U zloglasnom koncetracionom logoru Mauthauzen, povodom 66. godišnjice oslobađanja, danas je održana komemoracija pod motom „Mreža terora“.
Komemoraciji je prisustvovalo oko 7.000 ljudi, među kojima i predstavnici iz Srbije, a ove godine, za razliku od ranije, zabeležen je veliki broj predstavnika organizacija mladih, koji su ponovili obećanje „nikada više“ i „nikada zaboraviti“.
Vlasti Austrije zastupali su predsednica parlamenta Barbara Pramer, ministarka unutrašnjih poslova Johama Mikl-Lajtner, ministar za socijalna pitanja Rudolf Hundstorfer, ministar zdravlja Alojz Šteger, državni seketar za pitanja integracije stranaca Sebastian Kurc i predsednik pokrajine Gornja Austrija Jozef Piringer.
Komitet Mauthauzen odredio je ovogodišnji moto „mreža terora“, posvećujući komemoraciju žtvama progona političkih neistomišljenika, rasističkog progona, i licima koja su izopštena iz društva iz bilo kog drugog razloga.
Komitet je ukazao da nije postojala samo institucionalna veza između koncetracionih logora Trećeg rajha, vć i dalekosežna neformalna meza doušnika, denuncijanata, sledbenika.
Istorijsko iskustvo je pokazao da bez ove neformalne mreže ne bi funkcionisala institucionalna meža, ističe se u proglasu za komemoraciju, koja je otvorena ekumenskom službom, u kojoj su sveštenici pozvali na civilnu hrabrost protiv netolerancije.
Predstavnici dipomatskog kora Republike Srbije u Austriji, predstanici sekcije Udruženja preživelih logoraša, kao i članovi više srpskih klubova u Austriji položili su vence na spomenik žrtvama iz Srbije.
U Mauthauzenu, i njegovih 49 sporednih logora, od 8. avgusta 1938. godine do 5. maja 1945, kada je logor oslobodila 3. Američka armija, bilo je zatočeno više od 200.000 ljudi iz više od 30 evropskih i vanevropskih zemalja.
Oko 120.000 ljudi nije preživelo strahote ovog koncentracionog logora, koji je bio obeležen stepenom tri, najgorom kategorijom logora Trećeg rajha, a značio je uništenje zatočenika.
Među zatočenicima je bilo oko 7.000 Srba, a više od polovine nije dočekalo oslobođenje logora.
Prvi zatočenici srpskog porekla stigli su u Mauthauzen oktobra 1940.
To su bila četvorica španskih interbrigadista koji su došli sa grupom od 40 boraca republikanske armije iz španskog građanskog rata.
Druga veća skupina iz Srbije upućena je u Mauthauzen oktobra 1942, a poslednja je stigla početkom novembra 1944. godine.
Pored ta dva, bilo je još 18 transporta iz nacističkih logora u okupiranoj Srbiji.
(Tanjug)
Vlasti Austrije zastupali su predsednica parlamenta Barbara Pramer, ministarka unutrašnjih poslova Johama Mikl-Lajtner, ministar za socijalna pitanja Rudolf Hundstorfer, ministar zdravlja Alojz Šteger, državni seketar za pitanja integracije stranaca Sebastian Kurc i predsednik pokrajine Gornja Austrija Jozef Piringer.
Komitet Mauthauzen odredio je ovogodišnji moto „mreža terora“, posvećujući komemoraciju žtvama progona političkih neistomišljenika, rasističkog progona, i licima koja su izopštena iz društva iz bilo kog drugog razloga.
Komitet je ukazao da nije postojala samo institucionalna veza između koncetracionih logora Trećeg rajha, vć i dalekosežna neformalna meza doušnika, denuncijanata, sledbenika.
Istorijsko iskustvo je pokazao da bez ove neformalne mreže ne bi funkcionisala institucionalna meža, ističe se u proglasu za komemoraciju, koja je otvorena ekumenskom službom, u kojoj su sveštenici pozvali na civilnu hrabrost protiv netolerancije.
Predstavnici dipomatskog kora Republike Srbije u Austriji, predstanici sekcije Udruženja preživelih logoraša, kao i članovi više srpskih klubova u Austriji položili su vence na spomenik žrtvama iz Srbije.
U Mauthauzenu, i njegovih 49 sporednih logora, od 8. avgusta 1938. godine do 5. maja 1945, kada je logor oslobodila 3. Američka armija, bilo je zatočeno više od 200.000 ljudi iz više od 30 evropskih i vanevropskih zemalja.
Oko 120.000 ljudi nije preživelo strahote ovog koncentracionog logora, koji je bio obeležen stepenom tri, najgorom kategorijom logora Trećeg rajha, a značio je uništenje zatočenika.
Među zatočenicima je bilo oko 7.000 Srba, a više od polovine nije dočekalo oslobođenje logora.
Prvi zatočenici srpskog porekla stigli su u Mauthauzen oktobra 1940.
To su bila četvorica španskih interbrigadista koji su došli sa grupom od 40 boraca republikanske armije iz španskog građanskog rata.
Druga veća skupina iz Srbije upućena je u Mauthauzen oktobra 1942, a poslednja je stigla početkom novembra 1944. godine.
Pored ta dva, bilo je još 18 transporta iz nacističkih logora u okupiranoj Srbiji.
(Tanjug)
