Apelacioni sud održao je danas glavni pretres u procesu Andriji Draškoviću i Aleksandru Goluboviću za ubistvo Zvonka Plečića. Konačna presuda u seriji suđenja u proteklih deset godina očekuje se narednih nada.
Apelacioni sud u Beogradu održao je danas glavni pretres (suđenje) u slučaju Andrije Draškovića i njegovog kuma Aleksandra Golubovića, optuženih za ubistvo pripadnika "surčinskog klana" Zvonka Plećića 11. septembra 2000. godine kako bi utvrdio da li je ubistvo izvršeno u nužnoj odbrani ili ne.
Tročlano sudsko veće tog suda na čelu sa predsedavajućim sudijom Duškom Milenkovićem narednih dana će doneti pravosnažnu presudu u tom maratonskom procesu.
Presudom Višeg suda Drašković i Golubović osuđeni na 10, odnosno devet godina zatvora. Apelacioni sud to može da potvrdi, preinači (poveća ili smanji) kazne, ili da osuđene oslobodi optužbi.
Najviša kazna koja može da im se izrekne je 11 godina zatvora pošto je presuda kojom su ranije bili osuđeni na 11 i po godina zatvora ukinuta po zahtevu za zaštitu zakonitosti republičkog tužilaštva.
Pošto je sudija Milenković ukazao da je njegovo veće posle razmatranja žalbi odbrane u januaru ove godine zaključilo da je presuda Višeg suda od 26. septembra 2010. osnovano osporena, ukazao je da je glavni pretres otvoren kako bi se utvrdilo da li je ubistvo Plećića izvršeno u nužnoj odbrani ili ne.
Potom je konstatovao izvođenje niza pisanih dokaza, zapisnika sa dve rekonstrukcije, saslušanja svedoka...
Prema rečima sudije Milenkovića, veće je zaključilo da poligrafsko veštačenje Draškovića, koje je predložila njegova odbrana, nije neophodno pošto, kako je rekao, "Drašković je od početka toliko decidiran u svojoj odbrani, da verujemo da bi sve to ponovio i na poligrafu".
Ukazujući da poligraf nije dokazno sredstvo pred sudom, sudija je napomenuo "čak i da padne na poligrafu pitanje je šta bi bilo".
Zamenik Apelacionog tuzizoca Milan Radulović ponovio je stav tužilaštva da su Drašković i Golubović krivi za ubistvo Plećića i da treba da budu osuđeni na strožije, odnosno duže kazne.
Odbrana Draškovića i Plećića smatra da je njihova reakcija na Plećićevo ponašanje u restoranu "klasičan primer nužne odbrane" i traži oslobađajuću presudu".
Drašković i Golubović već deset godina od ubistva tvrde da su pucali u samoodbrani, što su ponovili i danas.
Pred kraj današnjeg suđenja, Draškvićevom ocu, koji je sedeo u publici u zagušljivoj i neklimatizovanoj sudnici, pozlilo je pa mu je ukazana hitna pomoć.
U pobijenoj presudi Višeg sdua se navodi da su Drašković i Golubović osuđeni jer su s umišljanjem i svesni svog čina, 11. septembra 2000. godine, ubili Plećića, nakon što je on prišao za njihov sto u alkoholisaom stanju i upitao "Da li si ti ubio mog brata Zorana Šijana".
Plećić je potom ustao i mobilnim telefonom udario o sto, a Golubović je u njega ispalio dva hica iz pištolja CZ, dok je Drašković ispalio tri metka iz "magnuma 357".
Viši sud je u presudi ocenio da je njihova reakcija bila preterana iako Plećićevo ponašanje nije bilo primereno.
Istom presudom Draškoviću je određen pritvor i on je odmah po izricanju uhapšen i sproveden u Okružni zatvor, dok se Golubović brani sa slobode.
To je bilo četvrto prvostepeno suđenje Draškoviću i Goluboviću pred šestim sudskim većem, posle 10 godina od pogibije Plećića.
Za ubistvo Plećića, Drašković i Golubović osuđivani su dva puta, ali su te presude ukidane.
Oni su prvo pravosnažno osuđeni na 11 i po i na 11 godina zatvora, a zatim, posle usvajanja zahteva saveznog tužioca za zaštitu zakonitosti, na ponovljenom suđenju na po sedam godina.
