Fenomen korupcije uglavnom je raširen među muškarcima, ali to se ne odnosi i na države zapadnog Balkana, gde žene podjednako često kao i muškarci posežu za novčanikom.
Prema izveštaju kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala (UNODC), čak 11,7 odsto žena redovno učestvuje u korupciji, dok je broj muškaraca koji koriste podmićivanje kao sredstvo za postizanje cilja tek neznatno veći (13,3 odsto).
Pokazalo se da su oni koji su jednom dali mito skloni da to učine ponovo - u proseku pet puta godišnje, bez obzira na to kom polu pripadaju. U Albaniji žene čak češće koriste potplaćivanje nego muškarci.
Na zapadnom Balkanu (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora, Srbija, Kosovo, Makedonija) korupcija je najrasprostranjenija u zdravstvenom sektoru.
Čak 57 odsto anketiranih koji su davali mito u poslednjih 12 meseci priznalo je da je novac završio u džepovima lekara, dok je 33 odsto njih navelo da su potplatili medicinske sestre, koje zauzimaju treće mesto na listi najčešće potplaćivanih profesija.
Žene najčešće potplaćuju lekare, a muškarci policajce, koji se nalaze na drugom mestu među profesijama koje primaju mito (35 odsto).
Osim što podmićuju pripadnike različitih profesija, muškarci i žene koriste i različita sredstva. Dok pripadnici muškog pola uglavnom posežu za novcem, žene poklanjaju hranu i piće.
Međutim, jedno im je zajedničko: i jedni i drugi nerado posežu za tim sredstvom, ali toj praksi pribegavaju zato što misle da moraju, pokazuje istraživanje.
Ovu činjenicu potvrđuje i niska stopa prijavljenih slučajeva. Samo 1,5 odsto davalaca mita bili bi spremni da prijave slučaj policiji ili sudskim organima jer mnogi veruju da time ionako ništa ne bi postigli (30 odsto) ili da je potplaćivanje naprosto nešto što se podrazumeva (22 odsto).
Od ukupnog broja prijavljenih slučajeva, samo četvrtina se okonča sudskim procesom.
Prosečna visina mita je 257 evra, a novac se pretežno daje u gotovini (dve trećine slučajeva).
Prema UNODC, spremnost stanovništva na podmićivanje ukazuje na velike nedostatke u javnom sektoru. Protivmera bi bilo skraćivanje rokova za obavljanje administrativnih poslova ili bolje organizovano lečenje.
Više od četvrtine ljudi koji su se poslužili ovim sredstvom tvrde da su to učinili da bi izdejstvovali bolje lečenje, dok 18 odsto njih davanje mita vide kao izraz zahvalnosti - pa samim tim i kao nešto pozitivno.
Vladama zemalja koje žele da ispune uslove za ulazak u EU Enriko Bizonjo iz Kancelarije UN za suzbijanje kriminala preporučuje osnivanje službi kojima bi građani mogli da prijave slučajeve korupcije.
Kada bi takve službe postojale, ljudi bi možda nastavili da daju mito, ali bi to barem prijavili, što, kako naglašava Bizonjo, “sada nije slučaj”, prenosi "Blic".
(MONDO)
Pokazalo se da su oni koji su jednom dali mito skloni da to učine ponovo - u proseku pet puta godišnje, bez obzira na to kom polu pripadaju. U Albaniji žene čak češće koriste potplaćivanje nego muškarci.
Na zapadnom Balkanu (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora, Srbija, Kosovo, Makedonija) korupcija je najrasprostranjenija u zdravstvenom sektoru.
Čak 57 odsto anketiranih koji su davali mito u poslednjih 12 meseci priznalo je da je novac završio u džepovima lekara, dok je 33 odsto njih navelo da su potplatili medicinske sestre, koje zauzimaju treće mesto na listi najčešće potplaćivanih profesija.
Žene najčešće potplaćuju lekare, a muškarci policajce, koji se nalaze na drugom mestu među profesijama koje primaju mito (35 odsto).
Osim što podmićuju pripadnike različitih profesija, muškarci i žene koriste i različita sredstva. Dok pripadnici muškog pola uglavnom posežu za novcem, žene poklanjaju hranu i piće.
Međutim, jedno im je zajedničko: i jedni i drugi nerado posežu za tim sredstvom, ali toj praksi pribegavaju zato što misle da moraju, pokazuje istraživanje.
Ovu činjenicu potvrđuje i niska stopa prijavljenih slučajeva. Samo 1,5 odsto davalaca mita bili bi spremni da prijave slučaj policiji ili sudskim organima jer mnogi veruju da time ionako ništa ne bi postigli (30 odsto) ili da je potplaćivanje naprosto nešto što se podrazumeva (22 odsto).
Od ukupnog broja prijavljenih slučajeva, samo četvrtina se okonča sudskim procesom.
Prosečna visina mita je 257 evra, a novac se pretežno daje u gotovini (dve trećine slučajeva).
Prema UNODC, spremnost stanovništva na podmićivanje ukazuje na velike nedostatke u javnom sektoru. Protivmera bi bilo skraćivanje rokova za obavljanje administrativnih poslova ili bolje organizovano lečenje.
Više od četvrtine ljudi koji su se poslužili ovim sredstvom tvrde da su to učinili da bi izdejstvovali bolje lečenje, dok 18 odsto njih davanje mita vide kao izraz zahvalnosti - pa samim tim i kao nešto pozitivno.
Vladama zemalja koje žele da ispune uslove za ulazak u EU Enriko Bizonjo iz Kancelarije UN za suzbijanje kriminala preporučuje osnivanje službi kojima bi građani mogli da prijave slučajeve korupcije.
Kada bi takve službe postojale, ljudi bi možda nastavili da daju mito, ali bi to barem prijavili, što, kako naglašava Bizonjo, “sada nije slučaj”, prenosi "Blic".
(MONDO)
