Prokleta je Amerika....

Ne nije reč o tekstu legendarne numere legendarnog Šabana Bajramovića Geljam dade. Ovaj, meni se čini vapaj, gledam mesecima na dunavskom šetalištu u blizini Kule Nebojše. Podno Kalemegdana na platou jedne od dorćolskih marina.

Neki Peca i njegova želja da ode preko bare u očaj je bacio nepoznatu autorku ovog grafita. Muško-šovinistički pretpostvljam da je Peca mladić, a ne devojka, koji je dobavio neku stipendiju i otišao na školovanje preko Atlantika. Ako je tako, onda je razlog ovom vapaju to što će neko najmanje ¾ godine virkati u ekran računara i Skyp-om loviti Pecu u vremenskim zonama izmedju obaveza.

A sve u nadi da će se Peca vratiti. Da neće postati jedan od mnogih koji čine sumornu statistiku u kojoj je Srbija samo u prošloj i ovoj godini četvrta prema odlivu talenata. Ovo je nalaz istraživanja Svetskog ekonomskog foruma koji je izračunao da srpska naučna dijaspora premašuje 10 hiljada stručnjaka.

No, srpska bašta talenata je baš bogata. Samo poslednjih meseci bljesnuli su u evropskoj i svetkoj naučnoj galaksiji nakoliki timovi i, što se kaže, pojedinci. Primerice, solarni punjač mobilnih telefona grupe beogradskih studenata koji su se nazvali Stouberi tim bio je najbolje dostignuće na Evropskoj nedelji održivog razvoja. Eto ga na slici dole, radi u jednom obrenovačkom parku.

Najbolji na starom kontinentu a opet drugi na planeti bili su nedavno i studenti FON-a u nadmetanju u Londonu. Zadatak je bio da osmisle snabdevanje vodom najsiromašnijeg stanovništva. To je takozvana studija slučaja a FON-ovci imali sjajnu ideju. Ne znam da li je neko kupio ovu ali neku sledeću svakako hoće. Krhka je nada de će to biti neko odavde a ne ...

Ne bi se smelo u ovom nabrajanju zaboraviti na Teodora fon Burga. Nesumnjivo matemetičkog genija. Da ova kvalifikacija nije pretrana svedoče nagrade sa mnogih medjunarodnih takmičenja. Ovaj osamnaestogodišnjak je u prvih 100 matematičara u olimpijskom Holu slavnih. Ili, znate li ko je Mihajlo Čubrović? Momak je doktorant Univerziteta u Lajdenu. Bavi se fizikom i to kvantnom. Detaljnije objašnjenje razumljivo je samo za posvećene.

E sad, mogao bih ja još ovako da nabrajam. Uz bojazan da se ogrešujem o mnoge talentovane devojke i mladiće okrenuo bih priču ka razlozima zbog kojih je ispisujem. Pitanjima, žašto i dokle će talenti bežati odavde. Ne samo zarad činjenice da, poput onog momka iz jedne ranije priče na Mondu teško dolaze do posla.

U ovom slučaju fale dobri uslovi za rad i razvoj ideja koje imaju. Ovo u Srbiji jeste i posledica malog investiranja u nauku. Ni pola procenta BDP ne sakupi se godišnje za finansiranje razvoja nauke. To je malo, baš malo, manje ne samo od najrazvijenijih već i u regionu. Opšte siromaštvo i ekonomski problemi i nisu neko prihvatljivo opravdanje. Investiranje u nauku spada u ona pametna ulaganja koja treba da donesu razvoj. Istini za volju, država preko Ministarstva za omladinu i sport, stipendira oko 5 hiljada mladih talenata. No, veliko je pitanje kakva će biti njihova sudbina i hoće li izbeći neku verziju vapaja s početka teksta.

Znalci tvrde da je u Srbiji nedopustivo i nekorisno razdvojena naučno - istraživačka delatnost od privrede. Podaci govore da oko 11 hiljada onih koji se bave naukom ponajviše rade na falultetima gde se poglavito bave teorijom. Ako nešto uopšte istražuju. Uz to poslovično već plitak i neefikasan je obrazovni sistem i eto problema. Što je najgore kao da se sve zna a malo radi da se bitno promeni.

Skoro bih naveo dosetku jednog poznanika, inače atomskog fizičara, koji je govoreći sinu kako da se izvuče iz zastoja u studiranju posavetovao da načini kvantni skok i predje u radno efikasniju ravan. Možda to i nije tek samo dosteka atomskog fizičara.

---

Dodaj komentarSvi komentari ( 3 )