Na trećem suđenju oni su oslobođeni, jer je sud ocenio da su pucali u samoodbrani.
Drašković i Golubović su proveli četiri godine u zatvoru, a posle treće presude pušteni su na slobodu.
Vrhovni sud Srbije je ukinuo i tu oslobađajuću presudu i vratio predmet na ponovno suđenje.
(Tanjug)
Tročlano sudsko veće tog suda na čelu sa predsedavajućim sudijom Duškom Milenkovićem narednih dana će doneti pravosnažnu presudu u tom maratonskom procesu.
Presudom Višeg suda Drašković i Golubović osuđeni na 10, odnosno devet godina zatvora. Apelacioni sud to može da potvrdi, preinači (poveća ili smanji) kazne, ili da osuđene oslobodi optužbi.
Najviša kazna koja može da im se izrekne je 11 godina zatvora pošto je presuda kojom su ranije bili osuđeni na 11 i po godina zatvora ukinuta po zahtevu za zaštitu zakonitosti republičkog tužilaštva.
Pošto je sudija Milenković ukazao da je njegovo veće posle razmatranja žalbi odbrane u januaru ove godine zaključilo da je presuda Višeg suda od 26. septembra 2010. osnovano osporena, ukazao je da je glavni pretres otvoren kako bi se utvrdilo da li je ubistvo Plećića izvršeno u nužnoj odbrani ili ne.
Potom je konstatovao izvođenje niza pisanih dokaza, zapisnika sa dve rekonstrukcije, saslušanja svedoka...
Prema rečima sudije Milenkovića, veće je zaključilo da poligrafsko veštačenje Draškovića, koje je predložila njegova odbrana, nije neophodno pošto, kako je rekao, "Drašković je od početka toliko decidiran u svojoj odbrani, da verujemo da bi sve to ponovio i na poligrafu".
Ukazujući da poligraf nije dokazno sredstvo pred sudom, sudija je napomenuo "čak i da padne na poligrafu pitanje je šta bi bilo".
Zamenik Apelacionog tuzizoca Milan Radulović ponovio je stav tužilaštva da su Drašković i Golubović krivi za ubistvo Plećića i da treba da budu osuđeni na strožije, odnosno duže kazne.
Odbrana Draškovića i Plećića smatra da je njihova reakcija na Plećićevo ponašanje u restoranu "klasičan primer nužne odbrane" i traži oslobađajuću presudu".
Drašković i Golubović već deset godina od ubistva tvrde da su pucali u samoodbrani, što su ponovili i danas.
Pred kraj današnjeg suđenja, Draškvićevom ocu, koji je sedeo u publici u zagušljivoj i neklimatizovanoj sudnici, pozlilo je pa mu je ukazana hitna pomoć.
U pobijenoj presudi Višeg sdua se navodi da su Drašković i Golubović osuđeni jer su s umišljanjem i svesni svog čina, 11. septembra 2000. godine, ubili Plećića, nakon što je on prišao za njihov sto u alkoholisaom stanju i upitao "Da li si ti ubio mog brata Zorana Šijana".
Plećić je potom ustao i mobilnim telefonom udario o sto, a Golubović je u njega ispalio dva hica iz pištolja CZ, dok je Drašković ispalio tri metka iz "magnuma 357".
Viši sud je u presudi ocenio da je njihova reakcija bila preterana iako Plećićevo ponašanje nije bilo primereno.
Istom presudom Draškoviću je određen pritvor i on je odmah po izricanju uhapšen i sproveden u Okružni zatvor, dok se Golubović brani sa slobode.
To je bilo četvrto prvostepeno suđenje Draškoviću i Goluboviću pred šestim sudskim većem, posle 10 godina od pogibije Plećića.
Za ubistvo Plećića, Drašković i Golubović osuđivani su dva puta, ali su te presude ukidane.
Oni su prvo pravosnažno osuđeni na 11 i po i na 11 godina zatvora, a zatim, posle usvajanja zahteva saveznog tužioca za zaštitu zakonitosti, na ponovljenom suđenju na po sedam godina.
Na trećem suđenju oni su oslobođeni, jer je sud ocenio da su pucali u samoodbrani.
Drašković i Golubović su proveli četiri godine u zatvoru, a posle treće presude pušteni su na slobodu.
Vrhovni sud Srbije je ukinuo i tu oslobađajuću presudu i vratio predmet na ponovno suđenje.
(Tanjug)
