Osnova žalbe odbrana u Hagu osuđenih hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača je rušenje teze o zločinačkom poduhvatu.
Generali Gotovina i Markač su u Haškom tribunalu osuđeni na 24, odnosno 18, godina zatvora za zločine za vreme i nakon operacije Oluja u avgustu 1995. godine.
"Presuda je nerazuman i nerealni presedan koji ugrožava kredibilitet i važnost humanitarnog prava i nameće toliko stroge standarde, da zakonito ratovanje čini nemogućim za komandante", ističe se u najavi žalbe za Gotovinu koja se bazira na obaranju teze o nezakonitom gađanju.
Presudom je navedeno da je Gotovina naredio nezakonito gađanje civila i civilnih objekata u Kninu što je bilo primarni i direktni uzrok prisilnog premeštanja 20.000 srpskih civila, a što se povezuje s Gotovininim učešćem u trajnom uklanjanju Srba s tog područja.
Raspravno veće Haškog tribunala ne smatra da su ta ubistva, okrutno i nečovečno postupanje, pljačke i bezobzirno razaranje bili deo jezgra zločinačkog poduhvata već njegova prirodna posledica, a bez dokaza da su projektili koji su padali 200 metara od vojnih ciljeva bili nezakoniti, osuda Gotovini ne stoji, ističe se u najavi žalbe.
Odbrana tvrdi i da je od 1.205 ispaljenih projektila, samo njih pet odsto palo van područja koje sud ne smatra legalnim područjem, odnosno da je ostalih 95 odsto legalno bačeno na vojne objekte.
Na osnovu takve razmere nije se moglo zaključiti da se radi o nezakonitom napadu na civilno stanovništvo, a većina od tih pet odsto projektila pala je na prazna polja, koja su takođe navedena kao civilna područja.
"Ovde se govori o napadima na područje Knina, Gračaca, Obrovca i Benkovca, a odbrana podseća da i kad bi se primenio stav da je granica nezakonitosti pogotka 400 metara od vojnog cilja, tad bi nezakonito bilo svega jedan odsto, odnosno 13 pogodaka. Raspravno veće nije utvrdilo da je ijedan civil ubijen, povređen ili prisilno preseljen kao rezultat prekomernog granatiranja", tvrdi odbrana.
Oni tvrde i da Raspravno veće nije uvažilo pouzdani dokaz da je Republika Srpska Krajina naredila evakuaciju stanovništva, kao i da su Srbi odlazili u strahu od najavljivane hrvatske vojne pobede.
Veće, po njihovom mišljenju, nije dalo nijedan dokaz da je ijedan Srbin otišao zbog tih konkretnih projektila.
Zbog toga je veće pogrešno zaključilo da je postojao udruženi zločinački poduhvat hrvatskog državnog i vojnog vrha s ciljem progona srpskog stanovništva, a pogrešno su zaključili da tu spada i Gotovina za koga smatraju da je doprineo uspehu poduhvata, kako namerom učešća u progonu, tako i propustima kao komandanta u sprečavanju zločina i kažnjavanju počinilaca, zaključuje Gotovinina odbrana.
Markačeva odbrana ističe da Hag nije nadležan za događaje nakon "Oluje".
Nakon Oluje nije postojao sukob, nije bilo političkog i vojnog rukovođenja ni s jedne od dveju strana, pa se sve svodilo na unutrašnje napetosti, za koje Hag nije nadležan, tvrdi Markačev advokat Goran Mikuličić koji navodi i da je Markač osuđen i za deportaciju stanovništva iako mu posebna namera da se ona počini nije dokazana.
Pored toga, Markačeva odbrana tvrdi da zločinački poduhvat za vreme izvršenja navodnih zločina nije bio predviđen kao deo krivične odgovornost.
Najava žalbe na Markačevu presudu podeljena je na tri dela - prvi se tiče pogrešne primene prava, drugi na utvrđene činjenice iz kojih su izvedeni pogrešni zaključci u presudi i na kraju shvatanje zašto je pravno i činjenično zločinački poduhvat neodrživa dimenzija prvostepene presude, rekao je Mikuličić novinarima.
On tvrdi i da je uloga brionskog sastanka predsednika Franje Tuđmana i političkog i vojnig vrha pre Oluje i iz njega proizašlih transkripata stvar interpretacije suda, a ne stvarnih činjenica koje terete optuženog Markača.
"Nije utvrđeno da je on, osim što je bio prisutan, na bilo koji način usvojio i primenio zaključke tog skupa", tvrde advokati.
