Vlada Srbije neće dozvoliti da bude ugrožena vizna liberalizacija, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić i dodao da je broj zahteva za azil smanjen za 35 odsto.
Đelić je na javnoj raspravi o migracijama u Skupštini Srbije istakao da je broj zahteva za azil smanjen u svim zemljama u kojima su građani sa srpskim pasošima tražili azil, pa je tako broj onih koji su tražili azil u Nemačkoj za četiri meseca, kada je bio 1.000, smanjen u aprilu na 227.
On je izjavio da će Srbija i dalje preduzimati mere za rešenje problema lažnih azilanata, ali i da će tražiti od EU da ograniči pristup šengenskom prostoru onima koji zloupotrebljavaju viznu liberalizaciju.
"Formalno ćemo se obratiti EU, i to već sutra kada ćemo (predsedniku Evropske komisije) Žozeu Manuelu Barozu uručiti dokument sa sugestijama Srbije", kazao je Đelić.
Đelić je kazao da sam šengenski prostor treba da promeni regulativu i da se onim osobama koje zloupotrebe institut azila ili borave nelegalno u zemljama EU ograniči pristup šengenskom prostoru.
"Radićemo na dva plana - na domaćem zakonodavstvu, ali ćemo tražiti i da sam šengenski prostor promeni sopstveno funkcionisanje tako da nam pomogne na tom zajedničkom putu. Tražimo od svih zemalja da urade ono što je uradila Norveška - da prepoznaju Srbiju kao zemlju iz koje se ne može tražiti politički azil", kazao je Đelić.
Đelić je ponovio da Vlada Srbije neće dozvoliti da na bilo koji način bude ugrožen beli šengen za koji je rekao da je ključna tekovina evropske integracije.
Prema njegovim rečima, vlada će nastaviti da preduzima mere koje podrazumevaju izmene zakona, nastavak hapšenja onih koji izdaju lažna dokumenta, kao i stvaranje uslova za bolji život građana.
Potpredsednik vlade je naveo da je među onima koji traže azila, 95 odsto pripadnika manjina i dodao da će vlada raditi na tome da se više novca izdvoji za integraciju Roma i pomoć stanovništvu na jugu Srbije.
Đelić je kazao da je od septembra 2009. do decembra 2010. godine 17.715 građana koji imaju srpski pasoš tražilo azil i da je po tome Srbija treća zemlja - iza Avganistana i Rusije, a ispred Iraka i Irana.
Azil se najviše traži, kako je naveo, u Nemačkoj, Belgiji i Švedskoj, a od skoro je povećano traženje azila i u Luksembrugu.
Prema njegovim rečima, više od 98 odsto zahteva za azil je odbijeno, i to pokazuje da nema razloga za dobijanje azila zbog političkog progona ili bilo kakvog ugrožavanja ljudskih prava u Srbiji.
Potpredsednik vlade je rekao da je 4.254 građana vraćeno u Srbiju na osnovu sporazuma o readmisiji, od čega je od 1. januara do 1. aprila 2011. vraćeno 1.124 osobe.
Đelić je kazao da je poruka građanima da je svaki pokušaj dobijanja azila osuđen na neuspeh, da su akcije Vlade Srbije u 2010. i 2011. dovele do znatnog smanjenja broja osoba koje traže azil i da je u poslednja tri meseca traženje azila opalo za 35 odsto.
U januaru je bilo 47 zahteva za azil u Luksemburgu, 180 je bilo u martu, a u aprilu taj je broj smanjen na 27. Broj zahteva za azil u Belgiji u martu je bio 183, a u aprilu 106.
Prema njegovim rečima, vlada je 24. februara formirala komisiju za praćenje vizne liberalizacije, vodi kampanju za podizanje svesti o pravima, obavezama i ograničenjima belog šengena, a pojačana je i kontrola na granici.
