Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je u Novom Sadu, povodom najnovijih zahteva poljoprivrednih proizvođača, da država sme da isplaćuje u granicama mogućnosti i samo ono što je predviđeno budžetom.
"Srbija ima vrlo jasna pravila fiskalne odgovornosti i potrošnja mora da se kreće u okviru zadatih parametara ukoliko želimo da ostvarimo ono čemu težimo, a to je da trošimo u granicama svojih mogućnosti i to tako da potrošnja ne generiše inflaciju", dodao je on u izjavi novinarima uoči tribine "Centralna banka i poslovne banke", održanoj u Vojvođanskoj banci u organizaciji Saveza ekonomista Vojvodine.
Prema njegovim rečima, nije moguće isplaćivati stavke za koje nisu predviđena sredstva u budžetu, jer se samo finansijskom disciplinom može ostvariti dugoročna stabilnost i održivi razvoj zemlje.
Govoreći o državnom dugu guverner je ponovio da Srbija još uvek nije prezadužena zemlja, ali da na tom polju treba biti veoma oprezan.
"Poslednjih meseci i godina se relativno brzo zadužujemo i to je ozbiljan razlog da budemo vrlo oprezni, čak i da nemamo fiskalna ograničenja. Lane usvojeni Zakon o budžetskom sistemu vrlo jasno stavlja limit da dug ne sme da pređe 45 odsto brutodomaćeg proizvoda", istakao je Šoškić.
Guverner je podsetio da se kurs dinara, za koji mnogi tvrde da je nerealno nizak, slobodno formira na međubankarskom tržištu.
"Mi smo jedna od centralnih banaka koja je među najtransparentnijima u svetu. NBS redovno obaveštava javnost o tome da li je intervenisala i koliko, da li ima stranih kupovina ili prodaja. Imamo slobodno formirani kurs na međubankarskom deviznom tržištu, a pošto smo u režimu upravljano fluktuirajućeg deviznog tržišta moguće je da dolazi i do rasta i do pada vrednosti nacionalne valute", naglasio je gost vojvođanskih ekonomista.
NBS se, kako je istakao, obavezala da će intervenisati samo u slučajevima kada postoje suviše velike dnevne oscilacije kursa i kada proceni da će se na tržištu dešavati određeni spekulativni udari, koje bi trebalo na neki način amortizovati.
"Ovo što se trenutno dešava s kursom doživljavamo kao normalnu posledicu ponude i tražnje. Ta fluktuacija nije velika, jer se kreće ispod 10 posto naviše ili naniže. Mi pažljivo pratimo šta se dešava na tržištu i pokušavamo da gledamo čitav taj proces ne na dnevnom nivou, nego nekoliko meseci unapred kako bi se održala dugoročna stabilnost", rekao je Šoškić.
Prema njegovom mišljenju, dinar je u ovom trenutku (pre)jak iz više razloga.
"Na njegovu vrednost svakako utiče to što smo prošle godine u više navrata s velikim iznosima intervenisali na deviznom tržištu, ali i to što se nisu ostvarile neke prognoze da će evro koštati 120, 150, pa i 200 dinara. Strani investitori su procenili da su prilike u čitavom regionu povoljne, pa su i vrednosti skoro svih nacionalnih valuta porasle", nastavio je guverner.
Što se dinara tiče, njegov kurs je povećan i više od valuta u okruženju ne samo zbog vraćanja poverenja u njega, već i restriktivne monetarne politike u domenu rasta kamatnih stopa.
"Taj kamatni diferencijal koji se pojavio u prvih nekoliko meseci ove godine uslovio je dodatnu kupovinu domaćih hartija od vrednosti. Naš najveći problem je, međutim, ostala inflacija, koja je znatno iznad zacrtanog plana. Očekujem da tokom leta cene pasti i da će se stvoriti povoljniji uslovi za realizaciju naše monetarne politike", zaključio je Šoškić.
(Tanjug)
Prema njegovim rečima, nije moguće isplaćivati stavke za koje nisu predviđena sredstva u budžetu, jer se samo finansijskom disciplinom može ostvariti dugoročna stabilnost i održivi razvoj zemlje.
Govoreći o državnom dugu guverner je ponovio da Srbija još uvek nije prezadužena zemlja, ali da na tom polju treba biti veoma oprezan.
"Poslednjih meseci i godina se relativno brzo zadužujemo i to je ozbiljan razlog da budemo vrlo oprezni, čak i da nemamo fiskalna ograničenja. Lane usvojeni Zakon o budžetskom sistemu vrlo jasno stavlja limit da dug ne sme da pređe 45 odsto brutodomaćeg proizvoda", istakao je Šoškić.
Guverner je podsetio da se kurs dinara, za koji mnogi tvrde da je nerealno nizak, slobodno formira na međubankarskom tržištu.
"Mi smo jedna od centralnih banaka koja je među najtransparentnijima u svetu. NBS redovno obaveštava javnost o tome da li je intervenisala i koliko, da li ima stranih kupovina ili prodaja. Imamo slobodno formirani kurs na međubankarskom deviznom tržištu, a pošto smo u režimu upravljano fluktuirajućeg deviznog tržišta moguće je da dolazi i do rasta i do pada vrednosti nacionalne valute", naglasio je gost vojvođanskih ekonomista.
NBS se, kako je istakao, obavezala da će intervenisati samo u slučajevima kada postoje suviše velike dnevne oscilacije kursa i kada proceni da će se na tržištu dešavati određeni spekulativni udari, koje bi trebalo na neki način amortizovati.
"Ovo što se trenutno dešava s kursom doživljavamo kao normalnu posledicu ponude i tražnje. Ta fluktuacija nije velika, jer se kreće ispod 10 posto naviše ili naniže. Mi pažljivo pratimo šta se dešava na tržištu i pokušavamo da gledamo čitav taj proces ne na dnevnom nivou, nego nekoliko meseci unapred kako bi se održala dugoročna stabilnost", rekao je Šoškić.
Prema njegovom mišljenju, dinar je u ovom trenutku (pre)jak iz više razloga.
"Na njegovu vrednost svakako utiče to što smo prošle godine u više navrata s velikim iznosima intervenisali na deviznom tržištu, ali i to što se nisu ostvarile neke prognoze da će evro koštati 120, 150, pa i 200 dinara. Strani investitori su procenili da su prilike u čitavom regionu povoljne, pa su i vrednosti skoro svih nacionalnih valuta porasle", nastavio je guverner.
Što se dinara tiče, njegov kurs je povećan i više od valuta u okruženju ne samo zbog vraćanja poverenja u njega, već i restriktivne monetarne politike u domenu rasta kamatnih stopa.
"Taj kamatni diferencijal koji se pojavio u prvih nekoliko meseci ove godine uslovio je dodatnu kupovinu domaćih hartija od vrednosti. Naš najveći problem je, međutim, ostala inflacija, koja je znatno iznad zacrtanog plana. Očekujem da tokom leta cene pasti i da će se stvoriti povoljniji uslovi za realizaciju naše monetarne politike", zaključio je Šoškić.
(Tanjug)
