Poljak Mječeslav Mitek Pemper, čovek koji je sastavio Šindlerovu listu, umro je u 91. godini u bavarskom gradiću Augburgu.
Gradske vlasti proglasile su dan žalosti i u njegovu čast spustile nacionalne zastave na pola koplja.
Mječeslav Pemper, Mitek, rođen je 1920. godine u Krakovu, u jevrejskoj porodici.
Nakon nemačkog zauzimanja Poljske zatvoren je u koncentracioni logor Plazov, gde zbog svojih birotehničkih veština ubrzo postaje lični sekretar zapovednika logora Amona Geta. Na toj dužnosti bio je od marta 1943. do oktobra 1944. godine.
Tu je upoznao i indutrijalca Oskara Šindlera, koji se često opijao s Getom. Šindler i Mitek pronašli su zajednički interes i počeli blisko da sarađuju.
Kako se rat bližio kraju, a deportacije Jevreja postale sve češće, Mitek je na sve načine pokušavao spasiti svoje sunarodnike.
Kada je čitajući Getovu poštu saznao da će biti deportovani svi Jevreji koji rade u industriji koja nije direktno vezana za vojne potrebe, uspeo je da nagovori Šindlera da prestane da proizvodi lonce i da se preusmeri na proizvodnju protivtenkovskih granata.
U tom periodu Pemper je Šindleru dostavio listu od 1.200 Jevreja koju je odštampao u svojoj kancelariji riskirajući život.
Upravo to su bili Jevreji koje je Šindler uspeo da spasi od deportacije u logore. Preživevši rat, Pemper je svedočio na suđenju Getu, koji je smaknut 1946. godine.
Ostao je blizak prijatelj Oskara Šindlera do njegove smrti 1966. godine, prenose agencije.
(FoNet)
Mječeslav Pemper, Mitek, rođen je 1920. godine u Krakovu, u jevrejskoj porodici.
Nakon nemačkog zauzimanja Poljske zatvoren je u koncentracioni logor Plazov, gde zbog svojih birotehničkih veština ubrzo postaje lični sekretar zapovednika logora Amona Geta. Na toj dužnosti bio je od marta 1943. do oktobra 1944. godine.
Tu je upoznao i indutrijalca Oskara Šindlera, koji se često opijao s Getom. Šindler i Mitek pronašli su zajednički interes i počeli blisko da sarađuju.
Kako se rat bližio kraju, a deportacije Jevreja postale sve češće, Mitek je na sve načine pokušavao spasiti svoje sunarodnike.
Kada je čitajući Getovu poštu saznao da će biti deportovani svi Jevreji koji rade u industriji koja nije direktno vezana za vojne potrebe, uspeo je da nagovori Šindlera da prestane da proizvodi lonce i da se preusmeri na proizvodnju protivtenkovskih granata.
U tom periodu Pemper je Šindleru dostavio listu od 1.200 Jevreja koju je odštampao u svojoj kancelariji riskirajući život.
Upravo to su bili Jevreji koje je Šindler uspeo da spasi od deportacije u logore. Preživevši rat, Pemper je svedočio na suđenju Getu, koji je smaknut 1946. godine.
Ostao je blizak prijatelj Oskara Šindlera do njegove smrti 1966. godine, prenose agencije.
(FoNet)