Treće optuženi za zločine tokom operacije Oluja, general Ivan Čermak od juče je slobodan čovek jer se tužilaštvo nije žalilo na njegovu oslobađajuću presudu na prvostepenom suđenju, kao ni na presude Gotovini i Markaču.
(Tanjug)
"Presuda je nerazuman i nerealni presedan koji ugrožava kredibilitet i važnost humanitarnog prava i nameće toliko stroge standarde, da zakonito ratovanje čini nemogućim za komandante", ističe se u najavi žalbe za Gotovinu koja se bazira na obaranju teze o nezakonitom gađanju.
Presudom je navedeno da je Gotovina naredio nezakonito gađanje civila i civilnih objekata u Kninu što je bilo primarni i direktni uzrok prisilnog premeštanja 20.000 srpskih civila, a što se povezuje s Gotovininim učešćem u trajnom uklanjanju Srba s tog područja.
Raspravno veće Haškog tribunala ne smatra da su ta ubistva, okrutno i nečovečno postupanje, pljačke i bezobzirno razaranje bili deo jezgra zločinačkog poduhvata već njegova prirodna posledica, a bez dokaza da su projektili koji su padali 200 metara od vojnih ciljeva bili nezakoniti, osuda Gotovini ne stoji, ističe se u najavi žalbe.
Odbrana tvrdi i da je od 1.205 ispaljenih projektila, samo njih pet odsto palo van područja koje sud ne smatra legalnim područjem, odnosno da je ostalih 95 odsto legalno bačeno na vojne objekte.
Na osnovu takve razmere nije se moglo zaključiti da se radi o nezakonitom napadu na civilno stanovništvo, a većina od tih pet odsto projektila pala je na prazna polja, koja su takođe navedena kao civilna područja.
"Ovde se govori o napadima na područje Knina, Gračaca, Obrovca i Benkovca, a odbrana podseća da i kad bi se primenio stav da je granica nezakonitosti pogotka 400 metara od vojnog cilja, tad bi nezakonito bilo svega jedan odsto, odnosno 13 pogodaka. Raspravno veće nije utvrdilo da je ijedan civil ubijen, povređen ili prisilno preseljen kao rezultat prekomernog granatiranja", tvrdi odbrana.
Oni tvrde i da Raspravno veće nije uvažilo pouzdani dokaz da je Republika Srpska Krajina naredila evakuaciju stanovništva, kao i da su Srbi odlazili u strahu od najavljivane hrvatske vojne pobede.
Veće, po njihovom mišljenju, nije dalo nijedan dokaz da je ijedan Srbin otišao zbog tih konkretnih projektila.
Zbog toga je veće pogrešno zaključilo da je postojao udruženi zločinački poduhvat hrvatskog državnog i vojnog vrha s ciljem progona srpskog stanovništva, a pogrešno su zaključili da tu spada i Gotovina za koga smatraju da je doprineo uspehu poduhvata, kako namerom učešća u progonu, tako i propustima kao komandanta u sprečavanju zločina i kažnjavanju počinilaca, zaključuje Gotovinina odbrana.
Markačeva odbrana ističe da Hag nije nadležan za događaje nakon "Oluje".
Nakon Oluje nije postojao sukob, nije bilo političkog i vojnog rukovođenja ni s jedne od dveju strana, pa se sve svodilo na unutrašnje napetosti, za koje Hag nije nadležan, tvrdi Markačev advokat Goran Mikuličić koji navodi i da je Markač osuđen i za deportaciju stanovništva iako mu posebna namera da se ona počini nije dokazana.
Pored toga, Markačeva odbrana tvrdi da zločinački poduhvat za vreme izvršenja navodnih zločina nije bio predviđen kao deo krivične odgovornost.
Najava žalbe na Markačevu presudu podeljena je na tri dela - prvi se tiče pogrešne primene prava, drugi na utvrđene činjenice iz kojih su izvedeni pogrešni zaključci u presudi i na kraju shvatanje zašto je pravno i činjenično zločinački poduhvat neodrživa dimenzija prvostepene presude, rekao je Mikuličić novinarima.
On tvrdi i da je uloga brionskog sastanka predsednika Franje Tuđmana i političkog i vojnig vrha pre Oluje i iz njega proizašlih transkripata stvar interpretacije suda, a ne stvarnih činjenica koje terete optuženog Markača.
"Nije utvrđeno da je on, osim što je bio prisutan, na bilo koji način usvojio i primenio zaključke tog skupa", tvrde advokati.
Treće optuženi za zločine tokom operacije Oluja, general Ivan Čermak od juče je slobodan čovek jer se tužilaštvo nije žalilo na njegovu oslobađajuću presudu na prvostepenom suđenju, kao ni na presude Gotovini i Markaču.
(Tanjug)
