Za isti iznos evra u našim prodavnicama danas može da se kupi upola manje osnovnih namirnica nego pre devet godina, kada je ta moneta uvedena, a slično je i sa odećom, obućom...
Dok se cela Evropa bavi sudbinom evra, Srbija je već uspela da ga ubije, piše "Press".
Podatak da su za 100 evra 2002. godine kada je evro uveden mogla da se kupe 252 kilograma brašna ili 131 kilogram šećera, a sada samo 156 kg, odnosno 91 kg govori sam za sebe.
Takođe, za isti novac 2005. godine moglo se u Crnoj Gori letovati deset dana, a danas samo pet (najam apartmana). Sličan odnos je i kod kupovine odeće, obuće...
Predsednik Beogradskog pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević navodi da se po ovim podacima najbolje vidi koliko je pala kupovna moć u Srbiji.
"Da budem iskren, najlepše je bilo u vreme dok je važila nemačka marka, a to je kraj osamdesetih godina. Možda bi najpre trebalo istraživati šta se desilo u odnosu na to vreme, kada su primanja i kupovna moć stanovništva na ovim prostorima bila neuporedivo veća. Ako pravimo poređenje sa 2002. godinom, kada je evro vredeo 60 dinara i kada je za 100 evra moglo da se kupi mnogo više nego sada, jasno je koliko je naš položaj objektivno bio bolji od sadašnjeg", ocenjuje Bogosavljević.
Standard nam je, kaže Bogosavljević, značajno pogoršan u poslednje dve godine, odnosno od avgusta 2009. kada su u Srbiji počele značajno da se osećaju posledice svetske ekonomske krize.
"Tada je, zapravo, krenula trka kursa, cena i primanja, koja je potrošače dovela u vrlo nepovoljan položaj. Najviše je poskupelo ono što je upravo najpotrebnije građanima - osnovne životne namirnice, sredstva za higijenu, obrazovanje... Samo od tada do danas, realna kupovna moć opala je za 40, pa čak i 50 odsto", kaže Bogosavljević i zaključuje da je "sto evra nekada bilo pojam, a danas ništa".
Sa njim se slaže i ekonomista Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović, koji smatra da su za mnoge u Srbiji danas pojam i iznosi manji od 100 evra.
"A zašto bismo pričali o vrednosti tog iznosa u odnosu na 2002. godinu? Vratimo se unazad godinu-dve i setimo kako se i tada moglo mnogo više kupiti. Nekada su se sa 100 evra mogli platiti svi režijski troškovi, kupiti hrana i još da pretekne", kaže Đogović.
Podaci do kojih je došao "Press" u svom istraživanju potpuno potvrđuju ove teze.
Tako je u maju 2002. godine litar ulja koštao 68,5 dinara, kilogram brašna 24, kafe 227, a šećera 46 dinara.
Prosečna plata jeste bila 8.635 dinara, ali su se za 100 evra, odnosno 6.055 dinara mogle kupiti 88,3 litre ulja ili 252 kilograma brašna ili 26,6 kafe ili 131 kilogram šećera.
Danas, za 100 evra, koji vrede malo manje od 10.000 dinara, može da se pazari 67 litara ulja ili 156 kilograma brašna ili 12 kg kafe ili 91 kilogram šećera.
(MONDO)
Podatak da su za 100 evra 2002. godine kada je evro uveden mogla da se kupe 252 kilograma brašna ili 131 kilogram šećera, a sada samo 156 kg, odnosno 91 kg govori sam za sebe.
Takođe, za isti novac 2005. godine moglo se u Crnoj Gori letovati deset dana, a danas samo pet (najam apartmana). Sličan odnos je i kod kupovine odeće, obuće...
Predsednik Beogradskog pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević navodi da se po ovim podacima najbolje vidi koliko je pala kupovna moć u Srbiji.
"Da budem iskren, najlepše je bilo u vreme dok je važila nemačka marka, a to je kraj osamdesetih godina. Možda bi najpre trebalo istraživati šta se desilo u odnosu na to vreme, kada su primanja i kupovna moć stanovništva na ovim prostorima bila neuporedivo veća. Ako pravimo poređenje sa 2002. godinom, kada je evro vredeo 60 dinara i kada je za 100 evra moglo da se kupi mnogo više nego sada, jasno je koliko je naš položaj objektivno bio bolji od sadašnjeg", ocenjuje Bogosavljević.
Standard nam je, kaže Bogosavljević, značajno pogoršan u poslednje dve godine, odnosno od avgusta 2009. kada su u Srbiji počele značajno da se osećaju posledice svetske ekonomske krize.
"Tada je, zapravo, krenula trka kursa, cena i primanja, koja je potrošače dovela u vrlo nepovoljan položaj. Najviše je poskupelo ono što je upravo najpotrebnije građanima - osnovne životne namirnice, sredstva za higijenu, obrazovanje... Samo od tada do danas, realna kupovna moć opala je za 40, pa čak i 50 odsto", kaže Bogosavljević i zaključuje da je "sto evra nekada bilo pojam, a danas ništa".
Sa njim se slaže i ekonomista Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović, koji smatra da su za mnoge u Srbiji danas pojam i iznosi manji od 100 evra.
"A zašto bismo pričali o vrednosti tog iznosa u odnosu na 2002. godinu? Vratimo se unazad godinu-dve i setimo kako se i tada moglo mnogo više kupiti. Nekada su se sa 100 evra mogli platiti svi režijski troškovi, kupiti hrana i još da pretekne", kaže Đogović.
Podaci do kojih je došao "Press" u svom istraživanju potpuno potvrđuju ove teze.
Tako je u maju 2002. godine litar ulja koštao 68,5 dinara, kilogram brašna 24, kafe 227, a šećera 46 dinara.
Prosečna plata jeste bila 8.635 dinara, ali su se za 100 evra, odnosno 6.055 dinara mogle kupiti 88,3 litre ulja ili 252 kilograma brašna ili 26,6 kafe ili 131 kilogram šećera.
Danas, za 100 evra, koji vrede malo manje od 10.000 dinara, može da se pazari 67 litara ulja ili 156 kilograma brašna ili 12 kg kafe ili 91 kilogram šećera.
(MONDO)
