Srbija je sa 275.000 izbeglica, na Međunarodni dan izbeglica koji se danas obeležava, i raseljenih na prvom mestu u Evropi i 13. u svetu, pokazuju podaci UNHCR-a
Na Međunarodni dan izbeglica, od 43,7 miliona raseljenih ljudi u svetu, od čega su 15,4 miliona izbeglice, Srbija je sa 275.000 izbeglica i raseljenih na prvom mestu u Evropi i 13. u svetu, pokazuju podaci UNHCR-a za prošlu godinu.
U Srbiji, prema podacima republičkog Komesarijata za izbeglice, živi više od 700.000 ratom pogođenih osoba sa prostora bivše Jugoslavije, koje čine skoro 10 odsto sadašnjeg stanovništva, koje u njoj nije živelo do 1991. godine.
Izbeglički status ima još 65.000 ljudi, dok je većina ostalih uzela lične karte i državljanstvo Srbije. U ovom trenutku raseljenih lica sa Kosova i Metohije je 210.000.
Najveći problem izbeglica u Srbiji, i petnaest godina nakon rata u bivšoj Jugoslaviji, je rešavanje stambenog pitanja i materijalne egzistencije, pa država novim zakonom pokušava da poboljša njihov položaj.
U četiri zemlje regiona više od 73.000 izbeglica živi ispod granice siromaštva, a procene govore da bi za njihovo zbrinjavanje bilo potrebno između 500 i 600 miliona evra, izjavio je povodom Međunarodnog dana izbeglica šef kancelarije UNHCR-a u Srbiji Eduardo Arbodela.
Vlada Srbije je identifikovala 45.000 izbeglica u stanju nužne potrebe, BiH 14.000, Hrvatska 8.500 i Crna Gora 6.000, rekao je Arboleda, a sve zemlje uradile si i realne projekcije potrebnih finansijskih sredstava.
"S obzirom na to da u Srbiji živi najveći broj izuzetno ugroženih izbeglica, procene govore da je za njihovo zbrinjavanje potrebno između 300 i 350 miliona evra", naglasio je šef UNHCR-a.
Prema njegovim rečima, Srbija je s pravom insistirala da prioritet u zbrinjavanju imaju ljudi iz kolektivnih centara, kojih sada ima samo 700, zatim oko 25.000 izbeglica u privatnom smeštaju koji žive ispod granice siromaštva i socijalno ugroženi nosioci stanarskog prava u Hrvatskoj.
(Tanjug)
U Srbiji, prema podacima republičkog Komesarijata za izbeglice, živi više od 700.000 ratom pogođenih osoba sa prostora bivše Jugoslavije, koje čine skoro 10 odsto sadašnjeg stanovništva, koje u njoj nije živelo do 1991. godine.
Izbeglički status ima još 65.000 ljudi, dok je većina ostalih uzela lične karte i državljanstvo Srbije. U ovom trenutku raseljenih lica sa Kosova i Metohije je 210.000.
Najveći problem izbeglica u Srbiji, i petnaest godina nakon rata u bivšoj Jugoslaviji, je rešavanje stambenog pitanja i materijalne egzistencije, pa država novim zakonom pokušava da poboljša njihov položaj.
U četiri zemlje regiona više od 73.000 izbeglica živi ispod granice siromaštva, a procene govore da bi za njihovo zbrinjavanje bilo potrebno između 500 i 600 miliona evra, izjavio je povodom Međunarodnog dana izbeglica šef kancelarije UNHCR-a u Srbiji Eduardo Arbodela.
Vlada Srbije je identifikovala 45.000 izbeglica u stanju nužne potrebe, BiH 14.000, Hrvatska 8.500 i Crna Gora 6.000, rekao je Arboleda, a sve zemlje uradile si i realne projekcije potrebnih finansijskih sredstava.
"S obzirom na to da u Srbiji živi najveći broj izuzetno ugroženih izbeglica, procene govore da je za njihovo zbrinjavanje potrebno između 300 i 350 miliona evra", naglasio je šef UNHCR-a.
Prema njegovim rečima, Srbija je s pravom insistirala da prioritet u zbrinjavanju imaju ljudi iz kolektivnih centara, kojih sada ima samo 700, zatim oko 25.000 izbeglica u privatnom smeštaju koji žive ispod granice siromaštva i socijalno ugroženi nosioci stanarskog prava u Hrvatskoj.
(Tanjug)
