Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik poznatog čudotvorca i iscelitelja, Svetog Vasilija Ostroškog.
Kako je najavila Mitropolija dobrobosanska, patrijarh Irinej će u Foči prisusvovati krsnoj slavi Bogoslovskog fakulteta i Srednje bogoslovske škole.
Patrijarh će služiti svetu arhijerejsku liturgiju u hramu u krugu Bogoslovskog fakulteta, a zatim će blagosloviti početak radova na rekonstrukciji zgrade koju je za potrebe Bogoslovskog fakulteta prošle godine kupila Vlada Republike Srpske.
Mošti Svetog Vasilija Ostroškog, kao velika svetinja, čuvaju se u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori i mesto su hodočasća za vernike svih religija, a kult svetitelja raširen je ne samo u Srbiji i Crnoj Gori, već na celom Balkanu.
Sveti Vasilije Ostroški rođen je u selu Mrkonjići, u Popovom polju u Hercegovini, 1610. godine odakle je otišao u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice gde se zamonašio.
Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski živeo je u manastiru Tvrdošu, a kada su ga Turci razorili, Vasilije se preselio u manastir Ostrog koji je dobio ime po brdu koje se uzdiže iznad njega i podeljen je na Gornji i Donji Ostrog.
Sveti Vasilije se i upokojio 1671. godine u manastiru Ostrog, a odmah po proglašenju za sveca, narod je počeo da dolazi na njegov grob da se moli.
Vernici dolaze na poklonenje svetitelju, posebno na paznik Duhova, 50 dana po Vaskrsenju.
(Tanjug)
Patrijarh će služiti svetu arhijerejsku liturgiju u hramu u krugu Bogoslovskog fakulteta, a zatim će blagosloviti početak radova na rekonstrukciji zgrade koju je za potrebe Bogoslovskog fakulteta prošle godine kupila Vlada Republike Srpske.
Mošti Svetog Vasilija Ostroškog, kao velika svetinja, čuvaju se u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori i mesto su hodočasća za vernike svih religija, a kult svetitelja raširen je ne samo u Srbiji i Crnoj Gori, već na celom Balkanu.
Sveti Vasilije Ostroški rođen je u selu Mrkonjići, u Popovom polju u Hercegovini, 1610. godine odakle je otišao u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice gde se zamonašio.
Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski živeo je u manastiru Tvrdošu, a kada su ga Turci razorili, Vasilije se preselio u manastir Ostrog koji je dobio ime po brdu koje se uzdiže iznad njega i podeljen je na Gornji i Donji Ostrog.
Sveti Vasilije se i upokojio 1671. godine u manastiru Ostrog, a odmah po proglašenju za sveca, narod je počeo da dolazi na njegov grob da se moli.
Vernici dolaze na poklonenje svetitelju, posebno na paznik Duhova, 50 dana po Vaskrsenju.
(Tanjug)
