Srbija po obimu kredita sa kojima se kasni sa naplatom prednjači u regionu i u ukupnoj vrednosti bankarskih plasmana ti krediti su u našoj zemlji dostigli 17 procenata, kažu iz MAT-a.
Stručnjaci biltena "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) kažu da da je nivo problematičnih, odnosno kredita u docnji (kašenjenju sa plaćanjem) većoj od 90 dana, u 2010. povećan za 71,9 milijardi dinara, odnosno za 26,3 milijardi u odnosu na godinu pre i dostigao je vrednost od oko 270 milijardi dinara.
Urednik biltena Vladimir Vučković upozorava da jedna od posledica rasta tih loših plasmana jeste dodatno istiskivanje privatnog sektora sa bankarskog tržišta, jer kako je objasnio, u uslovima jačanja kreditnog rizika privatnog sektora, banke su sve više orijentisane ka državnim hartijama od vrednosti.
Osvrnuvši se na region, Vučković je rekao da je po nivou problematicnih kredita ispred Srbije samo Crna Gora sa 21,2 odsto, zatim slede Bugarska sa 11,9 odsto, Rumunija sa 11,8 , Hrvatska sa 11 , Poljska - devet odsto, Mađarska - 8,7 i Česka - 5,8 odsto
Vučković je upozorio da dalji razvoj i povećanje problematičnih kredita u Srbiji može da ugrozi bankarski sektor i finansijsku stabilnost u zemlji.
Ovaj ekonomski stručnjak je rekao da je nešto bolja situacija u sektoru kredita odobrenih stanovništvu, gde su osam procenata krediti koji imaju predznak loših kredita, što je na nivou 2009. godine.
Međutim, kako je Vučković objasnio, u perspektivi i u tom sektoru treba očekivati porast nenaplativih kredita, kada počne otplata subvencionisanih kredita.
Vučković je zbog toga kritikovao i odluku Narodne banke Srbije (NBS) o olakšanom zaduživanju građana.
Ta odluka centralne banke, prema oceni autora MAT-a, je "pogrešna i rizična", jer otvara problem konverzije valutnog u kreditni rizik i uvećava deficit razmene i pretežno se konvertuje u tražnju za uvozom
Urednik biltena Vladimir Vučković upozorava da jedna od posledica rasta tih loših plasmana jeste dodatno istiskivanje privatnog sektora sa bankarskog tržišta, jer kako je objasnio, u uslovima jačanja kreditnog rizika privatnog sektora, banke su sve više orijentisane ka državnim hartijama od vrednosti.
Osvrnuvši se na region, Vučković je rekao da je po nivou problematicnih kredita ispred Srbije samo Crna Gora sa 21,2 odsto, zatim slede Bugarska sa 11,9 odsto, Rumunija sa 11,8 , Hrvatska sa 11 , Poljska - devet odsto, Mađarska - 8,7 i Česka - 5,8 odsto
Vučković je upozorio da dalji razvoj i povećanje problematičnih kredita u Srbiji može da ugrozi bankarski sektor i finansijsku stabilnost u zemlji.
Ovaj ekonomski stručnjak je rekao da je nešto bolja situacija u sektoru kredita odobrenih stanovništvu, gde su osam procenata krediti koji imaju predznak loših kredita, što je na nivou 2009. godine.
Međutim, kako je Vučković objasnio, u perspektivi i u tom sektoru treba očekivati porast nenaplativih kredita, kada počne otplata subvencionisanih kredita.
Vučković je zbog toga kritikovao i odluku Narodne banke Srbije (NBS) o olakšanom zaduživanju građana.
Ta odluka centralne banke, prema oceni autora MAT-a, je "pogrešna i rizična", jer otvara problem konverzije valutnog u kreditni rizik i uvećava deficit razmene i pretežno se konvertuje u tražnju za uvozom
