Oko osam odsto građana Srbije za proteklih godinu dana imalo je iskustvo sa korupcijom, odnosno moralo je da nešto pokloni, uzvrati uslugu ili novac nekom državnom službeniku, pokazuju istraživanja Republičkog zavoda za statistiku.
Većina građana, 56 odsto, su u tim slučajevima sami nudili mito, odnosno nije im traženo, naveo je na predstavljanju istraživanja direktor Repbličkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović.
U Srbiji se kao mito najčešće daje novac, 52 odsto, prosečne vrednosti od 15.330 dinara i hrana, 33 odsto.
Na pitanje zašto daju mito državnom službeniku jedna trećina ispitanika, koji su imali iskustvo sa korupcijom, navela je najčešće da bi ubrzali proceduru ili dobili bolji tretman, rekao je Vukmirović.
Prema njegovim rečima, 17 odsto stanovnika korupciju smatra najvećim problemom Srbije, pri čemu se političke stranke u 60 odsto slučajeva percipirane kao najkorumpiranije.
Mito se u Srbiji najčešće daje lekarima u 54,8 odsto slučajeva, policiji 38,5 odsto, medicinskim sestrama 25,7 odsto i službenicima katastra u 15,5 odsto slučajeva.
Prosečan iznos mita, najveći je dat lekarima - 17,475 dinara, policajcima - 1.640 dinara, carinskim službenicima 1.878 dinara, a poreskim službenicima, sudijama i tužiocima oko 5.000 dinara.
Prema rečima Vukmirovića, većina ne prijavljuje korupciju zbog toga što su sami pomićivali, trećina smatra na nema svrhe, odnosno da niko ne mari za to, a 28 odsto je navelo da je njihov poklon, znak pažnje.
Takođe, 20 odsto ispitanih je odgovorilo- zašto bi prijavili kada su imali korist od podmićivanja, naveo je Vukmirović.
Većina od 89 odsto građana smatra da državni službenici lakše zapošljavaju prijatelje ili rodbinu, a na pitanje zašto nisu primljeni na konkursu za posao u državnoj službi, dve trećine smatra da je "posao dobio neko ko je imao vezu".
U anketi je 6,8 odsto stanovnika Srbije od 18 do 64 godine izjavilo je da je pred prošle izbore od njih traženo da glasaju za određenu stranku u zamenu za uslugu, novac ili poklon.
Od ukupnog broja ispitanika, koji su u proteklih godinu dana imali kontakt sa državnim službenicima 9,3 odsto je imalo iskustvo sa korupcijom, što je ispod proseka regiona Zapadnog Balkana, pokazalo je istraživanje.
U BiH taj prosek je 20,7 odsto, Albaniji 19,3 odsto, Hrvatskoj 11,2, Crnoj Gori 9,7 odsto.
Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Adriano Martins naglasio je na predstavljanju istraživanja da kandidatura Srbiji 2011. godine zahteva jako angažovanje Vlade Srbije u borbi sa korupcijom.
Kredibilitet Srbije u evropskim integracijama zavisi od njene akcije u borbi protiv epidemije korupcije, izjavio je Martins.
Prema njegovim rečima, pridruživanje EU je korisno sredstvo koje pomaže zemljama kandidatima da učvrste svoja društva na temeljima vladavine prava.
Borba protiv korupcije i primena zakona, uz osnaživanje institucija, preduslov su za pristupanje Srbije EU, poručio je Martins, uz napomenu da reforme mogu ubrzati taj put.
Istraživanje o korupciji u Srbiji naručila je Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC), a sproveo Republički zavoda za statistiku na uzorku od 3.000 ispitanika od 18 do 64 godina, u julu prošle godine na teritoriji Srbije, bez Kosova.
(FoNet)
U Srbiji se kao mito najčešće daje novac, 52 odsto, prosečne vrednosti od 15.330 dinara i hrana, 33 odsto.
Na pitanje zašto daju mito državnom službeniku jedna trećina ispitanika, koji su imali iskustvo sa korupcijom, navela je najčešće da bi ubrzali proceduru ili dobili bolji tretman, rekao je Vukmirović.
Prema njegovim rečima, 17 odsto stanovnika korupciju smatra najvećim problemom Srbije, pri čemu se političke stranke u 60 odsto slučajeva percipirane kao najkorumpiranije.
Mito se u Srbiji najčešće daje lekarima u 54,8 odsto slučajeva, policiji 38,5 odsto, medicinskim sestrama 25,7 odsto i službenicima katastra u 15,5 odsto slučajeva.
Prosečan iznos mita, najveći je dat lekarima - 17,475 dinara, policajcima - 1.640 dinara, carinskim službenicima 1.878 dinara, a poreskim službenicima, sudijama i tužiocima oko 5.000 dinara.
Prema rečima Vukmirovića, većina ne prijavljuje korupciju zbog toga što su sami pomićivali, trećina smatra na nema svrhe, odnosno da niko ne mari za to, a 28 odsto je navelo da je njihov poklon, znak pažnje.
Takođe, 20 odsto ispitanih je odgovorilo- zašto bi prijavili kada su imali korist od podmićivanja, naveo je Vukmirović.
Većina od 89 odsto građana smatra da državni službenici lakše zapošljavaju prijatelje ili rodbinu, a na pitanje zašto nisu primljeni na konkursu za posao u državnoj službi, dve trećine smatra da je "posao dobio neko ko je imao vezu".
U anketi je 6,8 odsto stanovnika Srbije od 18 do 64 godine izjavilo je da je pred prošle izbore od njih traženo da glasaju za određenu stranku u zamenu za uslugu, novac ili poklon.
Od ukupnog broja ispitanika, koji su u proteklih godinu dana imali kontakt sa državnim službenicima 9,3 odsto je imalo iskustvo sa korupcijom, što je ispod proseka regiona Zapadnog Balkana, pokazalo je istraživanje.
U BiH taj prosek je 20,7 odsto, Albaniji 19,3 odsto, Hrvatskoj 11,2, Crnoj Gori 9,7 odsto.
Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Adriano Martins naglasio je na predstavljanju istraživanja da kandidatura Srbiji 2011. godine zahteva jako angažovanje Vlade Srbije u borbi sa korupcijom.
Kredibilitet Srbije u evropskim integracijama zavisi od njene akcije u borbi protiv epidemije korupcije, izjavio je Martins.
Prema njegovim rečima, pridruživanje EU je korisno sredstvo koje pomaže zemljama kandidatima da učvrste svoja društva na temeljima vladavine prava.
Borba protiv korupcije i primena zakona, uz osnaživanje institucija, preduslov su za pristupanje Srbije EU, poručio je Martins, uz napomenu da reforme mogu ubrzati taj put.
Istraživanje o korupciji u Srbiji naručila je Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC), a sproveo Republički zavoda za statistiku na uzorku od 3.000 ispitanika od 18 do 64 godina, u julu prošle godine na teritoriji Srbije, bez Kosova.
(FoNet)
