Odbrana Vlastimira Đorđevića uložila je danas žalbu na prvostepenu presudu kojom je Haški tribunal osudio bivšeg pomoćnika MUP Srbije na 27 godina zatvora i zatražila oslobađajuću presudu nakon što je tužilaštvo tražilo da mu se poveća kazna.
Tribunal je 23. februara generala Đorđevića (62) prvostepenom presudom proglasio krivim, po svim tačkama optužnice, za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvih šest meseci 1999, kada je on bio načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova.
Iznoseći detaljno obrazloženje i niz grešaka koje je po njima prvostepeno veće učinilo u donošenju presude, odbrana je zatražila oslobađajuću presudu po svih pet tačaka optužnice.
U slučaju da Apelaciono veće zaključi da neke od tačaka optužnice stoje, odbrana traži da se uvaže pomenute greške i smanji kazna, navedeno je u žalbi.
U tekstu od 51 strane odbrana odbacuje postojanje zajedničkog kriminalnog poduhvata i između ostalog navodi da je Sudsko veće donelo pogrešen zaključke u vezi strukture MUP-a 1999.godine, kao i da Đorđević nije imao konkretnu kontrolu nad pociniocima zlocina.
"Đorđevićeva uloga 1999. godine je bila znatno drugačija od njegove uloge 1998," navedeno je u obrazloženju.
Odbrana takođe odbacuje zaključke Sudskog veća povodom Dorđevićeve uloge u zločinima paravojnih jedinica na Kosovu i kao i njegovo učešće deportaciji civilnog stanovništva ili u sakrivanju zločina na Kosovu 1999.godine.
U žalbi se iznosi i da, za razliku od policijskog generala Sretena Lukića, bivšeg potpredsednika vlade Nikole Šainovića i vojnog generala Nebojše Pavkovića, Đorđević nije bio na Kosovu i da je njegova uloga bila periferna u poređenju sa drugima tako da nema osnova da mu bude izrečena veća kazna.
Haško tužilaštvo danas je, takođe, najavilo žalbu na odluku prvostepenog sudskog veća i zatražilo doživotnu zatvorsku kaznu, saopšteno je danas iz Haga.
U objavljenoj najavi žalbe, koju je potpisao glavni tužilac Serž Bramerc, tužilaštvo ocenjuje da je prvostepena kazna koju je Tribunal izrekao Đorđeviću "očigledno neprimerena zločinima za koje je Đorđević osuđen i ulozi koju je on odigrao u njihovom počinjenju".
Tužilaštvo se žalilo i na odluku prvostepenog veća da Đorđevića ne proglasi krivim za seksualno nasilje nad albanskim ženama kao oblik progona.
Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
Presudom je utvrđeno da je general Đorđević odgovoran za proterivanje stotina hiljada kosovskih Albanaca, kao i za ubistvo i premeštanje tela najmanje 724 albanskih civila u masovne grobnice u Batajnici, Petrovom Selu kod Kladova i kod jezera Perućac u okolini Bajine Bašte.
Prikrivanje leševa kao dokaza zločina naredio je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, presudio je Tribunal.
Ti zločini, po presudi, počinjeni su u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje albanskog stanovništva s Kosova radi promene etničke ravnoteže i obezbeđivanja trajne srpske kontrole u pokrajini.
Sudija Kevin Parker je, obrazlažući presudu, kao neke od učesnika tog poduhvata naveo Miloševića, potpredsednika Savezne vlade Nikolu Šainovića, ministra policije Srbije Vlajka Stojiljkovića i samog Đorđevića.
General Đorđević, po presudi, imao je efektivnu kontrolu nad policijskim snagama na Kosovu i znao je za njihova zlodela.
Suđenje Đođeviću počelo je u Hagu 27. januara 2009, a tužioci su izvođenje dokaza završili u oktobru te godine. Završne reči optužbe i odbrane održane su u julu 2010.
General Đorđević je, posle višegodišnjeg skrivanja, uhapšen 17. juna 2007. u Budvi, posle čega su ga vlasti Crne Gore izručile Tribunalu.
U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, izjavio je da nije kriv za zločine za koje je optužen.
Po istoj optužnici, sud u Hagu je u februaru 2009. na 22 godine zatvora nepravosnažno osudio bivšeg potpredsednika Vlade SRJ Nikolu Šainovića, generala Vojske Jugoslavije Nebojšu Pavkovića i policijskog generala Sretena Lukića.
Za pomaganje i podržavanje zločina nad kosovskim Albancima, tada su na po 15 godina zatvora osuđeni bivši načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić i komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević.
Svi su na presude uložili žalbe, a apelacioni postupak je u toku.
Milana Milutinovića, koji je 1999. bio predsednik Srbije, Tribunal je pravosnažno oslobodio krivice za zločine nad Albancima.
Za zločine na Kosovu bio je optužen i tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević. Suđenje Miloševiću, koje je počelo u februaru 2002, nije završeno zbog njegove smrti u martu 2006.
Vlajko Stojiljković, koga je Tribunal takođe optužio za zlodela nad kosovskim Albancima, izvršio je samoubistvo u Beogradu 2001. godine, na stepeništu Narodne skupštine, neposredno po izglasavanju zakona kojim je ozvaničena saradnja Srbije sa Haškim tribunalom.
