Da se papa pozove na proslavu 1.700 godina Milanskog edikta, sledeće godine nije postignuta saglasnost Sabora, rečeno je Tanjugu u Srpskoj patrijaršiji.
Srpska pravoslavna crkva najverovatnije neće uputiti poziv papi Benediktu XVI da prisustvuje proslavi 1700 godina Milanskog edikta, 2013. godine u Nišu, jer o tome nije postignuta saglasnost Sabora, rečeno je Tanjugu u Srpskoj patrijaršiji.
Papa bi možda i dobio poziv da je prilikom posete Hrvatskoj, ovog vikenda, obišao Jasenovac i odao poštu žrtvama koncentracionog logora u kojem je, prema najčešće citiranim podacima i izveštaju Komisije za utvrđivanje istine o tom logoru, ubijeno 700.000 Srba i oko 100.000 Jevreja i Roma.
Kako se to nije dogodilo, a poglavar Rimokatoličke crkve obišao grob hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca, kome je posle Drugog svetskog rata suđeno zbog saradnje sa nacistima, izvesno je da će “poziv papi za dolazak u Srbiju morati da sačeka neka druga vremena”, navode u Patrijaršiji.
Papin prethodnik Jovan Pavle Drugi je 1998. godine proglasio Stepinca “blaženim”, a vernici u Hrvatskoj sada očekuju i da bude proglašen svecem.
Zvaničan stav SPC o pitanju učešća pape na proslavi u Nišu nije danas bilo moguće dobiti, ali "izvor u Patrijaršiji" ukazuje da na negativan stav SPC upućuje i kalendar događaja.
Naime, da poziva papi za Niš nema jasno je, kažu u SPC, već i iz činjenice da bi sada za to bilo kasno, jer protokoli najviših crkvenih velikodostojnika nalažu da se njihove posete ugovaraju i po nekoliko godina unapred.
Sociolog religije Mirko Đorđević podseća na medijske špekulacije uoči nedavno završenog majskog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora, koje su se svodile na to da će najviše crkveno telo pozvati papu Benedikta XVI u Niš 2013. godine.
Takođe, očekivalo se da će Sabor papi uputiti protestnu notu zbog namere da prilikom posete Hrvatskoj poseti i Stepinčev grob.
"Nema sumnje da je rasprave o tome na Saboru bilo, ali ne samo da je izostala nota, već se papa u saopštenju Sabora ne pominje - jer episkopat oko svega toga nije jedinstven", rekao je Đorđević Tanjugu.
Prema njegovim rečima, to nejedinstvo se vidi iz činjenice da, uprkos najavama, u saborskom saopštenju nijednom rečju nije spomenut ni raščinjeni vladika Artemije, inače, najglasovitiji protivnik papinog dolaska u Srbiju, za koga je ranije rečeno da će biti isključen iz crkvene zajedice.
Đorđević smatra da je Sabor "bio oprezan" jer je petnaestak dana uoči zasedanja Sabora iz vatikanske ekspoziture u Beču saopšteno da papa i ne namerava da dođe u Srbiju, jer, kako je navedeno, u SPC vlada "neredovno stanje i velika napetost".
Papa, podseća Đorđević, ne želi da dođe u Srbiju bez saglasnosti većinske crkve. On, takođe, tvrdi da svi događaji imaju i političku konotaciju.
Analitičar religije Živica Tučić potvrđuje da među episkopima postoji nesaglasje.
"Samo stanje u SPC, gde nije završen pokušaj nekih veoma konzervativnih delova da preovladaju, iako u tome ne uspevaju, odnose dosta energije i pažnje cele Crkve", kazao je Tucić Tanjugu.
Po njegovim rečima, može se zaključiti da ni SPC, niti srpska država, nemaju veliku zaintersovanost za to da dođe do papine posete Srbiji.
“Sa pozivom i realizacijom papine posete Srbiji treba očigledno sačekati. To se, čini se, shvata i u Vatikanu. Prvo treba poboljšati atmosferu za takvu posetu”, naveo je Tucić.
(Tanjug)
Papa bi možda i dobio poziv da je prilikom posete Hrvatskoj, ovog vikenda, obišao Jasenovac i odao poštu žrtvama koncentracionog logora u kojem je, prema najčešće citiranim podacima i izveštaju Komisije za utvrđivanje istine o tom logoru, ubijeno 700.000 Srba i oko 100.000 Jevreja i Roma.
Kako se to nije dogodilo, a poglavar Rimokatoličke crkve obišao grob hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca, kome je posle Drugog svetskog rata suđeno zbog saradnje sa nacistima, izvesno je da će “poziv papi za dolazak u Srbiju morati da sačeka neka druga vremena”, navode u Patrijaršiji.
Papin prethodnik Jovan Pavle Drugi je 1998. godine proglasio Stepinca “blaženim”, a vernici u Hrvatskoj sada očekuju i da bude proglašen svecem.
Zvaničan stav SPC o pitanju učešća pape na proslavi u Nišu nije danas bilo moguće dobiti, ali "izvor u Patrijaršiji" ukazuje da na negativan stav SPC upućuje i kalendar događaja.
Naime, da poziva papi za Niš nema jasno je, kažu u SPC, već i iz činjenice da bi sada za to bilo kasno, jer protokoli najviših crkvenih velikodostojnika nalažu da se njihove posete ugovaraju i po nekoliko godina unapred.
Sociolog religije Mirko Đorđević podseća na medijske špekulacije uoči nedavno završenog majskog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora, koje su se svodile na to da će najviše crkveno telo pozvati papu Benedikta XVI u Niš 2013. godine.
Takođe, očekivalo se da će Sabor papi uputiti protestnu notu zbog namere da prilikom posete Hrvatskoj poseti i Stepinčev grob.
"Nema sumnje da je rasprave o tome na Saboru bilo, ali ne samo da je izostala nota, već se papa u saopštenju Sabora ne pominje - jer episkopat oko svega toga nije jedinstven", rekao je Đorđević Tanjugu.
Prema njegovim rečima, to nejedinstvo se vidi iz činjenice da, uprkos najavama, u saborskom saopštenju nijednom rečju nije spomenut ni raščinjeni vladika Artemije, inače, najglasovitiji protivnik papinog dolaska u Srbiju, za koga je ranije rečeno da će biti isključen iz crkvene zajedice.
Đorđević smatra da je Sabor "bio oprezan" jer je petnaestak dana uoči zasedanja Sabora iz vatikanske ekspoziture u Beču saopšteno da papa i ne namerava da dođe u Srbiju, jer, kako je navedeno, u SPC vlada "neredovno stanje i velika napetost".
Papa, podseća Đorđević, ne želi da dođe u Srbiju bez saglasnosti većinske crkve. On, takođe, tvrdi da svi događaji imaju i političku konotaciju.
Analitičar religije Živica Tučić potvrđuje da među episkopima postoji nesaglasje.
"Samo stanje u SPC, gde nije završen pokušaj nekih veoma konzervativnih delova da preovladaju, iako u tome ne uspevaju, odnose dosta energije i pažnje cele Crkve", kazao je Tucić Tanjugu.
Po njegovim rečima, može se zaključiti da ni SPC, niti srpska država, nemaju veliku zaintersovanost za to da dođe do papine posete Srbiji.
“Sa pozivom i realizacijom papine posete Srbiji treba očigledno sačekati. To se, čini se, shvata i u Vatikanu. Prvo treba poboljšati atmosferu za takvu posetu”, naveo je Tucić.
(Tanjug)
