U Srbiji uzgajanje cveća može doneti zaradu, ali uz puno ulaganja i ljubavi. Cveće koje se najčešće uzgaja je begonija koja košta oko 35 dinara, petunija od 20...
Iako stručnjaci tvrde da je poželjno da zainteresovani imaju srednju školu za uzgajanje ili Poljoprivredni fakultet, praksa govori da uz dobar tim i viziju, može da se stekne znanje za ovaj posao.
"Da bi neko prodavao cveće potrebno je da izdvoji od 500 do 5.000 evra da bi platio robu i lokal", procenjuje član udruženja cvećara Milorad Despić.
Prema njegovim rečima, za proizvodnju cveća potrebno je mnogo više, jer to podrazumeva, osim zakupa tezge ili prostora i da ima staklenik, plastenik i ostalu neophodnu mehanizaciju.
Ako se poslu sa cvećem pristupi na pravi način, uz dugoročan plan i uz strpljenje koje mora da bude u kontinuitetu, od ovog posla može da se jako lepo živi i zaradi.
Da bi se bavili ovim poslom cvećari treba da se odreknu svog slobodnog vremena.
"Seme kupujemo iz jedne firme iz Šapca", kaže Milanka Živanović, koja uzgaja cveće u naselju Krnjača.
Kesa semena petunije, od koje se proizvede hiljadu komada, košta šest evra, a komad ovog cveća se u maloprodaji, na tezgi, prodaje za 20 dinara.
Seme i sredstva za uzgajanje se kupuju na više mesta, a kvalitet dosta zavisi od snalažljivosti proizvođača.
"To nije posao koji može da se radi pet dana u nedelji od 8 do 15 časova", kaže Despić i dodaje da ovaj posao spada u vrlo stresan biznis.
Prema rečima cvećara najveći prihodi na malo u prestonici od saksijskih biljaka ima od prodaje ljubičica, kalanhoje, kalandive, japanske ruže, kao i krasulo poznato kao "drvo novca" i minijaturno bonsai drvo, pišu "Novosti".
(MONDO)
"Da bi neko prodavao cveće potrebno je da izdvoji od 500 do 5.000 evra da bi platio robu i lokal", procenjuje član udruženja cvećara Milorad Despić.
Prema njegovim rečima, za proizvodnju cveća potrebno je mnogo više, jer to podrazumeva, osim zakupa tezge ili prostora i da ima staklenik, plastenik i ostalu neophodnu mehanizaciju.
Ako se poslu sa cvećem pristupi na pravi način, uz dugoročan plan i uz strpljenje koje mora da bude u kontinuitetu, od ovog posla može da se jako lepo živi i zaradi.
Da bi se bavili ovim poslom cvećari treba da se odreknu svog slobodnog vremena.
"Seme kupujemo iz jedne firme iz Šapca", kaže Milanka Živanović, koja uzgaja cveće u naselju Krnjača.
Kesa semena petunije, od koje se proizvede hiljadu komada, košta šest evra, a komad ovog cveća se u maloprodaji, na tezgi, prodaje za 20 dinara.
Seme i sredstva za uzgajanje se kupuju na više mesta, a kvalitet dosta zavisi od snalažljivosti proizvođača.
"To nije posao koji može da se radi pet dana u nedelji od 8 do 15 časova", kaže Despić i dodaje da ovaj posao spada u vrlo stresan biznis.
Prema rečima cvećara najveći prihodi na malo u prestonici od saksijskih biljaka ima od prodaje ljubičica, kalanhoje, kalandive, japanske ruže, kao i krasulo poznato kao "drvo novca" i minijaturno bonsai drvo, pišu "Novosti".
(MONDO)