Prema pravilima Tribunala, tužilaštvo, posle najave žalbe, ima rok od 75 dana da uloži žalbu na presudu.
(agencije/MONDO)
Iznoseći detaljno obrazloženje i niz grešaka koje je po njima prvostepeno veće učinilo u donošenju presude, odbrana je zatražila oslobađajuću presudu po svih pet tačaka optužnice.
U slučaju da Apelaciono veće zaključi da neke od tačaka optužnice stoje, odbrana traži da se uvaže pomenute greške i smanji kazna, navedeno je u žalbi.
U tekstu od 51 strane odbrana odbacuje postojanje zajedničkog kriminalnog poduhvata i između ostalog navodi da je Sudsko veće donelo pogrešen zaključke u vezi strukture MUP-a 1999.godine, kao i da Đorđević nije imao konkretnu kontrolu nad pociniocima zlocina.
"Đorđevićeva uloga 1999. godine je bila znatno drugačija od njegove uloge 1998," navedeno je u obrazloženju.
Odbrana takođe odbacuje zaključke Sudskog veća povodom Dorđevićeve uloge u zločinima paravojnih jedinica na Kosovu i kao i njegovo učešće deportaciji civilnog stanovništva ili u sakrivanju zločina na Kosovu 1999.godine.
U žalbi se iznosi i da, za razliku od policijskog generala Sretena Lukića, bivšeg potpredsednika vlade Nikole Šainovića i vojnog generala Nebojše Pavkovića, Đorđević nije bio na Kosovu i da je njegova uloga bila periferna u poređenju sa drugima tako da nema osnova da mu bude izrečena veća kazna.
Haško tužilaštvo danas je, takođe, najavilo žalbu na odluku prvostepenog sudskog veća i zatražilo doživotnu zatvorsku kaznu, saopšteno je danas iz Haga.
U objavljenoj najavi žalbe, koju je potpisao glavni tužilac Serž Bramerc, tužilaštvo ocenjuje da je prvostepena kazna koju je Tribunal izrekao Đorđeviću "očigledno neprimerena zločinima za koje je Đorđević osuđen i ulozi koju je on odigrao u njihovom počinjenju".
Tužilaštvo se žalilo i na odluku prvostepenog veća da Đorđevića ne proglasi krivim za seksualno nasilje nad albanskim ženama kao oblik progona.
Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
Presudom je utvrđeno da je general Đorđević odgovoran za proterivanje stotina hiljada kosovskih Albanaca, kao i za ubistvo i premeštanje tela najmanje 724 albanskih civila u masovne grobnice u Batajnici, Petrovom Selu kod Kladova i kod jezera Perućac u okolini Bajine Bašte.
Prikrivanje leševa kao dokaza zločina naredio je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, presudio je Tribunal.
Ti zločini, po presudi, počinjeni su u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje albanskog stanovništva s Kosova radi promene etničke ravnoteže i obezbeđivanja trajne srpske kontrole u pokrajini.
Sudija Kevin Parker je, obrazlažući presudu, kao neke od učesnika tog poduhvata naveo Miloševića, potpredsednika Savezne vlade Nikolu Šainovića, ministra policije Srbije Vlajka Stojiljkovića i samog Đorđevića.
General Đorđević, po presudi, imao je efektivnu kontrolu nad policijskim snagama na Kosovu i znao je za njihova zlodela.
Suđenje Đođeviću počelo je u Hagu 27. januara 2009, a tužioci su izvođenje dokaza završili u oktobru te godine. Završne reči optužbe i odbrane održane su u julu 2010.
General Đorđević je, posle višegodišnjeg skrivanja, uhapšen 17. juna 2007. u Budvi, posle čega su ga vlasti Crne Gore izručile Tribunalu.
U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, izjavio je da nije kriv za zločine za koje je optužen.
Po istoj optužnici, sud u Hagu je u februaru 2009. na 22 godine zatvora nepravosnažno osudio bivšeg potpredsednika Vlade SRJ Nikolu Šainovića, generala Vojske Jugoslavije Nebojšu Pavkovića i policijskog generala Sretena Lukića.
Za pomaganje i podržavanje zločina nad kosovskim Albancima, tada su na po 15 godina zatvora osuđeni bivši načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić i komandant Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević.
Svi su na presude uložili žalbe, a apelacioni postupak je u toku.
Milana Milutinovića, koji je 1999. bio predsednik Srbije, Tribunal je pravosnažno oslobodio krivice za zločine nad Albancima.
Za zločine na Kosovu bio je optužen i tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević. Suđenje Miloševiću, koje je počelo u februaru 2002, nije završeno zbog njegove smrti u martu 2006.
Vlajko Stojiljković, koga je Tribunal takođe optužio za zlodela nad kosovskim Albancima, izvršio je samoubistvo u Beogradu 2001. godine, na stepeništu Narodne skupštine, neposredno po izglasavanju zakona kojim je ozvaničena saradnja Srbije sa Haškim tribunalom.
Prema pravilima Tribunala, tužilaštvo, posle najave žalbe, ima rok od 75 dana da uloži žalbu na presudu.
(agencije/MONDO)