Nemali broj lažnih azilanata autobusom prelazi granicu s Mađarskom na Horgošu, kazao je Đelić, i naveo da je ministar policije Ivica Dačić potpisao s Mađarskom sporazum o zajedničkoj kontroli putnika na granici koji, naveo je, deluje.
(agencije/MONDO)
On je izjavio da će Srbija i dalje preduzimati mere za rešenje problema lažnih azilanata, ali i da će tražiti od EU da ograniči pristup šengenskom prostoru onima koji zloupotrebljavaju viznu liberalizaciju.
"Formalno ćemo se obratiti EU, i to već sutra kada ćemo (predsedniku Evropske komisije) Žozeu Manuelu Barozu uručiti dokument sa sugestijama Srbije", kazao je Đelić.
Đelić je kazao da sam šengenski prostor treba da promeni regulativu i da se onim osobama koje zloupotrebe institut azila ili borave nelegalno u zemljama EU ograniči pristup šengenskom prostoru.
"Radićemo na dva plana - na domaćem zakonodavstvu, ali ćemo tražiti i da sam šengenski prostor promeni sopstveno funkcionisanje tako da nam pomogne na tom zajedničkom putu. Tražimo od svih zemalja da urade ono što je uradila Norveška - da prepoznaju Srbiju kao zemlju iz koje se ne može tražiti politički azil", kazao je Đelić.
Đelić je ponovio da Vlada Srbije neće dozvoliti da na bilo koji način bude ugrožen beli šengen za koji je rekao da je ključna tekovina evropske integracije.
Prema njegovim rečima, vlada će nastaviti da preduzima mere koje podrazumevaju izmene zakona, nastavak hapšenja onih koji izdaju lažna dokumenta, kao i stvaranje uslova za bolji život građana.
Potpredsednik vlade je naveo da je među onima koji traže azila, 95 odsto pripadnika manjina i dodao da će vlada raditi na tome da se više novca izdvoji za integraciju Roma i pomoć stanovništvu na jugu Srbije.
Đelić je kazao da je od septembra 2009. do decembra 2010. godine 17.715 građana koji imaju srpski pasoš tražilo azil i da je po tome Srbija treća zemlja - iza Avganistana i Rusije, a ispred Iraka i Irana.
Azil se najviše traži, kako je naveo, u Nemačkoj, Belgiji i Švedskoj, a od skoro je povećano traženje azila i u Luksembrugu.
Prema njegovim rečima, više od 98 odsto zahteva za azil je odbijeno, i to pokazuje da nema razloga za dobijanje azila zbog političkog progona ili bilo kakvog ugrožavanja ljudskih prava u Srbiji.
Potpredsednik vlade je rekao da je 4.254 građana vraćeno u Srbiju na osnovu sporazuma o readmisiji, od čega je od 1. januara do 1. aprila 2011. vraćeno 1.124 osobe.
Đelić je kazao da je poruka građanima da je svaki pokušaj dobijanja azila osuđen na neuspeh, da su akcije Vlade Srbije u 2010. i 2011. dovele do znatnog smanjenja broja osoba koje traže azil i da je u poslednja tri meseca traženje azila opalo za 35 odsto.
U januaru je bilo 47 zahteva za azil u Luksemburgu, 180 je bilo u martu, a u aprilu taj je broj smanjen na 27. Broj zahteva za azil u Belgiji u martu je bio 183, a u aprilu 106.
Prema njegovim rečima, vlada je 24. februara formirala komisiju za praćenje vizne liberalizacije, vodi kampanju za podizanje svesti o pravima, obavezama i ograničenjima belog šengena, a pojačana je i kontrola na granici.
Nemali broj lažnih azilanata autobusom prelazi granicu s Mađarskom na Horgošu, kazao je Đelić, i naveo da je ministar policije Ivica Dačić potpisao s Mađarskom sporazum o zajedničkoj kontroli putnika na granici koji, naveo je, deluje.
(agencije/MONDO)
