Braća Živorad i Branislav Bosiljčić jedine su preostale bombondžije u Beogradu. Zbog toga što se bave zanatom koji izumire zavšili su u knjigama za treći razred.
Mnoge radnje koje su u Savamali obitavale pre Drugog svetskog rata, nestale su u vrtlogu istorije. Ostala je samo radionica u kojoj se ručno proizvode ratluk, bombone i lizalice po recepturi iz 1936. godine kada ju je Branko Bosiljčić otvorio.
Tada je u Beogradu bilo još oko 120 takvih radnji. Danas je bombondžinica u Gavrila Principa 14 jedina. To je toliki raritet, da je završila u udžbenicima za treći razred osnovne škole.
Zanat su od Branka nasledili njegovi unuci Branislav i Živorad, koji ručno prave slatikiše nepromenjene recapture, od prirodnih materjala i u originalnom enterijeru, što posebno privlači poštovaoce tradicionalnih slatkiša.
Njihov valjak za bombone, koji je napravljen industrijski, stariji je čak i od sličnog eksponata Etnografskog muzeja u Beogradu. Ali Bosiljčićima ne treba ni bolja oprema, ni savremeniji stil, jer bi, kako kažu, veća količina išla na uštrb kvaliteta.
Iako je isprva ratluk bio samo za "dopunjavanje asortimana", sada je on najtraženiji u ovoj bombondžinici. Braća Žika i Bane dnevno proizvedu oko 50 kilograma ratluka najrazličitijih ukusa, koji ponajviše traže brojne kafane u želji da svojim gostima uz kafu posluže svež slatkiš.
Način proizvodnje, kuvanje na otvorenoj vatri, korišćenje samo prirodnih materijala, bez hemijskih dodataka, i dalje je zaštitni znak ove bombondžinice. Samo se tokom godina povećao izbor ukusa ratluka. Sada ima ukupno 14 različitih: sa ružom, orasima i ružom, medom i orasima, ružom i suvim grožđem, vanilom i orasima, bergamotom, vanilom, kokosom, ananasom, brusnicom, čokoladom, papajom, pistaćima, rumom i suvim šljivama i mentolom.Tada je u Beogradu bilo još oko 120 takvih radnji. Danas je bombondžinica u Gavrila Principa 14 jedina. To je toliki raritet, da je završila u udžbenicima za treći razred osnovne škole.
Zanat su od Branka nasledili njegovi unuci Branislav i Živorad, koji ručno prave slatikiše nepromenjene recapture, od prirodnih materjala i u originalnom enterijeru, što posebno privlači poštovaoce tradicionalnih slatkiša.
Njihov valjak za bombone, koji je napravljen industrijski, stariji je čak i od sličnog eksponata Etnografskog muzeja u Beogradu. Ali Bosiljčićima ne treba ni bolja oprema, ni savremeniji stil, jer bi, kako kažu, veća količina išla na uštrb kvaliteta.
Iako je isprva ratluk bio samo za "dopunjavanje asortimana", sada je on najtraženiji u ovoj bombondžinici. Braća Žika i Bane dnevno proizvedu oko 50 kilograma ratluka najrazličitijih ukusa, koji ponajviše traže brojne kafane u želji da svojim gostima uz kafu posluže svež slatkiš.
Kada su u pitanju bombone, ovde možete probati ručno rađene mlečne karamele, želee, drops, svilene bombone, a od lizalica pomalo zaboravljene kišobrane, cucle, luše, orasnice i susam štangle.
Ručna proizvodnja lizalica dozvoljava im proizvodnju nestandardnih oblika, od reklamnih serija do unikatnih porudžbina: tako je iz njihove radionice izašla dvometarska lizalica teška trideset kilograma, lizalice za potrebe pozorišta, snimanje filmova…
(MONDO)
