U akciji privatizacije radi spasavanja države od bankrota prodato 10 odsto udela u Helenik telekomu (OTE) Dojče telekomu. Dug Grčke je 330 milijardi evra a ima imovine za prodaju od 300 milijardi, smatraju u Evropskoj centralnoj banci.
Finansijski oslabljena Grčka se obavezala da će pribaviti 50 milijadi evra (73,2 milijarde dolara) putem privatizacije do 2015. i prodaja kompanije OTE je prvo otuđenje državne imovine u okviru tog programa, prenela je agencija Rojters.
Vlada Grčke, koja će do kraja godine prodati 10 odsto udela u OTE za oko 400 miliona evra, želi da proda i preostalih šest odsto udela, ali je malo verovatno da će Dojče telekom da ih kupi, sem ukoliko Vlada ne prista da ukine propise o radu koji praktično ne dozvoljavaju otpuštanje zaposlenih u OTE.
Finansijski oslabljena Grčka priomorana je na rasprodaju "porodičćnog srebra" jer, smatraju u međunarodnim finansijskim institucijama ali i u Eu, koja je dala pare za njen spas, može da vrati dugove ukoliko proda milijarde evra vrednu državnu imovinu i sprovede planove za budžetska kresanja.
Kako je izjavio danas član izvršnog odbora Evropska centralne banke Lorenco Bini Smagi u u Berlinu, Grčka ima dug od 330 milijardi evra a imovina koja se može prodati joj je vredna 300 milijardi evra.
Stoga, "solventna u onoj meri u kojoj je voljna da proda deo te imovine", smatra Bini Smagi.
On je rekao da Grčka treba da pokaže volju da to učini, kao i odlučnost da smanji budžetski deficit, što zahteva odustajanje od odluka iz protekle decenije koje se tiču potrošnje, prenela je agencija AP.
Ključno pitanje je da li su vlada Grčke i grčki narod voljni da sprovedu te mere", predočio je Bini Smagi.
Grčka je obećala da će pribaviti 50 milijardi evra (72,5 milijardi dolara) putem sprovođenja ambicioznog programa privatizacije do 2015, uključujući prodaju regionalnih aerodroma i državnih kompanija i korišćenje državnog zemljišta i objekata koji stoje uglavnom prazni još od Olimpijskih igara u Atini 2004.
Taj plan ne odobravaju javnost i radnički sindikati, naročito zato što dolazi u vreme kada je cena mnogih od tih aktiva niska zbog recesije. Vlada Grčke insistira na tome da neće sprovoditi širi program prodaje nekretnina, već da planira da novac pribavi od lizinga projekata.
Mnogi ekonomisti, međutim, pesimističnije procenjuju situaciju u Grčkoj od Bini Smagija, ukazujući da je grčki dug suviše veliki da bi mogao biti otplaćen i da će morati da se smanji putem reprogramiranja, sem ukoliko ostale članice zone evra budu voljne da finansiraju nova spasavanja Grčke.
Zvaničnici evrozone se protive reprogramiranju kao rešenju, ali izražavaju mogućnost da vlasnici obveznica preuzmu na sebe deo opterećenja za rešavanje grčkih dužničkih problema, možda dobrovoljnim pristajanjem da im bude vraćeno manje od stvarnog duga.
Zvaničnici evrozone rade na mogućem drugom planu za spasavanje Grčke, posle prošlogodišnjeg paketa vrednog 110 milijardi evra (159 milijardi dolara), koji je odobrilo 16 ostalih članica zone evra, kao i Međunarodni monetarni fond. On, međutim, nije uspeo da povrati finansijsko zdravlje te zemlje.
Premijer Grčke Jorgos Papandreu je pristao na nove stroge mere štednje, ali se suočava sa žestokim političkim protivljenjem , s obzirom na to da te mere pogađaju životni standard Grka.
(MONDO/agencije)
Vlada Grčke, koja će do kraja godine prodati 10 odsto udela u OTE za oko 400 miliona evra, želi da proda i preostalih šest odsto udela, ali je malo verovatno da će Dojče telekom da ih kupi, sem ukoliko Vlada ne prista da ukine propise o radu koji praktično ne dozvoljavaju otpuštanje zaposlenih u OTE.
Finansijski oslabljena Grčka priomorana je na rasprodaju "porodičćnog srebra" jer, smatraju u međunarodnim finansijskim institucijama ali i u Eu, koja je dala pare za njen spas, može da vrati dugove ukoliko proda milijarde evra vrednu državnu imovinu i sprovede planove za budžetska kresanja.
Kako je izjavio danas član izvršnog odbora Evropska centralne banke Lorenco Bini Smagi u u Berlinu, Grčka ima dug od 330 milijardi evra a imovina koja se može prodati joj je vredna 300 milijardi evra.
Stoga, "solventna u onoj meri u kojoj je voljna da proda deo te imovine", smatra Bini Smagi.
On je rekao da Grčka treba da pokaže volju da to učini, kao i odlučnost da smanji budžetski deficit, što zahteva odustajanje od odluka iz protekle decenije koje se tiču potrošnje, prenela je agencija AP.
Ključno pitanje je da li su vlada Grčke i grčki narod voljni da sprovedu te mere", predočio je Bini Smagi.
Grčka je obećala da će pribaviti 50 milijardi evra (72,5 milijardi dolara) putem sprovođenja ambicioznog programa privatizacije do 2015, uključujući prodaju regionalnih aerodroma i državnih kompanija i korišćenje državnog zemljišta i objekata koji stoje uglavnom prazni još od Olimpijskih igara u Atini 2004.
Taj plan ne odobravaju javnost i radnički sindikati, naročito zato što dolazi u vreme kada je cena mnogih od tih aktiva niska zbog recesije. Vlada Grčke insistira na tome da neće sprovoditi širi program prodaje nekretnina, već da planira da novac pribavi od lizinga projekata.
Mnogi ekonomisti, međutim, pesimističnije procenjuju situaciju u Grčkoj od Bini Smagija, ukazujući da je grčki dug suviše veliki da bi mogao biti otplaćen i da će morati da se smanji putem reprogramiranja, sem ukoliko ostale članice zone evra budu voljne da finansiraju nova spasavanja Grčke.
Zvaničnici evrozone se protive reprogramiranju kao rešenju, ali izražavaju mogućnost da vlasnici obveznica preuzmu na sebe deo opterećenja za rešavanje grčkih dužničkih problema, možda dobrovoljnim pristajanjem da im bude vraćeno manje od stvarnog duga.
Zvaničnici evrozone rade na mogućem drugom planu za spasavanje Grčke, posle prošlogodišnjeg paketa vrednog 110 milijardi evra (159 milijardi dolara), koji je odobrilo 16 ostalih članica zone evra, kao i Međunarodni monetarni fond. On, međutim, nije uspeo da povrati finansijsko zdravlje te zemlje.
Premijer Grčke Jorgos Papandreu je pristao na nove stroge mere štednje, ali se suočava sa žestokim političkim protivljenjem , s obzirom na to da te mere pogađaju životni standard Grka.
(MONDO/agencije)
