja i rada tih institucija, i pored brojnih proceduralnih pokušaja iz RS, bio je odbijen, stoji u pismu.
"RS je, upravo zbog toga, raspisala referendum da bi pribavila novu političku snagu da se konačno otvori diskusija i dođe do rešenja ogromnih problema u radu ovih institucija koje više niko ne negira niti može da prikrije", kaže se u Dodikovom pismu.
Na kraju pisma Dodik navodi da RS i njeno rukovodstvo, kao i on lično ostaju u potpunosti predani Dejtonskom sporazumu i svim njegovim aneksima.
Potpuno smo odlučni da ni jednim svojim aktom ne dovedemo u pitanje Dejtonski sporazum niti rezolucije SB UN, kaže se u Dodikovom pismu.
U izveštaju o BiH, koji će Incko sledeće sedmice podneti SB UN, posebna pažnja se daje RS, gde se navodi da je rukovodstvo RS namerom da održi referendum preduzelo antidejtonske aktivnosti i da osporava nadležnosti BiH.
(Tanjug)
Dodik u pismu, koje je dostavljeno i Tanjugu, skreće pažnju na određene činjenice koje ukazuju na potpuno drugačiju sliku od one koju pokušava da predstavi visoki predstavnik.
Osvrćući se na Inckove stavove kojima se optužuje rukovodstvo RS, Dodik je naveo da reč o potpuno netačnoj i iskrivljenoj predstavi o legitimnim političkim aktivnostima.
Dodik navodi da su upravo te i takve aktivnosti visokog predstavnika i prouzrokovale pravni i politički haos u BiH, te proizvele situaciju u kojoj je gotovo nemoguće domaćim organima da uređuju legislativu.
Kada je u pitanju konkretno referendum, jer se evidentno glavnina optužbi odnosi upravo na odluku Narodne Skupštine RS da raspiše referendum, Dodik objašnjava pravni i politički okvir koji je odredio ponašanje rukovodstva RS o ovom pitanju.
"Referendum koji je raspisan nije referendum o secesiji, niti o statusu Republike Srpske, niti je uvertira u neki od ovih referenduma. Referendum u Republici Srpskoj raspisan je potpuno legalno i predstavlja legitiman način da se utvrdi stav građana RS o pitanju koja po Ustavu RS, ali i aneksu 4 Dejtonskog sporazuma jesu nadležnost RS, a to je pravosuđe", navodi se u pismu.
Dodik naglašava da je u Dejtonskom sporazumu jasno i nedvosmisleno navedeno da sve nadležnosti koje nisu izričito navedene kao nadležnosti zajedničkih institucija BiH pripadaju entitetima i objašnjava da Ustav BiH ne poznaje nadležnost za pravosuđe i ono (pravosuđe) nije izričito u aneksu 4 navedeno kao nadležnost BiH.
Osopravajući izveštaj visokog predstavnika u BiH, Dodik kaže da Sud i Tužilaštvo BiH nisu deo Ustava BiH i kao takvi ne mogu se smatrati kategorijom koju poznaje Dejtonski sporazum.
"Dokaz su i pokušaji promene i dopune Ustava BiH kao aneksa 4 Dejtonskog sporazuma kojima se tek predlaže da se kao nadležnost BiH uvrste pravosudni organi. Da su oni već sada ustavna kategorija, kako tvrdi visoki predstavnik, onda ne bi bilo potrebe da se dopunjava Ustav BiH", navodi Dodik u pismu generalnom sekretaru UN.
Dodik ističe da se referendumskim pitanjem ne dovodi u pitanje autoritet visokog predstavnika definisan Dejtonskim sporazumom, relevantnim rezolucijama SB UN, pa čak ni Bonskom deklaracijom, već isključivo čin nametanja zakona koji nije predviđen ni jednim od pomenutih dokumenata.
"Specifično, referendum traži stav građana RS o nametnutim zakonima od strane visokog predstavnika o Sudu BiH i Tužilaštvu BiH. Ono što ova dva zakona čini dodatno spornim, pored činjenice da ne postoji ovlaštenje za njihovo nametanje, jeste i podatak da su to jedini zakoni nametnuti od strane visokog predstavnika u čijim preambulama se visoki predstavnik ne poziva ni na jedan član ili odredbu Ustava BiH, za razliku od svih drugih zakona koje je nametnuo", kaže se u pismu. Ti zakoni o sudu i tužilaštvu BiH nemaju ustavnu osnovu, naodi Dodik.
Odbacujući neosnovanim napade, koje je Incko u svom izveštaju naveo protiv RS i njenog rukovodstva, Dodik ističe da RS dovodi u pitanje vandejtonsko i vanustavno delovanje i upravo insistira da vandejtonsko oduzimanje nadležnosti od entiteta, predstavlja kršenje Dejtonskog sporazuma na isti način kao i osporavanje dejtonskih nadležnosti zajedničkih institucija BiH.
I pored nedvosmislenih argumenata, RS ipak nije otvorila ovo pitanje u želji i nameri da ospori sve odluke i zakone visokog predstavnika, jer mnoge od nadležnosti koje su prenesene RS nikada nije osporila i to upravo one koje su u praksi pokazale da funkcionišu i daju dobre rezultate.
Međutim, svaka kritika lošeg rada pojedinih institucija kreiranih na vanustavan način, i pokušaj da se njihov okvir postojanja i rada dovede u saglasnost sa Ustavom i potrebama svih u BiH, bio je proglašavan za napad na institucije BiH, a arogantan stav visokog predstavnika i njegove kancelarije odricao je bilo kakvu mogućnost da se otvori dijalog za izmene rešenja koja su se u praksi pokazala lošim", kaže se u pismu. Sud i Tužilaštvo BiH su jedan od najeklatantnijih primera te vrste, a bilo kakva mogućnost da se promeni nakaradan okvir postojanja i rada tih institucija, i pored brojnih proceduralnih pokušaja iz RS, bio je odbijen, stoji u pismu.
"RS je, upravo zbog toga, raspisala referendum da bi pribavila novu političku snagu da se konačno otvori diskusija i dođe do rešenja ogromnih problema u radu ovih institucija koje više niko ne negira niti može da prikrije", kaže se u Dodikovom pismu.
Na kraju pisma Dodik navodi da RS i njeno rukovodstvo, kao i on lično ostaju u potpunosti predani Dejtonskom sporazumu i svim njegovim aneksima.
Potpuno smo odlučni da ni jednim svojim aktom ne dovedemo u pitanje Dejtonski sporazum niti rezolucije SB UN, kaže se u Dodikovom pismu.
U izveštaju o BiH, koji će Incko sledeće sedmice podneti SB UN, posebna pažnja se daje RS, gde se navodi da je rukovodstvo RS namerom da održi referendum preduzelo antidejtonske aktivnosti i da osporava nadležnosti BiH.
(Tanjug)
